Mrvice o svemu
24.02.2006., petak
KANTELE
 My Kantele Truly they lie, they talk utter nonsense Who say that music reckon that the kantele Was fashioned by a god Out of a great pike's shoulders From a water dog's hooked bones: It was made from the grief Moulded from sorrow Its belly out of hard days Its soundboard from endless woes Its strings gathered from torments And its pegs from other ills So it will not play, will not rejoice at all Music will not play to please Give off the right sort of joy For it was fashioned from cares Moulded from sorrow. |
23.02.2006., četvrtak
Varg objavio detalje o ubojstvu Euronymousa
|
Evo original norveški tekst, detalje dalje donosim kad ga prevedem. Greven skryt av drap Varg Vikernes har publisert detaljerte tekstar pĺ nettet om korleis han drap sin rival "Euronymous" med kniv. Det kan fřra til at han ikkje blir lauslaten pĺ prřve, slik han krev. Publisert 13.02.2006 08:58. Oppdatert 13.02.2006 09:17. SE OGSĹ: Varg Vikernes tatt ALT OM: Varg Vikernes Region - Bergen Av Eli Bjelland Med hjelp frĺ ein ven i Moskva har Varg Vikernes, kjend som Greven, klart ĺ publisera ei lang rekkje skrifter om sine tankar og idear frĺ cella si i Tronheim fengsel. Varg Vikernes, ogsĺ kjend som Greven. (Foto: Foto: Cornelius Poppe/Scanpix) Meir detaljert enn i retten Tekstane handlar ifřlgje Aftenposten for det meste om fascistisk filosofi, raseteori og om korleis han sjřlv er ĺ sjĺ pĺ som ein forfřlgd dissident som blir holdt innelĺst for sine meiningar. I eitt av manuskripta fortel Vikernes i detalj om kvifor og korleis han blei drapsmann i 1993. Desse skildringane skal ifřlgje Aftenposten vera langt meir detaljerte enn den forklaringa han gav i retten i 1994. Han fortel fargerikt om korleis han drap rivalen "Euronymous" med kniv, om flukten, om rettssaka og om si rolle som offer for ein stat som ifřlgje han sjřlv heile tida har vore ute etter ĺ ta han. - Feigheten hans gjorde meg sint Her er eit utdrag frĺ Greven sine skildringar av sjřlve drapet: "(...) i det řyeblikk det ikke gikk hans vei sĺ flyktet han i stedet for ĺ slĺss som en mann. Slikt er noe jeg alltid har mislikt sterkt." (...) "Euronymous lřp ned en trappeavsats og stoppet for ĺ ringe pĺ naboens dřrklokke. Han skjřnte fort at jeg kom etter ham og fortsatte ĺ rřmme ned trappen mens han banket i veggene, forsřkte ĺ ringe pĺ dřrklokkene mens han lřp forbi og skrek om hjelp. Jeg stakk ham tre eller fire ganger i hans venstre skulder - det var uansett den eneste delen jeg kunne treffe mens vi lřp. (...) Han hadde vist sin intensjon om ĺ drepe meg, og selv om han der og da ikke lenger var en direkte trussel, fřlte jeg ikke at det var galt ĺ drepe ham. Feigheten hans gjorde meg sint og jeg sĺ ingen grunn til ĺ la ham leve - ikke nĺr han hadde vist sin intensjon om ĺ drepe meg." Gĺr til sak for prřvelauslating Sjřlv om Greven gjer det klart at han ikkje angrar drapet, fřrebur han seg no pĺ ĺ gĺ til sak mot staten dersom han ikkje fĺr sřkja om prřvelauslating. Kriminalomsorgen meiner han ikkje kan sřkja prřvelauslating fřr hausten 2008. Han sjřlv hevdar at han har rett til dette allereie i ĺr. - Klagesaka ligg no i departementet. Dersom me ikkje fĺr medhald der, vil det bli reist sak ved dei ordinćre domstolane om dette, stadfestar advokat Thomas Berge ved Advokatfirmaet Elden til Aftenposten. Kan svekka saka hans Regionsdirektřr Asbjřrn Roald i Kriminalomsorgen region nord trur skildringane til Vikernes pĺ internett svekkar saka hans. - Det er jo ikkje det luraste han kunne ha gjort, og det vil ikkje styrka kreditten hans for ĺ seia det slik, meiner han. Vikernes fekk 21 ĺr fengsel for drapet i 1993. |
22.02.2006., srijeda
Amorphis ipak NE dolaze u Hrvatsku
|
Eto, nakon duugih i bombasticnih najava, Sunshine mi u subotu navecer donese vrloo tuznu vijest: Amorphis ipak NE dolaze u Hrvatsku! Ona dva datuma sta su najavljivana na Ljubljanu i Zagreb (20. i 21.04. ), a koji su se na njihovom službenom sajtnu nalazili pod TBC (To Be Confirmed) na kraju su završili 20.04. u Leipzigu, 21.04. Wien (ilitiga Beč). Šmrc. Eto tako sve završi kad se puuno nadaš. Novi album im je IZVANREDAN. Vratili su se svojim „Elegy“ korijenima. To je pozitivno.  |
21.02.2006., utorak
Greven
Jedna od Grevenovih najnovijih slika, slikano sredinom prošle godine |
20.02.2006., ponedjeljak
 Prekrasno i carobno stvorenje po imenu Bernie Dexter- jedna od najljepsih danasnjih pin-upova! (kao sto se i vidi iz prilozenog!) |
06.02.2006., ponedjeljak
Trobecove Krusne Peci
|
Trobecove Krusne Peci Povodom koncerta grupe "Trobetzove krušne peći " (neobičan naziv grupe, zar ne?), a da bi ljudi razumjeli otkud im to ime, prenosim text iz lista "Patriot" koji je u nekoliko nastavaka dao dobar pregled najlegendarnijih jugoslavenskih serijskih ubojica. Ide članak...... Feljton – Najzagonetnije jugoslovenske ubice Monstrum iz Doljenja Vas Po načinu na koji je likvidirao svoje ljubavnice i poznanice, Metod Trobec je sigurno najzloglasniji jugoslovenski ubica. Novine su pisale da je ovaj slovenački vozač viljuškara spalio šest žena. Nazivale su ga monstrumom, demonom, seksualnim manijakom, čovekom-zveri piše: Marko Lopušina Ko je bio Metod Trobec? Teško je odgovoriti na ovo pitanje. Poslužićemo se zato Frojdom, koji je rekao: "Detinjstvo je otac čoveka!" Rođen je 6. juna 1948. godine u Planini pri Horjulu, kao vanbračni blizanac iz treće, neželjene, trudnoće svoje majke, udove Marije Trobec. Otac mu je bio stariji i oženjeni čovek, Andrej Malovrh iz sela Rovta. Bojeći se seoskih ogovaranja i bruke, jer je već imala dvoje vanbračne dece, Marija je nameravala da skrije od sveta Metoda i njegovu sestru Cirilu. Njihov otac to nije dozvolio. Deca su rasla u jednoj nesređenoj porodici. Metod je kao dečačić kasnio u razvoju za svojom sestrom. Progovorio je tek u četvrtoj, a prohodao u petoj godini. Njegova učiteljica tvrdila je da kod kuće ništa nije učio i da ga je majka loše odgajala. Bio je zatvoren, sebičan, ćudljiv, usamljen, bez prijatelja i drugara, previše vezan baš za majku. Ona ga je mnogo volela, jer joj je pomagao u njivi i u šumi. On bi ponekad ubijao zalutale pse i bolesne mačke, mada njegov polubrat Rajko tvrdi da se Metod užasavao klanja živine i krvi. Seljaci iz Rovta pamte da su Trobecovi živeli skromno. Kada je Metod napunio četrnaestu, jedan komšija ga je okrivio za paljenje sena. Dečak je zbog toga bio priveden u miliciju, što ga je teško pogodilo. Četiri godine kasnije, međutim, Metod Trobec je u Medvodama "pozajmio" moped. Tako je sa osamnaest godina i zvanično došao u sukob sa zakonom i bio kažnjen uslovno na trideset dana zatvora. Godine 1968. Metod je već momak od dvadeset godina, kratkih jakih nogu, širokih pleća, stamenog vrata, guste crne kose, jednom rečju – lepuškast regrut. Vojni rok je služio u Kraljevu i Leskovcu "bez problema". Po povratku iz JNA živeo je šest meseci kod majke, a onda se zaposlio na ljubljanskoj železničkoj stanici i otišao od kuće. Opsesija – starije žene Nezadovoljan malom platom, Trobec je početkom sedamdesetih krenuo u svet trbuhom za kruhom. Pune četiri godine radio je u štutgardskoj fabrici automobila "Porše". Tu, u SR Nemačkoj, izučio je auto-limarski zanat, ali i sazreo kao muškarac. Neko vreme se zabavljao sa jednom raspuštenicom, pet godina starijom od sebe. Interesovale su ga, izgleda, samo starije i iskusne žene. I kada je povremeno dolazio na godišnji odmor u Ljubljanu, Trobec se "družio" sa ženom koja je mogla da mu bude majka. Kada se 1974. vratio u domovinu, Metod Trobec se oženio ovom, dvadeset i dve godine starijom, ženom. Neko vreme živeli su zajedno u novoj kući Marije Trobec, na brdu usred Dolenja Vas. Majka ga je tada često korila što živi sa ženom koja ima dvoje odrasle dece. Metod je majčine prekore ćutke prihvatao. Zauzvrat, bio je grub prema svojoj supruzi. Više puta ju je tukao, a jednom je sa stola bacio na pod pred majčinim očima. Pored grubosti, Metod je u to vreme sve češće pokazivao sklonost i prema tuđim stvarima. U jednom dvorištu ukrao je luster. Na ljubljanskom kolodvoru varao je i pljačkao starije žene. Pokušao je na prevaru da prisvoji i iznajmljeni auto iz SR Nemačke, ali ga je milicija otkrila. Zbog toga je bio osuđen na trinaest meseci zatvora. Tada mu je, po svemu sudeći, "pukao film". Još dok je bio u pritvoru, Trobec je počeo da pokazuje znake psihičke nestabilnosti. Vršio je veliku i malu nuždu u krevetu. Lekari su utvrdili da pati od Ganserovog, tj. zatvoreničkog sindroma. Od robijaškog kompleksa Metod Trobec je lečen 1974. godine u Psihijatrijskoj bolnici Polje. Primio je tri terapije elektrošokom. Brzo se oporavio, pa je pušten sa dijagnozom: psychopathia. Nesreća, kaže narod, nikad ne dolazi sama. Na vest o Metodovoj bolesti njegova supruga je reagovala tužbom za razvod braka. Nepoverljiv prema ženama, Trobec se drugi put oženio tek četiri godine kasnije, i to mladom devojkom iz sela Dule, posle samo tri dana poznanstva. Nije se najbolje slagao sa svojom novom ženom. Svađao se i sa taštom, što mu je, kako sam kaže, poturila duševno bolesnu kćer. Tražio je od tašte da mu prepiše kuću i imanje, ali je jedino uspeo da joj izmami 60.000 dinara. Tim parama kupio je nov auto. Deset meseci kasnije i ovaj brak se ugasio. Samoća je opet pritisla Metoda Trobeca. Živeo je kao pustinjak jedno vreme u Zgornjoj Beli kod Kranja. U stvari, u njegovom životu ništa se bitno nije menjalo. Sem neuspeha. Oni su se ređali jedan za drugim. I na radnom mestu vozača viljuškara, u skladištu ljubljanske "Metalke", bio je aljkav, nedisciplinovan, nemaran, grub. Često je odlazio na bolovanje. Još češće je krao robu iz magacina, zbog čega je prijavljen disciplinskoj komisiji. Postao je i pijanica bez mere. Pio je rakiju, vino i pivo, najčešće zajedno. Nasilje, krađe i pijanstvo bili su, izgleda, jedini način da Metod Trobec uspostavi kakav-takav kontakt sa ljudima. Bio je to sada njegov stil života, koji mu je došao glave. Sredinom 1979. Metod Trobec je napravio grubu grešku i otkrio svoje pravo demonsko lice. Slovenački monstrum Nemački turista, tridesetosmogodišnji Herman Lempenau došao je te godine u Ljubljanu da provede deo godišnjeg odmora. U gostionici "Cirman" upoznao se sa Metodom, koji mu je obećao da će ga prebaciti do Kranja i poveći Nemčev kofer stavio je u gepek. Posle pola sata, pod izgovorom da ide da telefonira sestri, Trobec je napustio kafanu i pobegao. Nemački turista je tada shvatio da je prevaren. Tri dana kasnije Lempenau je iznenada sreo Trobeca na autobuskoj stanici u Kranju i digao veliku galamu, pa mu je Metod obećao da će vratiti kofer. Naivni turista seo je u "stojadina", ali je u šumi kod Predvora ostao i bez novčanika i bez odeće. Trobec ga je pretukao i opljačkao. Kada je Pavle Arsenovski, službenik JNA, sasvim slučajno naišao na nesrećnog Nemca, ovaj je na prašnjavom drumu poluglasno izgovarao brojeve sa crvenog auta: Lj 144-021. Iste večeri saobraćajna milicija zaustavila je Metoda Trobeca i njegovu "zastavu 101", u kojoj je nađen Hermanov novčanik i nekoliko kapi njegove krvi. Tom prilikom Trobec ništa nije rekao. Milicionari su zato bili prinuđeni da dokaze o razbojništvu potraže u Metodovoj kući. Ono što su milicionari i inspektori SUP-a iz Kranja našli u Zgornjoj Beli 10, nije moglo da stane u auto već u kamion. Sve sobe ove kuće bile su natrpane ukradenom robom. Osim kofera nemačkog turiste tu su bili kišobran i dokumenta na ime Zorke Nikolić. Za policiju to je bilo ime zvanično nestale osobe. Čim su islednici čuli da je Metod Trobec nekada živeo i u Dolenja Vas broj 22 kod Polhovega Gradeca, otišli su u ovu staru i napuštenu kuću. Gotovo na svakom koraku u dvorištu, kod đubrišta i u samoj zgradi istražitelji su našli ugljenisane ostatke ljudskih tela, delove odeće, dugmad, kopče od brushaltera. U pepelu zidane peći za hleb pronađeni su ostaci lobanja "najmanje pet osoba", kako su utvrdili medicinski veštaci. Andrej Polak, tužilac iz Kranja, krajem aprila 1980. godine, napisao je jasno u optužnici da je Metod Trobec okrivljen za smrt pet žena: Vide Marković, Marijane Cankar, Urške Brečko, Ane Plevnik i Zorke Nikolić. Dokazi protiv Trobeca bili su kosti i pepeo umrlih. Optužen za ubistvo pet žena, Metod Trobec je priznao pet zločina. Ko su bile ove žene i kako su dospele u užarenu grobnicu? Vida Marković je bila vanbračno dete jedne osuđenice. Rođena je u Gornjoj Brezovici, ali je odrasla kod bake, tetke i vaspitača u ljubljanskom Domu za napuštenu decu. Trobec je njeno beživotno telo spalio, ali je zaboravio da uništi narandžasti prsluk i belu bluzu. I penzionerka Marijana Cankar živela je sama, kao podstanar na Dolgovom mostu u Ljubljani. Da bi mogla pristojno da živi, radila je kao spremačica po kućama i kao čistačica u zanatskoj zadruzi "Galteks". Marijana Cankar doživela je samo pedeset i tri leta. Urška Brečko je imala samo dvadeset jednu godinu kada je 20. marta 1978. u ljubljanskom bifeu "Istra" srela svog ubicu. Tog dana ova nesrećna devojka, koja je dva puta bila silovana, vraćala se iz svog sela Okrožnica kod Zidanog mosta kući u Črnavac. I udovica Ana Plevnik, bogata i usamljena Ljubljančanka, nabasala je pijana na Trobeca, ali u bifeu "Daj-dam". Četiri svoje ljubavnice demon iz Dolenja Vas udavio je u proleće. Zorka Nikolić je stradala u jesen, 17. novembra 1978. godine. Imala je trideset dve godine. Bila je rodom iz Gradačca, ali je četiri godine provela u Turskoj. Bila je zaposlena i u "Metalki", a poslednji put u Zavodu za statistiku SR Slovenije. Imala je poverenja u Trobeca, kao i svaka usamljena i priprosta žena. Sve ove žene bile su nesrećna i odbačena bića. Kada su nestale, niko ih nije tražio; kada se čulo da su ubijene, niko za njima nije zaplakao. Osnovni sud u Kranju poslao je 24. septembra 1982. jugoslovenskog davitelja pred streljački vod. Godinu dana kasnije Vrhovni sud Slovenije "spasao" je Metoda Trobeca smrti i poslao ga na robiju od dvadeset godina. Ni dan-danas nije otkrivena monstruozna tajna kuće broj 22. Metod Trobec je na sudu priznao samo ubistva za koja su postajali dokazi. Koliko je ljubavnica zadavio i spalio, to izgleda samo on zna. U proleće 2002. Trobec je pušten na slobodu, pa je Sloveniju uhvatila panika – niko nije znao gde će ovaj monstrum da živi i da li će opet nekog da udavi i spali? |
