Kome zvono zvoni

- Zar ti je trebalo pola sata da mi napokon otvoriš vrata? - ljutito će moj prijatelj Michelangelo.
- Oprosti, razmišljao sam.
- Kako možeš razmišljati kad zvono zvoni? - čudi se Miškec
- Nisam razmišljao kad zvoni zvoni, nego kome zvono zvoni.
- Aha, to je već nešto sasvim drugo. I, što si zaključio?
- Nisam ništa zaključio pa sam pošao nekoga pitati.
- No, makni se s vrata da uđem!
- Uđi, uđi, mogu i tebe pitati kad si se već tu. Znaš li ti možda kome je maločas zvono zvonilo?
- Ne znam, ali već ćemo nešto smisliti. Dva majmuna pametnija su od jednoga.