....Zivot se ne broji sekundama, vec trenucima koji su ti oduzeli dah....
13.08.2007., ponedjeljak
what's up
 …čini se da se ipak ne mogu tako lako oprostit od bloga i pisanja…. Malo sam čitkarala postiće i nisam mogla da se ne okušam ponovo u tome…. Uh, prošlo je skoro tri mjeseca od mog zadnjeg posta… neki bi rekli samo… ali u tih tri mjeseca dosta se toga izdogađalo…. Ne znam ni odakle da krenem…. Možda samo par dana poslije mog „zadnjeg“ posta dečka sam ostavila…. I od tad se nismo sreli pa evo sve do jučer kad me u prolazu u disku podragao na što sam ga ja ošinula pogledom tako da to nije ponovio… hehe a najsmješnija scena kad je išao barit neku žensku iza diska… a ona jedva hoda, tj on ju doslovno vuče… ja sam umrla od smijeha… Moja velika ljubav je napokon završena priča…. Napokon sam shvatila da je prijateljstvo jedino moguće između nas…. I tu je bilo puno toga… u biti skoro smo jednu večer završili skupa… ali je ostalo na maženju… i sada mi je drago što je ostalo na tome… jer koliko sam god bila u oblacima tu večer i dan kasnije, drugu večer je uslijedio hladan tuš di on mene napada kak sam to mogla dopustit bla bla… pa smo se svađali nekih sat i pol vremena… drugi dan sam mu napisala mail u smislu da možemo bit frendovi jer da je glupo nakon toliko što se znamo da se ne pozdravljamo, pa smo se „pomirili“…. Eto tako je završila jedna velika ljubav o kojoj sam trubila godinama… netko tko mi je jako značio… netko s kim više ne bi bila da se nebo sruši…. Nikad, nikad, nikad…. Što se ljubavi općenito tiče… odustala sam… više ne želim tražit nikoga, niti se truditi, želim jedno vrijeme uživati u životu, bez patnje i boli… ako netko slučajno uleti dobro, ako ne ne… pa možda kad se malo oporavim krenem opet u nove ratne pobjede, hehe… Fax… ma super je… dala sam uvijet za upis druge godine, još su mi ostala tri ispita za 9 mj, od toga dva planiram dat, a za ovaj treći Bog mi pomogo da ga jednom dam jer su profesori koma…. Naravno Rijeku nisam vidjela od 7 mj i ne fali mi baš…. U 9 mj cimi i ja vjerojatno tražimo novi stan, pošto nam je stanarina malo previsoka… tako da se nadam da ćemo imat uspjeha u tome… iako će mi falit ovaj stančić, šmrc… al eto što se mora, mora se… Joj kako se bliži taj moj povratak u Ri tako mi je sve više muka…. Baš mi se nekako i ne ide… al opet ponavljam, što se mora mora se… ah izdržat ću… nadam se samo da će i naredne godine proletit ko ova… Bila sam i na moru… bilo je super… iako smo cimi i ja planirale ostat kojih 20ak dana, 10 nam je bilo uvrh glave, pa smo se vratile malo ranije… u tih deset dana sram me i reć koliko smo večeri bile pijane ili pripite, al sam se ja dvije večeri tako ubila da nisam znala za sebe… prvi put od jegera… bio onaj jeger party šta idu s kamionom po obali… skupile smo preko 40 eprovetica… hehe pohvalno, jedino što mi je koljeno stradalo tu večer hehe… drugo jutro kad sam se probudila još uvijek mi se vrtilo u glavi… ah taj alkohol… a druga pijanka od dalmatinskog vina… u biti miješala sam ja bambus i gemištek pa mi se nekak smučilo… i tuš kabina mi je bila suđena… za nju su me sprdali do zadnjeg dana… i dan danas doleti koja na taj račun… čak su mi i pjesmu skladali… da, tad sam svečano odlučila da ne pijem više… jer sam dan poslije bila ukomirana… i nisam… do roćkasa hehe… ali još uvijek se nisam napila… i ne planiram tako skoro… jedno, dva, tri pića taman… da, ni bambus više ne pijem do daljnjega, sad je jeger-kola aktualna… I to je otprilike to… ovih dana bi se trebala prihvatit knjige i tako…. Ljubim vas i pozdravljam!!! p.s.- ne znam hoću li nastavljat s pisanjem…. Ovisi kako me uhvati volja… novi post možda dođe za tjedan, mjesec, a možda ga ni ne bude… ali eto tek toliko da znate da sam živa, i da mi fali blog i vi, naravno…. |
