just keep walking....and breathe.
05.01.2006., četvrtak
O šutnji i pričanju i sličnome (sada nema potrebe čitati ovo)
|
Puno puno puno previše pričam. Puno previše. O sebi. Sebi od prije. Pričam o nečemu što nisam ja. Ili serem o nečemu što još nisam a možda neću nikada niti biti. I dovlačim tu staru sebe u nečije oči. Ili potencijalnu. I u svoje. U um. I više nema mene sada pred njima. I pred sobom se gubim. Mnogo priče. Malo rada. I tako su sad teški počeci. Lijenost me oblijepila pa sporo ide. I teško je prestati pričati. Drugima o sebi. Ne želim se više tako davati. Šutnja je divna. Uglavnom. Osim kada trebam nešto reći, objasniti, ispraviti nešto što je ispravivo. Onda šutim. Šutim. Šutim. I što više šutim to su manje šanse da kažem nešto. Osim ˝jebiga˝. Za to sam stručnjak. Želim prestati raditi stvari naopako. Prestala sam. Miševi i mačke naglavačke. Nekad davno znal sam tu curu. Upoznal sam ju na krovu zgrade di smo cugali. Zapamtil sam sve kaj je pričala. A nije baš bila čista. Brijal sam da se zdroksala il nekaj. Kao ono nešto o posebnim mjestima gdje joj je super i nešto o tome kak je nekog odvela tam a nije pripadal tam i nije shvatio i tak sve nešto. I da, kak se može odmah poševiti s nekim al da na Mirogoj vodi sam drage joj ljude. Odabrane il neki kurac. Sam je s jednom prijateljicom bila tam. Sad ih se valjd nakupilo bar par. Inače je to malo jadno, kaj ne? I da, kaj je s tim Mirogojem i njom? Pa svi odu tam bar jednom u životu. Jel tak? I niš posebno ne dožive. Ak stignu uopće živi tam. Jebate, nikad ne znaš kad bu te zelo. p.s. Da li se ženi koja puši Drinu sa filterom može više vjerovati? p.s. broj dva Ima jedna slika od Baselitza ˝Ludi provod odlazi niz odvod˝. Tema: muška masturbacija. |
