Brojčanik na kilometar satu pokazuje 36.980 km ali treba nadodati i 2300 km koji nisu uračunati zbog pucanja sajle (vidi 09/06/2004) tako da bi stvarno stanje bilo oko 39 280 km. To znači da je Robert do sada na svojoj Hondi prevalio malo više od 20.000 km (klikni na sliku da vidiš stanje brojčanika u trenutku polaska). Priča Robi da je, između ostalog, nekidan bio na piću sa ambasadorom libijske džamahirije. Razmijenili su malo svoja stajališta glede svjetske politike i cijene nafte! Nego, nakon par pokušaja uspio mi je poslati poduži mail pa ću ga ja "raskomadat" na par dijelova. Mail počinje ovako:

Inernet je sjeban skroz na skroz. Ja sam platio sat vremena i nisam išao za tim da se bliži kraj i nakon točno 60 minuta sve se automatski prekinulo i izbrisalo. Jebiga, zaboravio sam da sam u africi a u africi je mnogo toga normalno što u europi nije i obrnuto. Pitam ženu što radi u internet kafeu: Pa jesi li ti normalna, glupačo jedna, pa zašto me ne upozoriš pet minuta prije da se bliži kraj?! Međutim, izgleda da se ona još nije u životu uspjela dogovoriti sa svojim mozgom a kamo li da odgovori na moje "komplicirano" pitanje. Dakle gdje sam ono bio stao?

Priča o Kongu (I. dio)

Dne 23/02/2005 stigao sam u Bukavu i odmah na granici Konga ludosti. Na silasku s mosta, koji je granica između Ruande i Konga, vojnici Konga me zaustaviše i počmu "žicati" lovu. Pošto sam se ja u ovih devet mjeseci već očeličio na takve situacije, kažem ja njima da mi nije ni na kraj pameti da im dam para. Međutim oni su i dalje uporni i ne posustaju. Jer oni su kao vojska i nemaju para i sad im ja moram "namirit" budžet. Plaću nisu dobili 'ko zna otkad. Drže oni mene tako u okruženju i ne popuštaju. Odbrusim ja njima da me "boli kurac" što plaću nisu dobili i da im ja sigurno neću rješavat njihove financijske probleme i da mi se miču sa puta da mogu proći gore do policije i carine da sredim papire. Oni se onda uzvrpoljili i počeli filozofirati na kvadrat kako ja to s njima razgovaram, a ja im lipo kažem OKANITE SE ĆORAVA POSLA, samo vi lipo filozofirajte! I ja ti opalim po gasu FFZZRRRRMMM i odem 30 metara dalje, razumiš ti mene, gdje je carina i policija da sredim papire a oni ostadoše ko telad buljiti za mnom. Nemojte misliti da sam ja neki SUPERMAN ili FANTOM nego sam ja samo "skonta" već odavno te njihove šeme i sisteme. Znam da ti šupci imaju respekta prema bijelcima i da im nije svejedno upucati bijelca, nego samo pitaju para pa ako te mogu uhvatiti na neku vojničku foru - OK, ako ne onda podviju rep. Sa domaćim crnačkim stanovništvom je totalno druga priča. Oni jadni moraju debelo platiti, šta ćeš, sudbina! Kad sam došao na policiju tu sam se malo zadržao jer je u njih isti sistem. Filozofiranje, mudrovanje i pametovanje! A nakon toga, komedija s carinom! Odem na carinu da mi udare pečat u karnet. Ne samo što oni neznaju što je karnet nego nemaju ni pečat na carini. Bože te sačuvaj u kakvu sam ovo divljinu došao. Pa pitam ja carinika šta ćemo sada a on pošto je izgubljen u prostoru i vremenu kaže NEZNAM! E onda ja njemu kažem ovako: Kad je tako, da nebi mi puno filozofirali, samo ti diko sjedi tu u svojoj "kancelariji" a ja idem u Bukavu!

Taman u to dođe i fra Drago i mi odošmo za Bukavu. Prvo na piće i večeru a onda u Nyatende, selo udaljeno 10 km od Bukavua, u samostan u kojem živi fra Drago. Makadam je toliko užasan da treba barem pola sata da se dođe. Sutradan smo išli za Burinje odvesti jednog fratra. Moj Isuse, 70 km super očajnog makadama. Trebalo nam je 4 sata do tamo i 4 za povratak naravno. Dok smo išli i vraćali se vidili smo nekoliko različitih paravojnih formacija i svaka od njih kontrolira svoj dio teritorija a financiraju se tako da stave rampu na cestu pa onaj koji prolazi sa autom mora platiti PROLAZNINU! Normalno fra Drago je autoritet u tom cijelom kraju a i bijelac je pa za njega to ne važi odnosno ako im slučajno i padne na pamet da pitaju para kad im on odbrusi na njihovom jeziku ostanu skamenjeni. Vidio sam i paravojnu vojsku KRATKIH koji jadni više ne znaju gdje hodaju. Imaju jedan dio što kontroliraju i pitanje je vremena kad će "prnit u čabar" s obzirom da u Ruandu ne smiju ni pomisliti ići a i ovima ovde su pomalo dosadili. Jadni ljudi. Od naoružanja što sam vidio kod njih imaju kalašnjikov, mitraljez, i ručni bacač. Padalo mi je napamet da im platim da se slikam sa njima ali sam malo promislio i sjetio se one legendarne poslovice "ne idi grlom u jagode". Svejedno, slika bi bila ludilo.

Jedan dan sam otišao do naših časnih sestara na ručak u Bukavu. Sve skupa ima ih 6 ali ja sam vidio samo 3 jer nisu sve na istom mjestu. Neke su u nekom selu par kilometara od Bukavua. Nadalje, večer prije nego sam išao u časnih fra Drago me izvjestio da je došlo do okršaja između snaga UN-a i jedne od vojnih formacija sjeverno od Gome (na području Kivua ima boga pitaj koliko različitih vojski zbog toga što vojska Konga nije jedinstvena nego svaka četa vodi svoju neku politiku). Naime, sačekali su unproforce u zasjedi i ubili 9 pripadnika bangladeškog bataljona. Ali nije svako zlo za zlo!!! Ubijenim unproforcima su napravili lijepi ceremonijalni ispraćaj na aerodromu! Naravno, kad je došlo do okršaja odmah su se uzletali helikopteri UN-a ali od toga na kraju ništa. Ma 'ko može pohvatati te bandite po onim brdima. Evo još malo pizdarija. Prije nekog vremena odluči zapadni svijet pokušati pomiriti i ujediniti sve te vojne formacije u Kongu u jednu vojsku a Belgija im reče da pošalju 200 vojnika u vojnu školu u Belgiju na školovanje. Kad je tih 200 "pitomaca" došlo u Belgiju nakon kratkog vremena pola od njih je "uhvatilo maglu" i otišlo Boga pitaj gdje po Europi. E jebiga, Belgijanci nisu predvidili to da je afrikancima najveći san u životu dokopati se Europe. Jebe se njemu za Kongo kad se dokopa Europe. Sad lipo skita po Europi i radi "na crno" a pošto u Europi ima crnaca ko u priči 'ko će ga uhvatiti, pogotovo po mraku, je li?!

U vrijeme kad sam išao kod časnih sestara na ručak Bukavu je bio prepun unproforaca koji su stajali na svakom kantunu u stanju pripravnosti i sa puškama na gotovs a određene punktove su kontrolirali i sa oklopnim kolima jer je postojala možda vjerovatnost (nakon onog okršaja i devetorice poginulih) da se netko od djece u gradu možda ne "itne" kamenčićem u njih pa su stoga bili u paničnoj pripravnosti. Jer ako nije tako onda što ne love po brdu bandite što su pobili unproforce a ne, razumiš ti mene, pokazuju silu u gradu gdje su djeca, normalni ljudi, a prije svega sama sirotinja. Ali kao što se kaže najlakše je pivcu kukurikati u kokošinjcu, itd.

Što se tiče ljudi u Kongu odnosno u Bukavu, pa ljudi su u biti skroz u redu s obzirom da žive u vrhunskoj bijedi. Jedan je čovjek nekidan došao u doktora da ga boli i među ostalim rekao da sedam dana nije ništa jeo jer nema za hranu. Bože sačuvaj! Pa i te paravojne vojske, to je sve izgladnilo i napola golo i boso. Normalno je da im fali i kliker u glavi, tako da je zadivljujuće koliko su bijedni a ipak manje-više bijelcima ne rade probleme. Ali sve je to duga priča u kojoj ima kupusa i komedije koliko hoćeš. Jednostavno, Kongo je živi dernek di se nezna 'ko pije a 'ko plaća ali se zna da "raja" redovito "puši"!!!

Sinoć mi je neki čovik priča da u jezeru Tanganjika hara neka neman po imenu GUSTAV koji je strah i trepet jezera Tanganjika. Ali ja ću provesti privatnu istragu o tome, he, he. Ispitat ćemo još ljudi pa ako bude tu štogod zanimljivo i to ćemo zapisati u bilježnicu. A 'ko zna?! Možda mi taj čovik priča pizdarije. Inače, Gustav je, po njegovoj priči, najveći živući krokodil na svijetu. Dug je 10 metara, tamani sve čega se dohvati i hara po cijelom jezeru Tanganjika i da je po njegovim procjenama (ili čijim već) trenutno otišao do Zambije po "harač".

POZDRAV DOMOVINI od R.A. Skejića!!!

P.S.
Sreo sam jučer dva Hrvata i jednu Makedonku što rade za
UN u Burundiju. Ostali su "paf" kad su ugledali mene na motoru sa splitskim tablicama u centru Afrike. Naravski, na večer smo ćakulali i pili u UBUMVE RESIDENCE. Za koji dan šaljem detaljniji mail o Buđumburi, o ljudima i o mom druženju sa našima u Buđumburi!