my own words...from my heart

Ah evo konačno novi post... opravdanja iam - komp u banani, a šta ću svakom se desi... al sad je popravljen... hurrraaa...
Da... već jedno dva do tri tjedna sviđa mi se jedan dečko i po cijele dane samo mislim na njega i ništa drugo... al sam i duplo sretnija.. živi ulicu dvje kraj moje ulice... i viđam ga skoro svaku večer... joj jednu smo večer (prije dva - tri dana) slušali mp3 i pričali, a još jedan frend kaj je bio s nama, hrvoje, je pričao sa nekom frendicom... i baš mi je bilo lijepo gledat ga u oči i vidit kako upija sve kaj govorim...
..hm.. ime mu je naravno ivan... al mi je ivan fakat gro lijepo ime... i dečko je fakat full simpa, zgodan, sladak, dobar, malo sramežljiv i ima opako savršeno tijelo.. ha..ha... i osmjeh... ma sav je sladak...
kad ga vidim i kad pričamo jedva se suzdržim da ga ne zgrabim... joj... ali je gro lijep osjećaj misliti na njega, pričati s njime, šaliti se... rastopim se kad ga vidim... ne želim ić nigdje nego tamo di je on...
.. da.. stariji je od mene dvije godine... ima prekrasne svjetlo smeđe oči i crnu kosicu... mršav je.. i višlji od mene.. he he...
..najbolje mi je kad se gledamo u oči i nemogu skrenuti od pogleda njegovog... uskoro mu je rođendan... htjela bih mu se još približiti al ne znam kako... help me...

Da, došla sam danas navečer u 12 h s burazom i sve je bilo u redu, auto isred garaže je bio kao nov. Ali onda odjednom oko 3:15 ujutro vidim na prozoru odraz vatre. Pojurim do spikerfona i vidim auto mi se zapalio. Derem se i urlam "auto gori, brzo, ajmo" i budim buraza i strace. Potom zovemo vatrogasce, ali su ih srećom naši dobri susjedi 2 do 3 minute ranije nazvali. Stari brzo juri dole, uzima šlauf i zaljeva auto. A mi samo gledamo i čekamo.... došli su vatrogasci i murja s njima i počeli gasiti auto. Bio je to šok. Vatra je bila jako velika, i bilo me strah, nije bilo nikog da me utješi. Kad sam pogledala tatino lice, koje je bilo svo žalosno , shvatila sam da život fakat nije zezancija i da se moramo čuvati kao i stvari oko sebe.
Auto je ugašen ali šteta je velika, autu je prednji dio skroz izgorio a i iznutra nije bio bog zna kaj. Stari daje murji izjavu, a buraz, frend i ja se šalimo na račun auta, a što smo drugo mogli nego reći "šteta; no, jel ko za đir - kremenko style"... potom smo bili još vani i gledali štetu. Otišli smo u kuću i probala sam spavati. Zaspala sam u 5 i probudila se u 11. Bar sam se naspavala - ha-ha
Kad sam izašla van, naletjela sam na glupe paparazzije - retardirane novinare. Koji debili, sve što su saznali od mene bilo je "no koment"... i produžila sam dalje.
Vuča je došla i spaljevina je ošla. Primili smo se ribanja i delali. Kasnije sam ošla gledat telkač a navečer idem van... i tako je prošo još jedan moj dan

Prijateljstvo je jedna opširna tema koja mi puno znači. Tragam da upoznam iskreno i vrijedno prijateljstvo, ali što će mi to prijateljstvo ako se ja jedina za njega moram brinuti, ako je toj osobi svejedno jesmo li si dobri i ostalo. Zasad ima par dosta dobrih frendica za koje fakat znam da smo si dobre jer smo oduvijek bile, al imam ih svega par. Bolje i to nego imati užasno puno frendica koje te muljaju i lažu ti iza leđa ili imati samo jednu jedinu koja će te kad tad iznevjeriti makar ju ti nikad nećeš. Ali život je takav, nepredvidljiv i bolan. Ponekad se pitam zar je svrha života tuga i bol, razočaranje u sve što te okružuje, zar nismo dovoljno proživjeli pa ne zaslužujemo pronaći sreću u životu. Zar više ništa nije bitno... zar ne možemo pronaći svrhu života u nekoj osobi... čemu živimo ako smo stalno u bedu... mrzovoljni... nezahvalni...
Tuga i bol
ko kamena sol
Zajedno u svemu
uvijek se nađu
da pronađu
osobu u koju
će se skriti
I
u njoj suzu liti..
Prijateljstvo može biti čvrsto ako se to hoće, ako to uistinu želimo i ako smo svjesni koliko truda i napora trebamo uložiti da ta osoba shvati koliko je nama stalo do toga prijateljstva... ali nemoramo se mi truditi oko svega ako vidimo da je toj osobi svejedno već jednostavno odustanimo jer to je bar lako...

joj još samo da napišem tri pjesme:

Nitko mi srce ne može zacijeliti
Ono je slomljeno od trena kada si otišao
Sve nade da ćeš mi se vratiti,
potonule su
i sada vidim
koliko me boli
što ti nisam rekla koliko te volim...!!



Svakog trena sjetim se tebe
i projure mi trnci kroz vruće tijelo
Strah mi u očima vrišti,
a srce puca od pritiska
Ne, nisam sama
uz nekog sam
Ali bez tebe,
potpuno sam slomljena...

Ne, ne čini mi se - volim te
ali ne želim
i tonem
u
zaborav

evo sad je prošlo prvo poluvrijeme tekme i moram napisat da ćemo tako okrutno izgubit, ali kaj, kak sama kažem shit happens... mogli smo zabit dva gola ali nismo, šteta... možda još uspijemo zabiti.. vidić ćemo.. idem dalje gledat... hi-hi

ole..oleole..oleole..ole

hmm... već pri razmišljanju da je škola gotova osjećam se sretno, ali opet ne znam što ću raditi preko praznika... imam male planove... druženje s frendovima iz bivšeg osnovnjaka, otići u posjet kod obitelji, malo na more, izlasci i tak... sve pomalo...
ali treba izdržat ova, ajmo reć četiri dana... još trebam odgovarat 4 predmeta (hrvatski, talijanski, geografiju i retoriku) joj ne.. još par dana učenja pa konačno idem na stvarno zasluženi odmor...

EEEEJJJJJJ ljudi!!!!
Sad sam bila na koncertu sound invasion u boogaloo(uključujuje six-pack) i bilo je super samo kaj sam mogla biti do 23 sata, ne i stara je došla po mene. Al nema veze....
Ukratko:
- došla sam u 20 sati sa najboljom frendicom i bile su probe a tad je trebalo početi
- počelo je tek u 22 h pa sam čula samo replicu i heroinu
Replica je prejebena grupa i imaju prelude stvari, pošižila sa za njima, a heroina nije fakat bog zna kaj.
U tih sat do dva sam išla s frendicom do megiča pa smo se vratile i slušale i uživale. Bilo je dobro i imam jednu fotku, budem ju stavila drugi put.
Ima tko cd od six-packa ili replice??? please javite.....

Evo mene, dolazim sa raznim sitnicama koje mi puno znače.
JEDNA PRERADNOSNA VIJEST - IDEM U SUBOTU na SIX-PACK!!!!!.




Idem sa najboljom prijateljicom i bit će nam totalno ludo. Pričat ću vam.....
A sad... male... zgode:
Nema ih... Ma čut ćemo se.. without inspiration right now......