O dječacima i dugom nosu


- Janice, znaš li ti zašto se kaže da su u laži kratke noge?
- Ne znam.
- Eto, to je moja draga Janica-neznalica! Takvu te volim. Sad ću ja tebe naučiti. Vidiš, svaki put kad netko slaže, noge mu se skrate za jedan centimetar.
- To ni istina, Ivek. Em bi Jura već hodal po vuhima da bi to bila istina.
- Janice, opet si zaboravila da ćeš biti poznata televizijska frizerka? Pazi kako govoriš!
- Bum pazila, Ivek.
- Janice!
- Pazit ću, Ivek. Ali to kaj ti veliš sejeno ni istina.
- Janice!
- No, dobro, Ivek, pazim, pazim! Ali to što ti govoriš svejedno nije istina.
- Istina.
- Znači, priznaš da si se zlagal?
- Janice!
- Priznaš da si mi slagao?
- Priznam. Samo sam se šalio.
- A znaš li ti da dječacima koji lažu naraste dugački nos?
- To nije istina, Janice.
- Ma nemoj! A Pinocchio?
- To je obična bajka, Janice.
- I ne pretvore se u magarca?
- Ne!
- Pak se onda moreš koji put malo zlagati, Ivek.
- Mogu?
- Aha!
- Jučer kad sam jurio raketom kraj Venere, napala su me trideset tri marsovska svemirska broda opremljena laserskim minobacačima…
- Joj, Ivek, kaj bi tek zmislil da sam ti rekla da se moreš puno zlagati?