Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

"Jamie!!Jamie!!"-šapnuo je netko iza mene
Okrenula sam se...Možete tri puta pogađati tko je to bio.Da,Ethan
"Što je opet?!"-pitala sam bezvoljno
"Pa,ovaj...Htio sam te pitati imate li ti i Ann obje knjige iz hrvatskog pa da jednu date nama"-pitao me Ethan
Puhnula sam u zrak i šutnula mu knjigu u ruke.Zahvalno mi se nasmiješio.Profesor je nešto brbljao o jeziku, no čula sam ga napola jer sam igrala sa Ann križić-kružić.
"Amm,gospođica Dowson?"-čuo se smiren glas.Bio je to profesor.Trgnula sam se i zbunjeno pogledala prema profesoru.
"Oprostite,nisam čula što ste trebali"-rekla sam
Profesor se nakašljao, i pogledao me tako da shvatim da trebam prestati pričati i slušati nastavu.Sjela sam uspravno i nezadovoljno pogledala Ann.Ona je preokrenula očima jer mrzi hrvatski i sad mora biti mirna pod satom.
Kada je sat završio, svi smo se počeli brzo spremati jer je bio veliki odmor.Taman kad sam izlazila iz učionice Ethan me opet pozvao.
"Dobro,što je sad opet"-pitala sam živčano
"Ma...oprosti..samo...samo...samo sam htio...ti vratiti knjigu..."-rekao je tužno
"Joj..dobro..hvala ti..."-uzela sam knjigu i otišla sa Ann
***
"Jamie,Jamie tamo je!!"-rekla je Ann uzbudljivo
Okrenula sam u smjeru u kojem je ona gledala i vidla Marca.Pričao je sa svojim prijateljima u grupici.Okrenuo se i pogledao.Smijao se i mahnuo na kraju.Ann se i njemu nasmijala,a ja sam ostala zbunjeno buljit prema njemu.Tada sam iza njega vidla kako stoji Jake.Tupnuo je Marca po leđima i rekao mu nešto.Odmah sam počela nekontrolirano disati i stiskati Ann za šaku.
"Aaaa,pa Jamie boli me to"-zaderala se Ann odjednom
Jake,Marc i njihovi ostali prijatelji su se okrenuli i pogledali nas zbunjeno.
Ja sam okrenula Jake-u i nasmijala se blago, a nakon što mi je UZVRATIO osmijeh, sva sam se smotala i spotaknula i pala.Njegovi prijatelji su se počeli trgat od smijeha.Više nisam htjela ni pogledat tamo.Stavila sam kosu na lice i potrčala u dućan vućeći Ann sa sobom.
"Ann?Zašto uvijek meni??Zašto uvijek menii!?!?!"-rekla sam očajno
"Ajoj,Jamie.Pa nije bilo ništa strašno.Osim toga,znaš...meni se čini da je njemu to slatko"-rekla je Ann osmijehnuvši se.
"Da,Ann..Tebi je to smiješno.Samo se smij.Mislim,što može biti slatko u tome kad se netko neprestano spotiče i...Mah"-zamahnula sam kosom i ljutito hodala prema školi

***

Ostatak dana prošao je u mojoj ljutnji na samu sebe.Ann me nije više mogla podnositi i izbjegavala me.I razumijem je.Stvarno sam užasna.Jebemu.
"Trebala bih joj se otići ispričati"-rekla sam samoj sebi

Ali nastava je već završila.Tko zna gdje je sad ona.
Hodala sam besciljno hodajući hodnicima škole.
Odustala sam od toga da je nađem.Nazvat ću je kad dođem doma.
Da,tako ću učiniti.
Kada sam obišla cijelu školu izašla sam van.
Padala je kiša.A ja nemam kišobran.
No krasno.
Spustila sam torbu na stepenicu, svukla si jaknu i baš kada sam je htjela staviti iznad glave,
jedan glas se začuo.Glas koji sam uvijek htjela čuti kraj sebe.Glas zbog kojeg bi svaki put zadrhtala
i zbog kojeg mi trnci prošli cijelim tijelom.
Da,to je bio njegov glas.

"Ej...Ovaj...Nemoj si skinuti jaknu.Hladno je.Imam ja kišobran, mogu ti posuditi svoj"-rekao je.
Okrenula sam se prema njemu i zbunjeno ga pogledala.Njegovo savršeno lice, savršen osmijeh i savršene oči
koje su buljile u mene bile su tu.Preda mnom.Počela sam ponovo nekontrolirano disati.Nisam znala što da kažem.
Šutjela sam, i gledala.

"Heej,jesi tu?"-pitao je i zamahnuo svojom rukom ispred mojih očiju.

Trgnula sam se iz "zamrznutog" položaja.

"Ovaj,da jesam tu sam.Ma,kiša..ovaj..kišobran..Ma zapravo..ma imam jaknu ja...Odnosno,da hladno mi je, ali mogu imati jaknu ispred glave i ovaj.."-prekinuo me njegov smijeh.Smijeh mu je bio prekrasan.Sramežljivo sam ga pogledala jer sam znala da se meni smije.Tko zna što sam sada rekla.Jooj,zašto nikada ne mogu reagirati normalno!?

"HAAHHA...joj..oprosti, molim te.Samo,nikada nisam vidio zbunjeniju osobu od tebe.Hahahahhah...Joj...Oprosti,oprosti.Ajde,obuci sada jaknu i otpratit ću te do stanice da ne pokisneš."

"Ovaj...Da..Hvala..."-rekla sam i malkice se osmijehnula
Obukla sam jaknu, a on mi se približio, otvorio kišobran i stavio ga pod moju glavu,i to tako da je njegova bila skroz izvan kišobrana

"Ma,daj...Ne trebaš zbog mene pokisnuti."-rekla sam mu osjećajući njegov prefini miris.

"Ajde,ajde.Samo hodaj i ne brini se."-rekao je smireno

"Ma ne...Inzistiram da...da barem i sebi staviš kišobran na glavu.Ne želim da pokisneš zbog mene."-rekla sam, čuđeći se što ne mucam, no bila sam jako sretna zbog toga

"Dobro,tvrdoglavice.Joj...Skoro sam zaboravio da se nisam ni predstavio.Ja sam Jake."-rekao je i pružio mi je slobodnu ruku
Da,vrlo dobro znam da se zoveš Jake i da se prezivaš Hudson.
"Ja...Ja sam Jamie"-rekla sam i primila mu ruku.Trnci su me ponovo prošli

Tada sam opazila njegov raps.Inače je imao crno-ljubičasti konac,sad je imao plavo-crveni.Baš je bio lijep.
Mogla bih si ja jedan napraviti.Zamolit ću Ann da mi ga napravi.Ona sigurno to zna.

"O čemu razmišljaš?"-pitao me nakon nekog vremena šutnje.Vjerojatno je opazio da buljim u njegov raps.

"Ovaj..Ni o čemu!!"-osmjehnula sam se i brzo i sramežljivo podigla pogled od rapsa.
"Ovaj...U koji razred ideš?"-pitala sam ga iako sam vrlo dobro znala da ide u 4.c.

"U 4. c...Ti ideš u neki 3,ako se ne varam?"-pitao je.

"Da...U 3. d"-odgovorila sam

"Gdje živiš?"-krenuo je odmah sa sljedećim pitanjem

Zbunjeno sam ga pogledala,no odmah sam mu rekla da živim u ulici Hemingway 144.On živi u Pallanstone ulici i porijeklom je Talijan.Kako kul.Talijan.Ja učim talijanski.
Baš slatko.Joj kako sam glupa.O čemu ja razmišljam-rekla sam sama sebi.
Iako inače putujem tramvajem, zamolio me da idemo pješke, jer ne podnosi zagušljive tramvaje.Nije me trebao zamoliti dvaput.Razgovarali smo cijelim putem.Toliko me nasmijavao.Totalno sam zaboravila da zapravo hodam sa Jakeom,da je on tu,EVO,pokraj MENE.

"Evo,mislim da smo stigli"-rekla sam
"O Bože.Pa ti si mene pratio skroz do moje ulice.Oprosti,stvarno, što ti prije nisam rekla,stvarno mi je žao što si hodao sad cijelim putem,ja..ja nisam ni skužila da..."-i ponovo me prekinuo.Rekao je savršeno "šuš" i ja sam odmah utihnula i pogledala ga da vidim što sam sada krivo rekla.

"Daj.Nema frke.Znao sam dobro gdje živiš.Moja teta je dvije ulice od tebe, a ja ionako idem k njoj.Osim toga, uživao sam u šetnji sa tobom."-rekao je i nasmijao se

Sramežljivo sam se nasmijala i zahvalila mu se još jednom.
Tada me zabrinuto pogledao i pitao:

"Ti nisi uživala?"
"Ma nee,jesam.Bilo je super.Stvarno ti hvala."

Osmijeh mu se vratio na lice.

"Okej onda,vidimo se sutra u školi."-rekao je i otišao
Kada sam skužila s kim sam maloprije bila u šetnji,pod kišobranom, i tko mi je rekao da je uživao sa mnom, koljena su mi se počela tresti."Tiho" sam viknula jees,i ušla u kuću,jedva čekajući da nazovem Ann.

"Ej,Ann...Ovaj...Htjela sam te još pitati što ćeš obući danas?Bilo bi kul kad bi obukle one iste hlače...Znaš one,karirane...I onu majicu,tamnoplavu,i mrežaste plave čarape...Ono,da budemo iste...Šta kažeš?"-pitala sam Ann preko telefona

"Paa,ovaj...Može,da...Samo,ja nemam mrežaste..Imam plave tajce..."

"Ahmm...A dobro,nema veze...Imam i ja tajce,al radije bi te mrežaste..Ovaj,onda se vidimo...U pola dva na okretištu?"-pitala sam je brzo jer mi se žurilo

"Aha...Vidimo se...Pusa"-rekla je i poklopila slušalicu

Brzo sam izvukla stvari iz ormara i otrčala u kupaonicu...Pustila sam vodu,i skinula se te ušla u kadu...Nakon što sam se na brzinu okupala,za 5 minuta sam osušila kosu,onda sam se obukla,pojela tako VRUĆE mahune da sam si sav jezik spekla,obukla marte i požurila na stanicu...Tada sam shvatila da sam zaboravila opremu za tijelesni,no bilo je prekasno da se vratim jer je bus već bio tu...Nezadovoljno sam puhnula i ušla unutra...Tamo je bila moja stara prijateljica,još prijateljica iz osnovne škole.

"Ej Alexie...Kak si?"-pitala sam ju

"Pa ono...Kako mogu bit kad je prvi dan škole...Počinje pakao"-rekla je tužno

"Da...Užas...Ja bi bar još jedan tjedan praznika..."

"Aha...Tko ne bi..."-rekla je i okrenula se svojoj ekipi iza.
Iznenađeno sam pogledala njezine nove prijatelje,ne očekivajući njenu takvu reakciju.Zatim sam se povukla,stavila slušalice u uši i slušala prvu pjesmu koja je bila na listi-Sum 41-My Direction
Kada je bus stao na okretištu,izašla sam van i vidjela je...Bila je prekrasna,kao uvijek.Izvadila sam jednu slušalicu,nasmijala se i zagrlila ju.

"Ejj...Uff...Opet škola...Al barem smo zajedno!"-viknula je veselo Ann...Zapravo,nije viknula,već se derala kao i obično

"Aha...Mislim da ne bi preživjela da te nema"-rekla sam joj i primila ju za ruku...Uvijek smo tako hodale gradom=)
Nastavila je istim tonom komentirati jučerašnji provod.Provod je počeo sa nama dvjema,no njoj je prišao neki zgodan dečko i počeo razgovor, a ja sam srela prijateljicu sa plesa, pa sam otišla s njom na kavu,dok je ona očijukala sa ovim...Iskreno,bilo mi je to sve jako čudno, ona je od prekida sa zadnjim dečkom, potpuno izgubila povjerenje u dečke i nije htjela imati ništa s njima...Sve dok nije došla u srednju i vidjela Marca.Čim ga je ugledala nije prestala pričati i sanjariti o njemu.I otkad je skužila da je zaljubljena u njega počela je prihvaćati većinu dečkiju koji su joj neumorno prilazili.Meni,naravno,nije smetalo.Mislim,super je kad te većina dečkiju smatra ljepoticom i kad ti prilaze.A još je ljepše kad ti je to najbolja prijateljica i kad znaš da ti to nimalo smeta i da ne osjećaš nikakvu ljubomoru.Zato mi je bilo to sve i jako drago.

Razmišljajući o tome svemu,potpuno van onoga što mi je pričala(ne znam zašto),pitala me nešto no ja ju nisam čula.

"Jamie??Čuješ li ti mene?"-pitala je sumnjivo

"Ovaj...ha?...Ma da čujem,da...Samo...Nisam te čula ovo zadnje pitanje"-rekla sam smeteno

"Pa,pitala sam kako si ti provela ostatak večeri sa onom svojom frendicom"-pitala je nestrpljivo

"Ma ono..uobičajeno...Dogovorile smo se kad ćemo se nać da idemo zajedno na ples i to je to.Ništa previše posebno."-rekla sam i izašla van iz tramvaja zajedno sa Ann

Došle smo pred školu i pozdravile sve iz razreda i šire,zagrlile se sa svima,uzbudljivo pričale o tome kako smo provele praznike...Bilo ih je lijepo sve vidjeti.Na trenutak sam se osvrnula i opazila Kyle kako sama sjedi na klupi i opet nešto piše u bilježnicu.Prišla sam joj,ne mareći što me svaki put kad pokušavam pričati s njom,lagano odbije.

"Ej Kyle!Kako si?"-pitala sam ju što sam moguće vedrije mogla

"Ovaj...Amm..Pa..pa dobro sam..."-rekla je sramežljivo i nastavila pisati

"Kako su ti prošli praznici?Je li ti bilo zabavno?"

Pogledala me čudno,i nakon nekog vremena nastavila:

"Pa...Bilo je dobro...I..I...išli smo na skijanje u Italiju...I tako..."-rekla je mucavši
Kada je skužila da pokušavam vidjet što piše,privila je bilježnicu k sebi i mrko me pogledala.

"Ma sorry,ne pokušavam zabadati nos,samo ono...Često tu nešto pišeš...Pretpostavljam da su pjesme al ono...Zanima me,jer i ja ih pišem"-rekla sam nasmijavši se

"S..st..stvarno?I ti ih pišeš?I ja!"-rekla je i nasmijala se...
To je bio prvi put kad sam ju vidla da se smije

"Oh,pa to je super...Evo,već jedna stvar koja nam je zajednička"-veselo sam rekla

"Joj..Ajde dođi...Zvonilo je...Ne smijemo zakasniti prvi dan"-rekla sam i povukla je lagano za ruku.

Zbunjeno se i sramežljivo digla te krenula sa mnom u školu.

„Daaaj Jamieee probudi se višee!!!“-vikala je Ann vukući me za nogu…
„A daj,Ann pusti me da bar malo još spavam“-rekla sam
„Nee,daj idemooo,moolim tee…Idemo se provozat do parka…To ćete razbudit, a i mama ne smije skužit da smo mamurne…“-rekla je Ann i maknula pokrivač s mene.
Tada sam ustala,ljutito,no ipak se sam se obukla…Pojele smo Cornflakes i otišle se vozit.
„I?Jeli Marc pričao što o meni?“-pitala me uzbuđeno Ann pogledavajući jel ide koji auto,da može prijeći cestu
„Ha?Marc?Pa ovaj…ne znam…ne sjećam se…“-rekla sam joj zvijevajući
„A daaaj Jamie…Znaš da mi se jedino on od svih sviđa…I ti onda zaboraviš“-rekla je razočarano Ann i prešla cestu,a ja za njom
„Pa nije,nego…Ma prerano si me probudila…Ja još spavam praktički,a kako da se onda sjećam što mi je rekao Marc…Znam samo da me pozvao na kavu jer sam sjedila tamo sama i to je to
„Da da…Mislim...Moram te nešto pitati…Samo da budem mirna..Tebi se on ne sviđa jel tako?“-pitala me sramežljivo
„O Bože Ann…Pa normalno da mi se ne sviđa…Znaš ti dobro tko se meni sviđa i fkt ne moraš nimalo sumnjati u to dal mi se sviđa Marc..“-rekla sam joj smijući se na samu pomisao da bi se meni sviđao Marc
„Dobroo,evo…samo sam htjela biti sto posto sigurno…Idemo do onog potoka...“-rekla je i u trenu je bila kod našeg potoka…


Osjetila sam kako netko hoda…Povjetarac mi je milovao lice, a sunce grijalo moje tijelo i nije mi se dalo pogledati…

„Ma čekaj malo…Zar…pa to je Jamiee!!“-čuo se tih muški glas

Tada sam se naglo digla i vidjela nekog kog sam najmanje htjela vidjet…
Da,pogodili ste,bio je to Ethan

„Ethan??Pa,pobogu,što ti tu radiš??“-viknula sam začuđeno
„To bih ja tebe trebao pitati…No uglavnom,tu se dolazim vozit sa svojim frendom Kyle-om…Tu sam skoro svaki dan…A što ti tu radiš,da se vratim na pitanje?“
„Pa…ja se tu dolazim vozit sa…sa…Ann…“-pogledala sam prema mjestu gdje je trebala bit,no nje nije bilo…
„Dobro,gdje je sad ona!!“-viknula sam ljutito
„Možemo ti pomoć da je nađeš“-rekao je Kyle
„Ne,hvala..ne treba..Idem doma…Nek si misli kad me ovako ostavila“
„Jamie,ne želim se miješat…Ali gle,tu su joj stvari i bicikl joj je tu…Što ne misliš da se možda nešto dogodilo…A budući da si ti spavala,otišla je to obavit i vratila bi se…Bolje je da pričekaš još malo…“-rekao je Ethan
„Hmm…a dobro..možda i imaš pravo“-rekla sam i sjela na zidić i gledala u potok…Očekivala sam da će otić , no oni ni makac
„Ovaj…da…I šta sad?Vi ne trebate nigdje otić“-pitala sam
„Pa…ne…ovo mjesto nam je među najdražima“-Osmjehnuo se Kyle
„Dobro,da…onda ćete vjerojatno tu i ostat…“-rekla sam mrzovoljno još uvijek gledajući u potok…Ne znam zašto, ali sam Ethan-ov pogled me toliko iritirao…
Nakon njegovih sto dosadnih pitanja,ugledala sam Ann sa punim rukama slatkiša kako začuđeno gleda u Ethana i mene…
„Dobro,Ann gdje si ti?“-pitala sam uznemireno
„Pa…otišla sam do trgovine kupit malo slatkiša…Ti si spavala,pa te nisam htjela ponovo probuditi…A što vi tu radite?“-pitala je začuđeno spuštajući slatkiše na pod
„Pa ovaj…ma duga priča…Vozikamo se naokolo i tako…“-rekao je Ethan
„Heh, i mi…ako želite možete ostat sa nama“
Oštro sam ju pogledala i prije nego što sam htjela reći da to nije dobra ideja, Ethan je veselo rekao:
„Hvala…Bit će nam drago“-i pogledao mene
Ja sam mu se blago nasmiješila i ljutito pogledala u stranu…
Oke,sad ću cijeli dan morat bit sa čovjekom koji mi toliko ide na živce…

Nastavlja se…

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.