nemiri

U jedno toplo veče, pred ,kraj leta,
dao si mi prvi osmeh.To je videla
reka svojim sjajnim okom,koje je po
njoj plovilo, i kraj koje smo šetali.
Da li sam ti tada bila zaista draga?
A ja sam ti dala stotinu drugih
osmeha.
Možda ti je i to malo bilo?
U jedno toplo podne, pred kraj leta,
kad su umirali žuti, ostareli suncokreti
i mirilasli teško, ti si se opio
njihovim mirisom i poljubio mi kosu.
Da li sam ti zaista tada bila draga?
A ja sam ti po stotinu jutara slala
po stotinu poljubaca.
Možda ti je i to malo bilo?
I jednom, u početku jeseni, poklonio
si mi svoje srce samo za jedan
dan, za lepi, setni, septembarski dan.
Da li si me zaista tada voleo?
A ja sam ti dala svoje srce zauvek.
Htela sam ti ih dati još stotinu,
ali sam imala svega jedno, malo,
nesrećno srce.
Da li ti je ono dosta, dragi?
D.M.