nemiri

Tu vezu nije mogao niko da razume, još manje da opravda, ali oni su se voleli i nisu marili za to što ih svi u čudu i neverici gledaju.
Ona je bila plemenita roda. Muški deo njenog plemena bejaše čuven po lepoti, a odabrala je njega, malog i neuglednog. Među svojima je još mogao da prođe, ali među njenima je ličio na ruglo.
Samo žensko srce zna čaroliju kako se zver pretvara u lepotana. Oni koji su voleli znaju kako se gleda očima ljubavi.
Njeni su se žestoko protivili toj vezi, napali su ga, u tuči mu je stradalo oko.
Zatim su je na silu udali. Poslušno je izvršavala svoje obaveze, podigla mlade, ali njega nije zaboravljala. Tugovala je.
Ni on nije bolje prošao. Prijatelji i direktor Parka su navalili da ga ožene. Tek kad je izgubio svaku nadu popustio je. Ne bi se moglo reći da je bio savršen otac, no, savesno se starao o deci dok nisu stasala.
Jednog proleća, kad su se zeleno smešili pupoljci, ona je pošla u šetnju. Išla je starom stazom. I on je tražio njihovu stazu. Sreli su se.
Svi su već navikli na tu čudnu vezu, a oni se drže podalje i od njenih i od njegovih.
Vole se i to je čudesna formula za sreću.
Obična priča, no, ne treba suditi prebrzo. Ne treba uopšte suditi srcu. Ljubav je premostila čak i pripadanje različitim vrstama, jer, ona je bila paunica, a on crna morka, iz beogradskog ZOO vrta. Vrta dobre nade.


Radmila Mišev