SILA
Dok vojna ratnike čeka
Tu oni su , uz čovjeka
Na tamu će udariti
Navjeke će iskra biti
Oni svoj dom ostaviše
Staricu majku zagrliše
Izljubiše drugu milu
I krenuše tad na Silu
Velika je bila Sila
Srušit dom je naumila
I oteti od davnina
Što pripada samo njima
Plaču djeca , šuti mati
U zbjeg im je sad morati
Ostaviti prag svoj sveti
Najnužnije tek uzeti
Zapalila dom je Sila
Zgarište je ostavila
Mislili su psi od rata
Pokoriti zemlju Hrvata
Brat uz brata stao tada
Pobjednička vojska mlada
Tamnu Silu potjeraše
I vratiše što je naše
Sad u miru na njih reže
Oni koji čašću teže
A ne znaju ljudi mali
Da je nisu ni imali
.......
nečmenjanka
Oznake: pravica, čast i istina
.......
O lijepa, o draga, o slatka slobodo,
dar u kom sva blaga višnji nam Bog je do,
uzroče istini od naše sve slave,
uresu jedini od ove Dubrave,
.......
Pravica , čast i istina ....
nečmenjanka • 30.03.2014. u 19:02
Pravica , čast i istina ....
.....treba ih usisat sa majčinim mlijekom i čuvati ih ko svetinju, jer po njima se i postaje Čovjek
Čuvarica pinkleca • 30.03.2014. u 19:33
Ozbiljna i uvjerena u ono što pišeš................Je, sloboda i poštenje idu skupa
Annaboni • 30.03.2014. u 19:56
dok sam čitao, pomislio sam gle neki ep
kad ono tvoja pisma
svaka čast mala!!!
tignarius • 30.03.2014. u 22:48
@Čuvarica pinkleca ....
Pravica , čast i istina ....
Vjerujem da još na ovim našim prostorima ima ljudi koji cijene
i poštuju ove vrijednosti .... svemu i svima unatoč .....
Tebe draga ćirnem kad uzmognem .... u strci sam sa vremenom ...
DV
nečmenjanka • 31.03.2014. u 11:45
@ annaboni
''Ozbiljna i uvjerena u ono što pišeš................Je, sloboda
i poštenje idu skupa ... ''
.......
Draga anna , čovjeku koji lako mijenja svoja uvjerenja
pravica , čast i istina imaju svoju cijenu ....
.......
Svjesna sam toga da poštenje i sloboda ne idu uvijek
ruku pod ruku ..... nažalost ....
Na našim je prostorima isuviše primjera koji govore u
prilog te konstatacije
Tebi svako dobro želim .... da ostaneš na sunčanoj strani
ceste ....
Dovidova
nečmenjanka • 31.03.2014. u 12:03
@ tignarius ....
Hvala ti tigy .... znači ....
Istinu nikad ne smijemo zaboraviti i trebamo je onakvu
kakva je bila i kakva je prenositi našim potomcima ....
DV
nečmenjanka • 31.03.2014. u 12:06
.......
O lijepa, o draga, o slatka slobodo,
dar u kom sva blaga višnji nam Bog je do,
uzroče istini od naše sve slave,
uresu jedini od ove Dubrave,
.......
Pravica , čast i istina ....
TO JE TO - RESPECT
sewen • 31.03.2014. u 18:03
@sewen ....
Pravica , čast i istina .... te tri svetinje trebale bi biti stup
svakog iole normalnog društvenog uređenja .
Nažalost povijest nas je naučila da tome nije tako , ali ta
nam činjenica ne bi trebala biti prepreka da istome težimo .
DV
nečmenjanka • 31.03.2014. u 18:55
sjajno
andriano01 • 31.03.2014. u 19:56
@stefanio ....
Drago mi je da ti se sviđa .... pozdrav ....
Dovidova
nečmenjanka • 31.03.2014. u 23:30
padaj silo i nepravdo !
a ti......zdrava bila i.živila .....!!!
nisan EL DIABLO • 01.04.2014. u 01:14
sviđa mi se tvoja poezija, ne sviđa stvarnosna proza
NF • 01.04.2014. u 08:51
@nisan EL DIABLO ....
Svaka sila za vrimena moj vuncute ..... pozdrav Šibeniku
gradu rodnom ....
DV
nečmenjanka • 01.04.2014. u 12:13
@NF .....
Kad mi jedan profesor napiše da mu se sviđa moja
poezija , onda mi je drago i da mu se ne sviđa moja
stvarnosna proza .... svakako je ista proizvela neku
reakciju pa bila ona i negativna reakcija je , a to mi je
veoma bitno ....
Živija ti meni i svako dobro !!
nečmenjanka • 01.04.2014. u 12:24
Ne posjedujemo ni sebe, kamoli zemlju ;)
P.S. Nezgodno se referencirati na pijetet, i svi očekuju samo pohvale, ali na žalost, ratovi, topovi i puške, ratna groblja, ... spomenici su kontinuitetu povijesti ljudske gluposti i zloće. Zato na svaki spomen rata, mržnje, sile i nasilja, ... naših i vaših, bude mi teško, jer znam da je to istinski put u pakao, ali dobro, čovječanstvo je još mlado i treba mu još pokoja godina do potpunog samouništenja, jer kao što rekoh, glupost i zloća su kontinuitet, dok razornost oružja raste eksponencijalnom brzinom.
dražeN ;) • 01.04.2014. u 15:29
Dražene vjerujj mi na riječ , meni je na svaki spomen rata ,
mržnje , sile i nasilja kudikamo teže , pogotovo zato što sve
ove godine koje su od Domovinskog rata prošle ,
bezuspješno pokušavam otkriti istinu o smrti člana svoje obitelji .
Da ne spominjem poraznu činjenicu da mu nemamo gdje ni
svijeću zapaliti , jer još uvijek se vodi kao nestali .
Unatoč tome što ''njihovi'' sa sigurnošću znaju u koju su ga
jamu bacili , ali eto -- šute .
Zato ću ja , dok god budem mogla , umjesto njega --- govoriti .
Svako dobro ti želim .
DV
nečmenjanka • 01.04.2014. u 16:18
Kao i uvijek, vjerna sama sebi!
Samo oni koji prođu kroz tunel,
znaju što je mrak:)))
malo ti malo ja • 01.04.2014. u 18:40
@ malo ti malo ja ...
Priznajem da se ne volim prisjećati rata koji je bio toliko
bestijalan , toliko strašan i toliko ubojit .
Ne volim se prisjećati tih slika strahota .... ali moram ....
Moram ... zbog svih onih nestalih čiji grobovi čekaju svoje
križeve .
.......
Lipa moja , svi mi u dubini svoje svijesti posjedujemo
svjetlost , koja nam i u najvećem mraku pokazuje pravi put .
DV
nečmenjanka • 02.04.2014. u 00:19
danas, samo pozdrav ...
Zvonka • 03.04.2014. u 12:31
Svaka sila za vrimena, pisma je i sad aktualna kad neki hoće da smo svi isti, i napadasči i napadnuti!
Sjećanje i osvrti • 04.04.2014. u 14:35
Ko o čemu, nečmenjanka o ratu,domoljublju... Daj bar jednu pismu s vedrijom temom kakve ti je otac slaga.
xy • 04.04.2014. u 17:10
...tko Domovinu voli......
Uvijek U Mom Srcu • 05.04.2014. u 09:44
@Zvonka ....
Draga pozdrav , ma kad je ovako lipo vrime mene ti je
teško posist uz laptop .... lipi ti pozdrav iz sunčane Dalmacije ....
DV
nečmenjanka • 07.04.2014. u 14:42
@sjećanja i osvrti ....
Makaranko moja , navik je bilo i navik će bit onih koji
bi sve svoje izdali i prodali za vriću šoldi .
Triba izdržat i ovu pokoru , dobro si napisala ..... svaka
sila za vrimena ... lipi ti pozdrav ....
DV
nečmenjanka • 07.04.2014. u 14:49
@ xy
''Ko o čemu, nečmenjanka o ratu,domoljublju...
Daj bar jednu pismu s vedrijom temom kakve ti
je otac slaga.''
.......
U mom genetskom kodu su utkane pisme moga ćaće .
Sigurna sam , da je sada živ , ponosija bi se kako sa
mnom tako i sa mojim pismama .
A ja na svom blogu imam i vedrijih pisama .... samo ih
triba nać ....
Stojte mi dobro !
nečmenjanka • 07.04.2014. u 15:06
@Uvijek U Mom Srcu ...
Ja domovinu imam; tek u srcu je nosim,
I brda joj i dol;
Gdje raj da ovaj prostrem, uzalud svijet prosim,
I... gutam svoju bol! ....
S.S.Kranjčević
nečmenjanka • 07.04.2014. u 15:35
.... HVALA VAN !! ....
Evo me , lipi moj svitu .... radi osobnih neodgodivih (bitnih)
obveza bila san u nemogućnosti odgovorit na Vaše napise ...
Svima Vama ponaosob veliko HVALA na komentiranju mojih
postova , kojima pokušavan Vama prinit sve svoje težnje i
strahove....
Navik mi je drago štivat Vaše osvrte i pokoju konstruktivnu
kritiku ..... koji mi daju podstreh za dalje ...
Sve Vas doživljavan ka svoju proširenu blogoobitelj , a ka i u
svakoj obitelji nemoramo se navik okolo svega i slagat .... jeli
tako .... ??
Stojte mi zdravo i veselo , sve Vas skupa lipo pozdravljan ....
Dovidova
....
nečmenjanka
Svi mi smo samo ljudi .... grešni i povodljivi ....
Imajte to na umu kad drugom sudite .....
DV
nečmenjanka • 11.03.2014. u 14:12
Samo pozdrav ostavljam!
Emmet • 11.03.2014. u 14:25
Dobro je da si tu i da si dobro ponekad i malo bolje a za ostalo ne brini, vazda se puhalo pa se i sad puše i dimi!:)
fra gavun • 11.03.2014. u 14:51
drago mi je da si tu.....dugo te nisam tu srela.....želim ti lijepe dane i puno osonog mira i zadovoljstva
Čuvarica pinkleca • 11.03.2014. u 14:57
Pa i ti da si nam zdrava i vesela! :)
Sjedokosi • 11.03.2014. u 15:25
kissss
lion queen • 11.03.2014. u 17:11
Pozdrav i svako dobro!
Cvite moj • 11.03.2014. u 18:19
Draga samo pozdrav, sad mene neće neko vrijeme biti.
križar • 11.03.2014. u 21:11
@Emmet ....
Pozdrav je viđe nego dovoljno .... svratin ...
DV
nečmenjanka • 12.03.2014. u 13:12
@ fra gavun ....
Dimi se dimi , nadan se da imaju dobar fumar .... a biće
su slabo puvali ...
DV
nečmenjanka • 12.03.2014. u 13:14
@Čuvarica pinkleca ....
Imala san obaveze koje nisan mogla odgoditi , tako da me
nije bilo u Domovini ... hvala na lipin željama ... uzvraćan
istom miron ....
DV
nečmenjanka • 12.03.2014. u 13:18
@sjedokosi ....
Hvala , hvala na isti način ....
DV
nečmenjanka • 12.03.2014. u 13:19
@Lion Queen ...
Cmokić i tebi lavlja kraljice .... nadan se da ti oštrica nije
otupila ....
DV
nečmenjanka • 12.03.2014. u 13:20
@Cvite moj ....
Šjor Mirko i vama svako dobro ....
DV
nečmenjanka • 12.03.2014. u 13:21
@križar ....
Da si mi i ti zdravo i veselo .... šta oće reć da te neće bit ... ?
DV
nečmenjanka • 12.03.2014. u 13:22
;-)
obadzo • 12.03.2014. u 23:08
@obadzo ....
Evala meštre , sad san s Rive .... ko ovu lipotu
more platit .... uživaj , lip je dan ... !!!!
DV
nečmenjanka • 13.03.2014. u 13:20
Eto......s rive......dašta!
bolje skitat ....nego sidit doma za comp.:)))
a mi....bemu,da joj nije šta! jel dobro?
aj...aj ....pozdravljan te !
nisan EL DIABLO • 13.03.2014. u 17:43
@nisan EL DIABLO ....
Evala vuncute .... ja ti volin skitat više nego išta ....
Eto mene za dvi šetemane u Šibeniku gradu , poza
Spliton najlipšen gradu na svitu i okolici ...
A pašće i marendica u Penkale .... hehehe .... je da
je malo skučeno i nemore se fumat ali je zato spiza
parekselans
Lipi ti pozdrav ...
nečmenjanka • 14.03.2014. u 09:30
Nečmi,
da nisi možda bila u Australij.....
ko zna možda jedno pišeš....
a tamo si npr. Milanovićev "izviđač" ...ha.ha
tignarius • 14.03.2014. u 18:43
tako san umorna....:-(
gali • 15.03.2014. u 05:46
"Sve Vas doživljavan ka svoju proširenu blogoobitelj , a ka i u
svakoj obitelji nemoramo se navik okolo svega i slagat .... jeli
tako .... ??"
promatram, razmišljam • 15.03.2014. u 18:51
Ajmo sutra na misu ranu pomolit se dragom Bogu
Da nam pameti malo natoci...
Lijepo je kad covjek malo ovaj kompjuter batali
I posveti se .....samome sebi i bliznjima svojim.
analiza • 15.03.2014. u 21:05
@tignarius ....
Hehehe .... ni mrtva nebi na taj način služila otu spodobu ...
Bila san ti sa ćeron kod supruga na brodu .... obišla san Maltu
uzduž i popriko kako Bog zapovida ....
.... Motran platit misu materi za zdravje , šta mi je mlajega
potomka čuvala ....
Lipi ti pozdrav sa sunčanog juga ....
DV
nečmenjanka • 17.03.2014. u 12:22
@gali ....
Ajme draga , okolo 28 . san u Šibeniku , pa ako si blizu možemo
se nać i popit kavu .... nema tega šta more i Sunce neće izličit ...
DV
nečmenjanka • 17.03.2014. u 12:25
@promatram, razmišljam ....
Ali ja to iskreno i mislin , dikod san više sa vama nego
sa svojin ukućanima i prijateljima .... lipi ti pozdrav ....
DV
nečmenjanka • 17.03.2014. u 12:28
@analiza ....
Lijepo je kad covjek malo ovaj kompjuter batali
I posveti se .....samome sebi i bliznjima svojim.
.......
U pravu si prijatelju okrutni .... obitelj mi je izvor
sve moje radosti ....
DV
nečmenjanka • 17.03.2014. u 12:31
eto tebe ! :-))))
Zvonka • 19.03.2014. u 13:21
Samo hrabro kroz život!
NEMA RAJA NA ZEMLJI • 20.03.2014. u 21:31
jesi ti to mislila štivat ,ili škivat?:-)
gali • 23.03.2014. u 07:16
ni med cvetjem ni pravice
ja jedva do Umaga .....
a ti po Malti!
ajd bar neke fotke pošalji..
drž se mala!!!!
tignarius • 26.03.2014. u 22:35
| < | ožujak, 2014 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Dnevnik mojih traženja
xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx
Sve napisano na ovom blogu
je mojih promišljanja odraz,
a svaka sličnost sa stvarnim
životom je namijerna.
xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx
Modri odraz vilinske planine,
zagrljene blistavim kaskadama
smaragdne rijeke.
GOSPE RIBARA, TEŽAKA
Gospe slušaj šapat mora,
jecaj škrapa, drhtaj broda.
I posveti naša poja,
da nam uvik bude roda.
Gospe slušaj vapaj bure,
koja ne da živit, spati.
Te odagnaj dane sure,
i bonacu hridi vrati.
Gospe ribara, težaka,
gospe naša divna mati.
Neka zasja tvoja zraka,
mole te ponosni Hrvati
Gospe gledaj suve mriže,
parangale, vrše, osti.
Ribar šuti, gnjev ga stiže,
i običnim danom posti.
Gospe spasi našu viru,
široki su ti hrvatski žali.
Gospe kaži pute k miru,
da nas sutra ne prikriju vali.
Gospe ribara, težaka,
gospe naša divna mati.
Neka zasja tvoja zraka,
mole te ponosni Hrvati.
šmrika
.......
OSTANI TU I BUDI POSKOK
samo tu možeš biti poskok
budi poskok
ovaj gologuzi kamen
samo poskok obraniti može
Poskok zna dubinu pukotine
i visinu užarene stijene
litica do litice
poskok do poskoka
poskok brani svoje pojilište i svoje gnijezdo
i nije licemjer
i nije kurva,
budi poskok
i nije kalkulant
i nije prevarant
poskok se sunča u svom kamenom stanu
i želi mir u svojoj kamenoj domovini
poskok neće ujesti sunce
poskok kažnjava uhode
istiktivno
jednostavno
bez proračuna
precizno
neiscrpno
to je to
budi poskok
ni mudar ni blesav
ni kratkovidan ni dalekovidan
budi poskok
neiskorjenjiv
i rađaj poskoke
i rađaj poskoke za svaki kameni nagriz
za svaki škrip
za svaku kamenu opuzinu
za svako kameno dlanište
za svaki kameni štit
za svaki piljak
na jednog provalnika kamenih škrinja
stotinu poskoka
ostani tu i budi poskok
ne vođen-zmija u svijetu kreketavaca
budi poskok u svijetu kamenih pradjedova
kamenih orača i pjevača koji bosi gaze tvojom kamenom stazom
budi poskok u suživotu sa krvavim kamenim palcima
sa suhim kamenim vinogradarima
to je to
budi poskok
i obranit ćeš sunce bez kojega ne možeš
to je to
samo to
budi poskok
u zazidi kamenoga krova
na glavici iznad sela
svojega i mojega
ostani tu i budi poskok
to je to poskok
Autor: Ivan Vidović
........
MORE
Vrimena su druga,
More mi se ruga.
S njim sam bija prisan
Sad mladica nisam.
Ušla sol u kosti,
Izilo mi osti,
Natralo mi bore,
Ovo ludo more.
Neka bisni, nek pokaže
Da je divje nek dokaže.
I ništa ga neda smirit,
S njim se niko ne zna mirit.
Vrimena su divja
More blagosivlja,
A ka čovik 'suje
Ali i poštuje.
Novi su vapori
Kad čovik izgori,
I kolo se vrti
Života i smrti.
More pušta, more trpi,
Mornar svoja idra krpi,
Tramontana, jugo, bura,
Dokle more, dok izdura
Autor : Sewen
.......
Miljevci
Na dvije vode, ko splav bijela,
Miljevci leže, sedam ljupkih sela.
Bogatić, Ključ i Kaočine,
Brištane iznad Visovačke brine,
Karalić,Drinovci, Širitovci,
u zagrljaj im doletješe momci,
ispletoše đerdan od koralja
za Miljevu, kćerku kremen-kralja,
đerdan krvav od srdaca sedam,
svakom selu pade koralj jedan!
Trgnulo se sedam sela,
zadrhtala splav je bijela,
al' i dalje mutne vode
izmeđ' splavi i slobode!
Autor : Sjećanja i osvrti
........
STARI MOJ
Stari moj...
Šest godina je prošlo
A ko da jučer je bilo
Kad zadnji put sam
poljubila tvoje čelo milo
Stari moj...
Tvoj trud i svu tvoju muku
Sada čuva bila stina
Još ćutim blagost tvojih ruku
Dok miluje me zvuk daljina
Stari moj...
Tiho na grobu stojim tvome
Znajuć , mir si našao svoj
Dok sjećanja me sva ta lome
Molim za duše tvoje spokoj
Stari moj...
Šest godina je prošlo
A ko da jučer je bilo
Kad zadnji put sam
poljubila tvoje čelo milo
nečmenjanka
........
02.02.2007
Otiša je otac moj polako,
otiša sa mirisima jutra...
Toga dana nije bilo lako
bez njega misliti na sutra..
........
DUŠA OVA ...
Duša ova svjetlost sniva
u noćima zimskim ,dugim
I dok mjesec oblak skriva
danima se nada drugim
Duša ova moru kliče
galebi je nose bijeli
I do neba ona viče
nek ustanu gordi,smijeli
Duša ova vilu ište
s Velebita tvrde stine
Brige gorke nju sad tište
Domovina njena gine
Skupili se gladni vuci
svaki svojoj vuče strani
Kad će kraja svoj toj muci
da uminu teški dani
Duša ova svjetlost sniva
u noćima zimskim ,dugim
I dok mjesec oblak skriva
danima se nada drugim
nečmenjanka
.........
MOM MORNARU ...
Navigajuć morem modrim
broditi je vješto stao
Ljubav širi srcem dobrim
svog je sebe nama dao
Ploveći sad po toj vodi
života ga nose vali
Duši hrabroj tako godi
vitar šta joj tilo kali
I kad more urla , bisni
mameći ga u dubine
On tad pogled čisti , jasni
šalje nama u daljine
Galebi njeg virno prate
slideći ga kroz plićine
I dok kasne ure bate
čeka da mu vrime mine
Kada dođe domu svome
Radost mu na licu blista
A kad brige njega lome
Tad more mu samo osta
nečmenjanka
.........
VILA VELEBITA
Tišina pritišće mi misli
San se trza i otimlje
Poput ljubavnika
Milujuć mi kapke pospane
....... Ali ... ne ...
U kutu duše osjetih šum
Treptajem oka opazih
Biće čisto , prekrasno
Satkano od svjetlosti
Nježne ... mekane ...
Na umnom čelu
Kruna joj blista
Oko vitkog vrata
Koralja CRVENOG niska
Na BIJELE grudi
Ruke je u molitvi sklopila
Dok je iz PLAVOG mora
Meni u sne dohodila
... Ja sam vila
Velebita stine ...
...Čuvajte mi
naše rodne njive ...
...Čuvajte mi
i šume i gore ...
...uzburkano
naše plavo more ...
... Zaklinjem Vas
božijom milosti ...
... svoje nedaj
tuđim se ne hvasti...
Tako zboreć
Velebita vila
U more je
Plavo zaronila
necmenjanka
.......
PJESMA MJESECU
Pjesma Mjesecu lutalici objesnom ,
što pojavom svojom mene opčara...
I dok svijetlošću me obasjavao jasnom ,
shvatih da to je još jedna prevara....
I sada sa neba podrugljivo on gleda ,
šeretski meni se smijući u lice...
Znajuć da njegova bit će pobjeda ,
prosuo je čarobni prah nesanice...
Ka kraju neba polako sad
plovi ,
dok Danica mu pokazuje pute...
Srebrenom mrežom zvijezde kad ulovi ,
sakriti će njih poda svoje skute..
Na postelji će od mjesečine spati ,
da i sutra može po nebu skitati...
nečmenjanka
....
ČUVARICE
Matere naše
U crno zavijene
Krunicu prebiruć
Tiho moleć Boga
Čvršće od stijene
Uspravno stojeć
One branik su
Doma svoga
Nema zemne divote
Bez ljubavi i žrtve
Zato ognjišta čuvajuć -
Mole se za mrtve....
necmenjanka
.......
Od vikova Krka dura ,
Pod Prominom , do svog slapa
Do Skradina kapi gura -
Sa moren se tada stapa...
nečmenjanka
......
.
RUKE MOGA DIDE
Ruke moga dide
Ko koštel u dvoru
Stare
Znale su providit
Osmijeh
Za sve naše
Nestašluke male
Ruke moga dide
Ko grane jablana
Vita
Znale su grliti
Nježno
Bez da za
Suze u očima
Pita
Ruke moga dide
Životom izborane
Meke
Znale su ljubav
Pružiti
U dane posustale
Neke
Sve bi na svitu
Sad dala
Da te ruke opet
Dušu mi
Dirnu
Ali one spokojno
Tiho
Za mene
Mole se
Svetom Martinu.....
nečmenjanka
..........
VAPAJI RASPETE DUŠE
I sama
Kroz život upoznah
Svih
Devet krugova
Pakla
Svaki od njih
Je pao
Na moju dušu
Koju ljudska
Je zloba takla
Kao Feniks
Toliko puta izgorih
Od praha potekla
U prah
Se nanovo pretvorih
I sama
Kroz život upoznah
Zlo
Što čistu mi dušu
Ište
Suzama
Svojim se othrvah
Što
Dušu mi
I danas tište.....
nečmenjanka
.....
PSI RATA
Psi rata su zalajali....
Iz utrobe prestravljene matere
čuje se krik nerođenog djeteta....
Sve je utihnulo ...
u samrtnoj tišini odzvanja jeka
.....ubij.....satari....!!
Zvijeri ljudske digle su glave....
njuše krv....nevinu.....toplu....
Razjapile su čeljusti ....
reže...urliču...kunu...proklinju...
Oči naših mrtvih ratnika
u grobovima plaču.....
suzama nijemim.....
Zar život svoj su dali utaman.....
mrtve usne ....odgovor ištu....?!
Zar krv su svoju lili .......za koga...
raspuklim glasom .....u tišini viču !?
Psi rata su zalajali...
od užasa ...
nebo nad nama se raspuklo....
a zrak se pretvorio u tisuću
plamtećih oganja.....
što...peču...razdiru....!
Pomahnitali stvorovi pesnice stišću.....
u bijesu vičuć.....uništi...zakolji...!!
Raspadnute lešine iz grobova dižu....
nevideć....u svojoj mržnj....
da njihove vlastite kletve ih
stižu...
nečmenjanka
.......
Dok i jedan grob ište pravdu .... pomirenja ni ... ! !
Dok duše naših mrtvih , nestalih usljed bestijalnosti
zločina počinjenih , ne nađu mir svoj uz pređe svoje ...
pomirenja ni ... ! !
Dok i zadnje kosti naših pobijenih pravednika ne budu
krštenom vodom posvećene ... pomirenja ni ...! !
......
MATERE NAŠE
Matere naše
u crno zavijene ,
krunicu prebiruć
tiho mole Boga ,
da zaštiti zemlju nam
svetu...
Da očuva znamen
roda Hrvatskoga......
nečmenjanka
.......
STARA OSKORUŠA
U vinogradu onkraj puta ,
Oskoruša stara stoji....
I dok oblak nad njom luta ,
samačke dane broji.....
Prignula je grane vite ,
o težine , o svog ploda....
Di su ruke žuljevite ,
da poberu toga roda....
Svuda drač je nabujao ,
zagušio trse rodne....
Kada rat je prohujao ,
slomio je ruke plodne....
Ruke koje posadiše ,
stablo stare Oskoruše.....
nečmenjanka
.........
SVI MI....
Svi mi imamo svoje vrelo slutnje ,
svi krijemo svoje breme tuge....
I dok šake stišćemo od ljutnje ,
gutamo žuč ljudske poruge.....
Svi mi žudimo ka zvijezdama poć ,
u svojim malim životima ogrezli....
Ne vidimo koliko je tamna noć
i da su nam prsti od zime ozebli.....
Svi mi želimo samo blještavilo tame ,
ne pazeći koga gazimo pritom....
A treba nam samo pola paše jame ,
kad kraj nam životu dođe tom....
Životu , koji zamke stavlja nam na put ,
dok mi ga obijesno trošimo usput.....
nečmenjanka
......
ZAR SMO PROKLETI.....?
Kako je samo krhka ljudska duša !?
Tako je malo potrebno da se slomi .
Što ljude tiijera da bezosjećajno uništavaju , sve ono dobro
što im je Božijom voljom dano..
Zar smo prokleti.....?
Zašto ne možemo biti u miru sa sobom i drugima ?
Zašto imamo poriv da uništavamo , da rušimo , da satiremo
svaku i najmanju naznaku dobrote u sebi ?
Što je to , tako mračno , gusto , neprozirno - što nam neda
da sačuvamo onu malu iskru sreće , za kojom inače cijeli svoj
život tragamo ?
A kada je nađemo , u većini slučajeva je ne znamo , .ili ne
želimo sačuvati - navikli na očaj , navikli na jad .
Izmučena Duša ne može pojmiti sjaj smiraja .
Uronjena u patnju svakodnevnu , .ne prepoznaje bljesak sreće .
Skrivajući se iza tuge - Duša nam polako , ali sigurno , odumire
pretvarajući se u nešto tvrdo , oporo .
Zar smo prokleti....?
Zašto ne možemo , .otvorenog srca prihvatiti ljubav ?
Čega se bojimo , nesvjesno gurajući od sebe sve drage
ljude , gazeći po njihovim iskrenim osjećajima ?
Zar Duša mora ovoliko boljeti , rastrgana između
ljubavi i mržnje ?
Što je to , što nam neda da se prepustimo sreći ?
Od čega biježimo , panično rušeći sve oko sebe - ne pazeći
koga ćemo pri tom povrijediti čije ćemo srce zgaziti ?
Kako je samo krhka ljudska Duša !?
Tako je malo potrebno da se slomi .
Raspeta između dobra i zla........
nečmenjanka
.......
SUZE LEDENE
Zaledile su se suze
U očima mojim...
Duša je prazna
I boli...
Srce se slama
A iz grla se ote
Njemi krik samoće...
Zaledile su se suze
U očima mojim...
U duši nemir
Se širi...
Srce je pritisla tuga
A tjelo se
Trza u boli...
Tecite suze , suze ledene
Odnesite ovaj
Nemir iz duše...
Isperite tugu
Iz srca mog...
Da mi osmijeh opet
Poljubi usne...
A u umorne oči
Vrati se sjaj...
.....
nečmenjanka