nemiri

Dok je balerina igrala, činila je čaroliju. Na pozornicu su, zabo­rav­lja­ju­ći sopstvenu čamotinju, gledali ljudi. Većina je, a najviše balerina sama, bila svesna koliko bola valja uložiti da bi se odigrali ti lepršavi po­kreti. Svi su ćutali, a balerina se smeškala. Tako je naučila: za sve što vredi trebalo je uložiti sebe. Valjalo je potiskivati gnev, biti dobra devojčica, kako se uostalom očekivalo, valjalo je vežbati iz da­na u dan. Pošto je odmalena naučila da se muči, sve ove obaveze nisu joj teško padale. Prihvatila je pravila društvenog života.
Zato balerina nikada nije zapala u depresiju, no nikada nije bila ni sre­ćna. Ona je samo izvodila očaravajuće pokrete koji se nisu menjali po­slednjih sto pedeset godina postojanja klasičnog baleta.

Biljana Ćućko