"Jamie!!Jamie!!"-šapnuo je netko iza mene
Okrenula sam se...Možete tri puta pogađati tko je to bio.Da,Ethan
"Što je opet?!"-pitala sam bezvoljno
"Pa,ovaj...Htio sam te pitati imate li ti i Ann obje knjige iz hrvatskog pa da jednu date nama"-pitao me Ethan
Puhnula sam u zrak i šutnula mu knjigu u ruke.Zahvalno mi se nasmiješio.Profesor je nešto brbljao o jeziku, no čula sam ga napola jer sam igrala sa Ann križić-kružić.
"Amm,gospođica Dowson?"-čuo se smiren glas.Bio je to profesor.Trgnula sam se i zbunjeno pogledala prema profesoru.
"Oprostite,nisam čula što ste trebali"-rekla sam
Profesor se nakašljao, i pogledao me tako da shvatim da trebam prestati pričati i slušati nastavu.Sjela sam uspravno i nezadovoljno pogledala Ann.Ona je preokrenula očima jer mrzi hrvatski i sad mora biti mirna pod satom.
Kada je sat završio, svi smo se počeli brzo spremati jer je bio veliki odmor.Taman kad sam izlazila iz učionice Ethan me opet pozvao.
"Dobro,što je sad opet"-pitala sam živčano
"Ma...oprosti..samo...samo...samo sam htio...ti vratiti knjigu..."-rekao je tužno
"Joj..dobro..hvala ti..."-uzela sam knjigu i otišla sa Ann
***
"Jamie,Jamie tamo je!!"-rekla je Ann uzbudljivo
Okrenula sam u smjeru u kojem je ona gledala i vidla Marca.Pričao je sa svojim prijateljima u grupici.Okrenuo se i pogledao.Smijao se i mahnuo na kraju.Ann se i njemu nasmijala,a ja sam ostala zbunjeno buljit prema njemu.Tada sam iza njega vidla kako stoji Jake.Tupnuo je Marca po leđima i rekao mu nešto.Odmah sam počela nekontrolirano disati i stiskati Ann za šaku.
"Aaaa,pa Jamie boli me to"-zaderala se Ann odjednom
Jake,Marc i njihovi ostali prijatelji su se okrenuli i pogledali nas zbunjeno.
Ja sam okrenula Jake-u i nasmijala se blago, a nakon što mi je UZVRATIO osmijeh, sva sam se smotala i spotaknula i pala.Njegovi prijatelji su se počeli trgat od smijeha.Više nisam htjela ni pogledat tamo.Stavila sam kosu na lice i potrčala u dućan vućeći Ann sa sobom.
"Ann?Zašto uvijek meni??Zašto uvijek menii!?!?!"-rekla sam očajno
"Ajoj,Jamie.Pa nije bilo ništa strašno.Osim toga,znaš...meni se čini da je njemu to slatko"-rekla je Ann osmijehnuvši se.
"Da,Ann..Tebi je to smiješno.Samo se smij.Mislim,što može biti slatko u tome kad se netko neprestano spotiče i...Mah"-zamahnula sam kosom i ljutito hodala prema školi
***
Ostatak dana prošao je u mojoj ljutnji na samu sebe.Ann me nije više mogla podnositi i izbjegavala me.I razumijem je.Stvarno sam užasna.Jebemu.
"Trebala bih joj se otići ispričati"-rekla sam samoj sebi
Ali nastava je već završila.Tko zna gdje je sad ona.
Hodala sam besciljno hodajući hodnicima škole.
Odustala sam od toga da je nađem.Nazvat ću je kad dođem doma.
Da,tako ću učiniti.
Kada sam obišla cijelu školu izašla sam van.
Padala je kiša.A ja nemam kišobran.
No krasno.
Spustila sam torbu na stepenicu, svukla si jaknu i baš kada sam je htjela staviti iznad glave,
jedan glas se začuo.Glas koji sam uvijek htjela čuti kraj sebe.Glas zbog kojeg bi svaki put zadrhtala
i zbog kojeg mi trnci prošli cijelim tijelom.
Da,to je bio njegov glas.
"Ej...Ovaj...Nemoj si skinuti jaknu.Hladno je.Imam ja kišobran, mogu ti posuditi svoj"-rekao je.
Okrenula sam se prema njemu i zbunjeno ga pogledala.Njegovo savršeno lice, savršen osmijeh i savršene oči
koje su buljile u mene bile su tu.Preda mnom.Počela sam ponovo nekontrolirano disati.Nisam znala što da kažem.
Šutjela sam, i gledala.
"Heej,jesi tu?"-pitao je i zamahnuo svojom rukom ispred mojih očiju.
Trgnula sam se iz "zamrznutog" položaja.
"Ovaj,da jesam tu sam.Ma,kiša..ovaj..kišobran..Ma zapravo..ma imam jaknu ja...Odnosno,da hladno mi je, ali mogu imati jaknu ispred glave i ovaj.."-prekinuo me njegov smijeh.Smijeh mu je bio prekrasan.Sramežljivo sam ga pogledala jer sam znala da se meni smije.Tko zna što sam sada rekla.Jooj,zašto nikada ne mogu reagirati normalno!?
"HAAHHA...joj..oprosti, molim te.Samo,nikada nisam vidio zbunjeniju osobu od tebe.Hahahahhah...Joj...Oprosti,oprosti.Ajde,obuci sada jaknu i otpratit ću te do stanice da ne pokisneš."
"Ovaj...Da..Hvala..."-rekla sam i malkice se osmijehnula
Obukla sam jaknu, a on mi se približio, otvorio kišobran i stavio ga pod moju glavu,i to tako da je njegova bila skroz izvan kišobrana
"Ma,daj...Ne trebaš zbog mene pokisnuti."-rekla sam mu osjećajući njegov prefini miris.
"Ajde,ajde.Samo hodaj i ne brini se."-rekao je smireno
"Ma ne...Inzistiram da...da barem i sebi staviš kišobran na glavu.Ne želim da pokisneš zbog mene."-rekla sam, čuđeći se što ne mucam, no bila sam jako sretna zbog toga
"Dobro,tvrdoglavice.Joj...Skoro sam zaboravio da se nisam ni predstavio.Ja sam Jake."-rekao je i pružio mi je slobodnu ruku
Da,vrlo dobro znam da se zoveš Jake i da se prezivaš Hudson.
"Ja...Ja sam Jamie"-rekla sam i primila mu ruku.Trnci su me ponovo prošli
Tada sam opazila njegov raps.Inače je imao crno-ljubičasti konac,sad je imao plavo-crveni.Baš je bio lijep.
Mogla bih si ja jedan napraviti.Zamolit ću Ann da mi ga napravi.Ona sigurno to zna.
"O čemu razmišljaš?"-pitao me nakon nekog vremena šutnje.Vjerojatno je opazio da buljim u njegov raps.
"Ovaj..Ni o čemu!!"-osmjehnula sam se i brzo i sramežljivo podigla pogled od rapsa.
"Ovaj...U koji razred ideš?"-pitala sam ga iako sam vrlo dobro znala da ide u 4.c.
"U 4. c...Ti ideš u neki 3,ako se ne varam?"-pitao je.
"Da...U 3. d"-odgovorila sam
"Gdje živiš?"-krenuo je odmah sa sljedećim pitanjem
Zbunjeno sam ga pogledala,no odmah sam mu rekla da živim u ulici Hemingway 144.On živi u Pallanstone ulici i porijeklom je Talijan.Kako kul.Talijan.Ja učim talijanski.
Baš slatko.Joj kako sam glupa.O čemu ja razmišljam-rekla sam sama sebi.
Iako inače putujem tramvajem, zamolio me da idemo pješke, jer ne podnosi zagušljive tramvaje.Nije me trebao zamoliti dvaput.Razgovarali smo cijelim putem.Toliko me nasmijavao.Totalno sam zaboravila da zapravo hodam sa Jakeom,da je on tu,EVO,pokraj MENE.
"Evo,mislim da smo stigli"-rekla sam
"O Bože.Pa ti si mene pratio skroz do moje ulice.Oprosti,stvarno, što ti prije nisam rekla,stvarno mi je žao što si hodao sad cijelim putem,ja..ja nisam ni skužila da..."-i ponovo me prekinuo.Rekao je savršeno "šuš" i ja sam odmah utihnula i pogledala ga da vidim što sam sada krivo rekla.
"Daj.Nema frke.Znao sam dobro gdje živiš.Moja teta je dvije ulice od tebe, a ja ionako idem k njoj.Osim toga, uživao sam u šetnji sa tobom."-rekao je i nasmijao se
Sramežljivo sam se nasmijala i zahvalila mu se još jednom.
Tada me zabrinuto pogledao i pitao:
"Ti nisi uživala?"
"Ma nee,jesam.Bilo je super.Stvarno ti hvala."
Osmijeh mu se vratio na lice.
"Okej onda,vidimo se sutra u školi."-rekao je i otišao
Kada sam skužila s kim sam maloprije bila u šetnji,pod kišobranom, i tko mi je rekao da je uživao sa mnom, koljena su mi se počela tresti."Tiho" sam viknula jees,i ušla u kuću,jedva čekajući da nazovem Ann.
Post je objavljen 29.01.2008. u 16:16 sati.