Sretan Bozic svima! I Nova godina isto tako!

S obzirom da nisam pisala od... rrrrrrrr..... dost dugo, no u biti, svi su mi govorili u zadnje vrijeme da sam hrabra ko kaj ja znam kaj...

Rekla sam mu u nedjelju, 23.12. 2007. (joj, taj ce mi datum uvijek ostat u sjecanju) prek msna (dok je bil oflajn) rekla da mi se svidja. Tj. doslovno sam prekopirala onaj jako dugacki komentar kaj mi je Marija ostavila... Doso je 10 min nakon kaj sam mu to sve napisala, i otiso. Pa ponovo doso nakon 10 min, pa otiso. I tak svaki dan. Poludila sam. Ide mi na zivce. Nemrem spavat (djelomicno zbog njega, djelomicno zato kaj me uho boli, probusila sam jos jednu rupicu ). Izivcirana sam. Argh. Necu vise. Sad sam mu maloprije napisala da nek se javi kad dojde na msn, da vise to okoncamo. Ljuta sam. Nisam sposobna za nikaj. Jucer me tata poslo po nekaj u ducan, i kak sam se vracala doma, tak su mi suze dosle na oci, i umjesto na svoj, otisla sam na 12. kat i razbistrila misli. Tak sam htjela izac van i porazgovarat s nekim, al, naravno, nije bilo nikog.... Ma daj. Nesmjem tak. mrzim kad sam ovakva. Nemrem ljude ni nasmijat. Odma su 'onak' kad me vide. To ne volim. Nek govore gluposti, nek me malo nasmiju... P.S. fala mojoj sekici kaj me upravo malo digla iz mrtvih ...

E tako. Sad sam se ispuhala. Sad mogu ic. Sad sam spremna na njegov dolazak. Hih. Nda. Enough. Enough now.

Pozdrav!