da loše sam. nemam volje za ničime. pa tako ni za ovim blogom.
Tanja je rekla kako ja opet imam ljubičastu bajku, nemam, ne još. ne znam što se događa.
..moj je život vječito padanje, kad zbrojim poraze ništa ne ostaje..
da tako nekako.
i fali mi ON. i to jako. i cijeli moj život se zapravo vrti oko njega. oko nas dvoje. sada nema Ana i Saša. sada su neka Ana i neki Saša. nemogu to. ne sada.
odlazim na more u četvrtak. i jedva čekam da vidim seku i Kiku. da odem Kiki u Šibenik, da se smijemo, da idemo u grad, i da trenutno zaboravim sve loše što se događa. a onda kada se vratim u Zagreb. a nadam se da će onda biti bolje. mora.
eto. ovo je samo kratki post. sve je kratko u zadnje vrijeme. plače mi se opet.
ali neču. ne sada. ne ovdje.
hvala Tanji na pjesmama, slat ćeš mi još. =)
hvala seki na podršci.
hvala Kiki što je tu uvijek, i što je takva kakva je.
hvala Miji volim te mača. =)
hvala i svima ostalima
mašem vam sada.
ja odlazim.
volite se.