MojaSavana
22.10.2021., petak
kako nisam pomogla čovjeku
|
Ova moja omiljena serija, koju eto spominjem dosta često, ima tako mnogo sezona da ima po neku sličicu za svaku moju situaciju u kojoj se nađem. Naizgled serija kao serija, spletke, ljubav i ostalo, ali tko želi može da i nauči ponešto. Tako je mene neki dan, zaskočio neki siromah, i pitao da mu kupim parče pizze. Kako sam netom, taman izašla iz mjenjačnice, mijenjajući kune koje sam ovo ljeto zaradila radeći dva posla, na svom godišnjem odmoru, ustuknula sam i rekla nemam! Sve što se odigralo u mojoj glavi, odigralo se za 5 sekundi, zašto pizza, kako nije tražio kruh, imam samo krupne novčanice, žurim na bus, i na kraju tih 5 sekundi veliki crveni uskličnik koji me udario posred lica; nisam gladnome dala jesti! Iskreno sramota me je bilo odmah, a sramota me je bilo i da se vratim. Bila sam spremna da mu dam najveću novčanicu koj imam, ma bila sam spremna da mu dam cijeli novčanik, ali on je otišao. Pogriješila sam. Očekujem da mi se jednom kaže bio sam gladan i nisi me nahranila. Zato se nadam da sam iz greške naučila i da neću tako pogriješiti nikada više. Tako u ovoj mojoj seriji. Doduše oni pogreše pa na operaciji umre čovjek, ali to nije ništa različito od moga nedavanja gladnome jesti. I džaba svi oni putevi kada sam u kutijice od kartona stavljala novac, sms poruke koje sam poslala za djecu koja se liječe, muzičari koji sviraju harmoniku na trgu .. itd. Žao mi je što sam blog tjedna u sedmici koja je u najmanju ruku ružna, toliko da sam sinoć sve htjela pobrisati, odamknuti se od ove kutijice. Ima u životu dovoljno ružnoće bez nadodavavanja ovdje, ali isto tako i ovo ovdje je neki naš život pa nek traje dok traje. |
