"Tu su moji didovi davno sidro bacili, mene vezali!" Nisu!!
Grlit' se polupijani, lupat se po prsima i pivat ove i slične stihove...
Onda lipo otić doma, na stolu neplaćeni računi, a ti smišljaj što ćeš sutra za ručak!
Ma dajte, jel'me netko zaje ..a!?
Divna je meni Hrvatska, zemlja u kojoj sam rođena i u kojoj su moji preci rođeni još stoljećima unazad.
Ali, da je moj pradid mene veza, NIJE!
Da je zna da će ovako bit, da ću raditi i sa tom plaćom imati jedva život iole normalan, dostojanstven za čovika!? Ne virujen!!
Da ću morati gledati i šutke pristati na to da će imati samo oni koji su i prije imali, kojima su ostavili dide, pradide, ujci, strici, a ja ako sam izvukla takvu kartu (tko mi je kriv), pa mi nitko ništa ostavio nije, pa ne daj Bože još i dijagnozu dobiješ...
Da bi moj pradid reka' :"ostani ćerce, tu su tvoj dom, tvoji svi, nema veze što ne možeš živit ka' čovik, budi tu i budi sritna s toliko koliko imaš (nemaš).. Muči i trpi!"
E pa ne virujen. A i da bi mi to reka', ja bi njega lipo pitala : "Jesi ozbiljan!? Jel'mi stvarno govoriš da ostanem!? Za što!? Da mogu savit kičmu šta više, da me ne dira nepravda, da me ne dira toliki ljudski jad, ljudi koji su priživili glavninu svog života, doprinosili zajednici i koji sad prid sam kraj svog života moraju po kontejnerima kopat jer sa penzijom jedva režije plate!?"
Onda opet, ne mogu se ne sitit ne tako davne prošlosti, svog ditinjstva, kad su golobradi mulci s puškama išli, branit svoju Hrvatsku. Kad je koliko žena ostalo bez muževa, koliko dice bez očeva, koliko matera bez sinova! ZAŠTO!?
Da bi obranili i izborili samostalnost i ime svoje Hrvatske, koja će se nakon 20 godina gotovo trećina iseliti za boljim životom??!!
Čemu dite svoje ja da učim!?
Da bude pošten, radišan i iskren!? Pa kad me to moje dite pita zašto njemu takvome ne ide, a onaj što je neradnik, nepošten i neiskren ima sve što poželi!?
Šta da ditetu kažem!?
Kažem sad vama, da i ja jedva čekam otići iz svoje Hrvatske. Jedva čekam ići radit negdje 'di ću moći raditi i živit !
Di ću moći dobiti posao radi svojih sposobnosti a ne radi veze "priko čov'ka".
Di će netko cijeniti, pogotovo u mojoj situaciji, što nisam odustala, legla, i rekla: "Ja ne mogu, ja imam dijagnozu...
Di će netko baš htjeti pomoći, di će netko reći provaj, pomoći ću ti, di ću moć bit mater, imati za to vremena, sredstava i snage!?
Sutra bi išla!!!
A vi, sidite na rivi, sa jedva izbrojanih petnaest kuna kovnica za kavu i vičite : "Ko OVO MORE PLATIT!"Oznake: Život standard
|
