Dan za dihtung

Prvo, ja sam tatina kćer. To znači da znam dletat po potrebi, postavljat tapete, znam kaj je dihtung, znam kaj su kombinirke, papagajke i kak funkcionira probirštift. Znam izgovorit probirštift. Znam sastavit namještaj, čemu služi kudelja i kak ju narihtat, popravit kotlić koji curi i sve ono kaj bi jedan tatin sinek znao da ga je moj tata imao. Ali nema ga. Ima mene i sestru. A ja sam starija i to 6 godina. I nisam mogla birat s kim bu mi stari namještaj i sve te pizadrije sastavljal.

Postoje neki dani koje bi najradije prespavao ili zaboravio na njih čim završe. Ok, nisu samo dani, postoje periodi koje bi najradije prespavao ili ih zaboravio čim prođu. Ti dani imaju par opcionalnih završetaka: a) zabit glavu u jastuk, izvrištat se i zaspat u suzama, b) jadikovat kak si jadna/an i zaspat u suzama, c) nekome razbiti glavu ili u namjanju ruku izvrijeđati nekoga tko ti se našao na putu i moje omiljeno d) sjest se na terasu, otvoriti cugu, sterat sve u pizdu materinu i pisati blog. Ako do sada netko nije shvatio, ja sam odabrala d).

Sve je počelo s vešmašinom, a eskaliralo bacanjem dihtunga u zid i uzimanjem hladne boce alkohola iz frižidera.

Dan prvi

16:30 Sestra javlja da dolazi bez psa na more i da ide s ekipom pa bi me lijepo zamolila da nađem neki apartman (jeftin, sređen po vrhunskim standardima, čist ko apoteka i po mogućnosti u našoj ulici) obzirom da je naš pun. U redu. Pitaš prvog, drugog i petnaestog susjeda imaju li slobodan apartman. Pa jedni nemaju, pa drugi imaju ali po cijeni malo višoj nego što si prosječan hrvatski građanin može priuštiti. Pa prehodaš do agencije. A oni... Odjeb! Rade samo do 16 h i ne mislim ja valjda da će mi to reći van radnog vremena. Jasna stvar, ne žive od toga...

17:30 Dolazi ipak sa psom. Traženje apartmana je upravo postala nemoguća misija. Svi su dakako tolerantni i vole pse, samo ne u svom apartmanu.

18:00 Ipak možda ne dolazi sa psom. Pitaj Anu jel je može sebi uzeti na par dana. Zovem Anu. Ne može. Zovem sestru i govorim joj da ne može. Zove mama i daje sulude prijedloge. Zove stari i govori da uzmem ja psa k sebi. Objašnjavam da to nije zgodno jer imamo goste, ali ok. Pokušat ću nešto srediti. Zove gost. Dolazi ipak rano ujutro, ne navečer. Ne znam njegovo mišljenje o psu.

19:00 Ipak se ne zna dolaze li ili ne sa psom. Zaustavi potragu za apartmanom jer ipak još ne zna stiže li baš preksutra ili za dva dana. Steram i nju i neorganiziranost svojih i sve k vragu (ovo je blaža verzija psovke). Ne znam ni kaj je sa psom. A nisam ni gosta pitala.

20:00 Dobivam dvadeset poruka. Svaka je drugačija i ima drugačiji plan. Ignoriram i dišem duboko. Stavljam prat veš. Vešmašina ne radi...

21:00 Seksali se s vešmašinom preko sat vremena i shvatili da je otišao programator. Na moju sreću i poznavajući ovu vešmašinu, pripremili smo drugu koju sam izvukla iz svog starog stana i donijela je na more. Pada dogovor o zamjeni ujutro.
Počinjemo s cuganjem jer je zadnja večer da su mi tu najbolja frendica i njen muž.

03:00 Idemo spavat uvjereni da nitko ne može prespavati tri alarma na tri različita mobitela.

Dan drugi kad dihtung leti u zid

Sunčan i vruć dan, onak ljetni kakav bi i trebao biti.

9:30 Prespavali sat i pol. Ok, možemo mi to. Čas posla! Izvadi prvu vešmašinu iz prostorije za pranje veša (tko normalan još ima vešeraj u kući?). Skidaj vrata od praone da možeš izgurat mašinu van. Skidaj vrata od praone. Vešmašina iz ranih 70ih ima jednu tonu. Skidaj vrata od spremišta da druga može van i na njeno mjesto prva. Druga je malo lakša.

10:30 Zamjena izvršena. Stavljaj vrata na spremište. Stavljaj vrata na praonu. Sva sreća da je to bio čas posla. Odvod dovod spojeni. Znoj kapa već sad s nas ko da sam na baušteli provela par sati. Palim vešmašinu. Iiiii... NE RADI!!!

- Koji #&%##??? Kak ne radiš? Pa stara je samo malo više od dvije godine. Smeće talijansko! Govno od vešmašine!!!

11:00 Odi susjedu. Pitaj ga za majstora. Zovi majstora. On ne popravlja talijanska govna. Drugih nema u ovom gradu. Prtljaj po oglasima. Nitko ne dolazi u ovaj grad. Nađi zadnju nadu. Uf, dobro je ovaj popravlja talijansko smeće. Pita me jesam li otvorila vodu za dovod. Objasnim mu pristojno da nisam idiot. Pita jesam li provjerila sve filtere. Opet ga upozorim da nisam idiot i da mi ovo nije prva vešmašina koju sam morala rastavljat radi pizdarija. On mi veli da je slobodan za deset dana. Koliko!? Deset dana veli. Ali talijansko govno ima jedan dio koji mogu rastavit pa pokušat sama popravit. Velim mu ok. Rastavim, sastavim i ak i dalje ne radi, zovem njega.

U isto vrijeme spremamo sobu, čistimo kupaonu i cijelu kuću. Aman taman gosti na vrata. Doček u reprezentativnoj majici i hlačama dok visim iza vešmašine. Baš lijepo!

11:30 Sestra sutra dolazi bez psa.

11:45 Sa psom. Bit će kod mene. Jebiga, drugačije ne može.

12:00 Možda bez psa.

12:30 Ipak sa psom.

12:45 Bez psa.

13:00 Shvaćamo da jedan probirštift nemre rastavit vešmašinu. Opet susjed. Nema ga. Bum kasnije. Zove stara:
- Pa jesi otvorila vodu?
- Jesam mama! Nisam idiot!
- A filter si pročistila?
- Jesam mama! Nisam idiot.
Zove stari:
- Pa jesi otvorila vodu?
- Jesam tata! Nisam idiot.
- A filter si počistila?
- Jesam tata! Nisam idiot.
Zove sestra:
- Jesi otvorila vodu? A filter počistila? Ipak dolazim sa psom.
Poklopim slušalicu!

13:30 Susjeda ni od korova. Poslala ekipu na plažu. Guglam vešmašine i popravke. Osjećam se ženstveno.

14:30 Biciklom se spuštam na plažu i razmišljam o talijanskom smeću koje ne povlači vodu. Skoro me pogazi Talijan.
Pijemo na plaži. Sestra našla smještaj. Pas je definitivno kod mene. Još jednu pivu molim.

17:30 Shvaćam da vožnja bicikla nakon tri pive po vrućini uz breg nije super stvar. Nekako mi se čini da mi danas ide nekak sporije. Skoro me zgazi Čeh. Mislim da sam ja sad malo kriva.

18:00 Susjed je doma. Nema baš kombinirke ali eto dat će mi kaj sve ima. Čupamo dijelove vešmašine van. Nađemo taj plastični drek koji je možda problematičan i čistimo ga. Nije filter!!!

18:30 Zvono na vratima. JEHOVINI SVJEDOCI! Kaj rade ovdje!? Prvo ne vjerujem. Mislim si da sanjam nakon onih piva. Ne sanjam. Uvaljuje mi Kulu stražara. Velim joj da sam agnostik i da ak mi starci nisu vjeru uvalili, neće ni oni. Gledaju me kao sotonski izrod. I dalje se seksamo s vešmašinom.

19:00 Vratili sve na svoje mjesto. Zavrtit treba još samo dovod... Dovod curi! Zavrći, okreći, rihtaj, traži kudelju... Dovod i dalje curi... Ošo dihtung u guzicu! O sudbo kleta!!!

20:30 Ekipa mi veli da samo kupim dihtung. Samo? Dihtung? Di? Saznam di ali rade samo ujutro.

Gledam ih kak odlaze za Zagreb i držim dihtung u ruci. Ulazim u kuću. Gledam vešmašinu. Ona ne gleda mene, boli je ona stvar. Bacam dihtung u zid!

Uzimam bocu iz frižidera i sjedam na terasu.

21:30 Dolazi pas definitivno. Ali za dva dana!