Prizor 2.


- Run, koliko sam već dugo začarani princ? – bezvoljno istegne gornje krakove začarani princ.
- Otkad vas je začarala zla vila, Visočanstvo.
- Opet ne brojiš dane, zar ne, Run? - prijekorno će začarani princ.
- Što mogu, Visočanstvo, kad mi ne ide matematika!
- A što ti ide, Run? - zanima začaranog princa.
- Plesanje, Visočanstvo. Jako dobro plešem - ponosno će Run.
- Jasno, kad si svaku večer u diskaču, Run.
- A ide mi i plivanje, Visočanstvo.
- Jasno, kad se svaki dan kupaš sa mnom u bari.
- Koje li čari! – isplazi jezik Fol.
- A ide mi i trčanje, Visočanstvo - isprsi se Run.
- Trkni onda u ministarstvo i dovedi mi ministra Impossija - naredi začarani princ i izvali se na jastuk.
- Na zapovijed, Visočanstvo – lupi petama Run. – Jurim-žurim.
- Ronim-gnjurim, žabe furim – pjevucka Fol.
- Što ti to znači “žabe furim”, ludo? - zakrekeće začarani princ.
- Zaronim u baru, naložim gitaru, voda proključa i žabe sfrfljuča - isplazi jezik Fol.
- Kako to “žabe sfrfljuča”, ludo? - izbulji oči začarani princ.
- Nešto ste mi danas jako znatiželjni, Visočanstvo! Da nemate slučajno temperaturu? - brižno će Fol.
- Kakve veze ima znatiželja s temperaturom, ludo? – zamahne žezlom začarani princ.
- Eto, opet ste znatiželjni, Visočanstvo. Da nemate slučajno visoki tlak?
- Makni mi se ispred očiju, ludo, dok mi nije pao mrak!
- Idem, idem, ionako žurim na vlak – isplazi jezik Fol i zavuče se pod stol.