Akagera National Park

U ponediljak 20 06 05 izašao sam na večeru sa sestrom od Cicove cure. Ženska se zove Marisien i skroz je simpatična. Inače i nema neki poseban razlog zašto me pozvala na večeru. Poznajemo se skoro pola godine, pošto sam ja skoro stalno u Papyrusa. E a zašto uopće spominjem tu večeru je to što mi je, zamislite, ona platila večeru. Otišli smo u "Gorile" (jedan finii hotel) na večeru. Ja sam pio vino od sedam deci i jeo ribu itd a i ona se lipo počastila i tako smo papali i ćakulali i kad je došao račun nikako nije htjela dati da ja platim. Ja sam njoj objašnjava kako sam ja hadžija i kako ja moram platiti i kako to nije pristojno da ona plati međutim ona ni da čuje nego pošto je odmah prva zgrabila račun i još usto rekla konobaru da ne uzima pare od mene lipo platila račun.

E sad, što je tu zanimljivo?! Račun je bio oko 100 dolara a nisu to male pare ni u nas a kamoli u africi ali šta ću mu ja ne mogu se ja tući sa njom u restoranu oko računa. Inače ona radi za neku stranu firmu u Ruandi i zarađuje normalno puno bolje od Ruandskog standarda. Što se tiče "onih stvari" nisam ništa pokušava petljati oko nje jer mi jednostavno nije bilo u programu da idem na večeru sa njom da bi petlja oko nje nego sam izaša sa njom na večeru čisto što mi se to činilo zanimljivo da malo pojedemo, popijemo i proćakulamo o svemu i svačemu.

Sutradan sam išao u hotel "Novotel", Milan, Jelena i ja. U "Novotela" se održava nekakav party i svirale su neke grupe. Na partiju je bilo dosta svita a bili su i Cico i Oronzo. Što se tiče organizacije partija ona je bila kao i sve ostalo u Ruandi "žali bože". Zamislite luksuzan hotel a nema hladne pive nego moraš ići unutar hotela za šank. Zar ima gore stvari na svijetu od tople pive????!!!! Što se tiče cijena one su "dere musa jarca". Piva stoji oko 5 dolara, ma zamislite.

Nadalje, u petak 24 06 05 don Sebastijan, Pjer i ja smo otišli obići nacionalni park AKAGERA. Startali smo u 5 sati ujutro i pošli smo prema sjeveru nacionalnog parka u namjeri da ga obiđemo po sistemu sjever-jug. Kad smo ušli u nacionalni park Akagera prvu zanimljivost koju sam uočio je prometni znak "divljač na putu". Pa ja se nekako mislim, pa valjda je i najvećoj budali jasno da kad ide u nacionalni park u afriku da zna da ima divljih životinja. Pa uostalom i razlog zašto ljudi idu u nacionalni park je da vide divlje životinje a ne ovce i kokoši. Jo, tuduma! Po pravilu nacionalnog parka, sa nama mora ići i jedan rendžer u autu.

Od životinja koje smo vidili u nacionalnom parku su divlje svinje, antilope i još nekoliko drugih vrsta rogatih stvorenja kojima ja neznam ime, zatim žirafe, nilske konje, slonove, majmune, trilijardu ptica, zebre i još nekih životinja kojima ja nisam uspio zapamtiti ime. Mogu kazat da će me teško više zoološki vrtovi viditi. Naime, nakon mog posjeta nacionalnom parku Akagera shvatio sam da bi trebalo zatvoriti sve zoološke vrtove na ovom svijetu. Kao što mi nije normalno da se pederi žene tako mi nije normalno ni da se divlje životinje drže u zatvoru bez ikakvog razloga. Znam da će mnogi komentirat a šta oni ljudi koji nemaju novaca otići u afriku u neki od nacionalnih parkova viditi divlje životinje u prirodnom staništu kako će ti ljudi onda moći viditi divlje životinje?

Po meni, k'o nema novaca može gledati na televiziji u svakom slučaju nema se pravo jednu žirafu ili slona ili nilskog konja lišiti slobode samo zato da bi neki ljudi mogli jeftino gledati te životinje pošto im je skupo otići u nacionalni park u afriku. Međutim nije ljudi moji stvar samo novaca. Jebeš pare! Para danas imaš - sutra nemaš. Nego šta hoću reći, to je barem za mene nevjerovatan osjećaj viditi divlju životinju u prirodnom staništu koju sam prije jedino gleda na televiziji u onim svima nam dragim emisijama o životinjama. Kad sam ugleda tri žirafe na udaljenosti oko 100 metara izašao sam iz auta i lagano hodao prema njima i uspio sam doći na nekih 30 metara. To je nevjerovatan feeling. Gleda žirafa mene, gledam ja nju. Ne zna se je li se ja više divim njoj ili se ona više čudi meni što se ja njoj divim. I tako sam desetak minuta samo stajao i gledao u žirafe.

(nastavak u idućem broju)