O gusarima i kineskom caru


- Janice, hoćeš da ti danas ispričam priču o gusarima i kineskom caru?
- Može!
- Pedeset dva krvoločna gusara na brodu "Vatrena kugla" krenu put Kineskoga mora. Najstrašniji među njima bio je Jednooki Jek. Taj Jednooki Jek bio je i jednoruki i jednonogi, jer je prošao silne bitke na moru i u svakoj su ga malo odrezali.
- Ivek, naj pripovedati takve strahote! Sam se čistam naježila.
- Janice, pa to je gusarska priča, a ne bajka za djecu o Ivici i Marici.
- Je, je, i u toj su bajki fajn zroštiljali vješticu.
- Eto vidiš! Zamisli onda što su tek radili gusari u borbama: rezali ruke i noge, kopali oči…
- Ivek, prestani, prosim te! Ne bum to slušala.
- Dobro, sad dolazi ono ljepše: Plovili su gusari prema Kineskome moru, plovili, plovili i nikako da tamo stignu. Usput su napali tri broda, opljačkali putnike i pobacali ih u more. Neću ti reći što su im napravili prije nego što su ih bacili u more, jer bi se ti opet bunila.
- A kaj su im naredili?
- Zavezali su im ruke i noge da ne mogu plivati, pa su odmah potonuli.
- Ne slušam više! Ne slušam!
- Janice, daj makni ruke s ušiju, molim te!
- Neću!
- Dobro! SIRENE SU ODVEZALE SVE PUTNIKE, DALE SU IM NOVI BROD I SVI SU SRETNO STIGLI KUĆI!
- Kaj se dereš, Ivek?! Em nisam tak poklopila vuha da baš niš ne čujem.
- Mogu sada nastaviti?
- Možeš, ali se pazi…
- Kad im je već dojadilo putovanje po moru i pljačkanje putnika, najednom ugledaju Kinesko more.
- A kak su znali da je Kinesko more kad su sva mora ista?
- Joj, Janice, pa ti zbilja ništa ne znaš. Nisu sva mora ista. Kinesko je more žuto. Ali nemoj me stalno prekidati. "Huraaa!", počnu vikati gusari da ih se čulo do Pekinga. Čuo ih je, dakako, i kineski car pa pošalje svoje mornare da pogledaju tko se to tako dere u njegovom moru. Doplove mornari kineskog cara do gusarskog broda Jednookog Jeka i upitaju ga: "Tko vam je dopustio da se derete na moru našeg cara?" A Jednooki Jek samo se naceri i promrsi kroz zube: "Zgrabite ih i bacite u more njihovog cara!" "Da niste vi slučajno gusari?", preplašeno će kapetan kineskog cara. "Jasno! Mi smo strašni gusari.", odgovore uglas gusari. "Oprostite, dragi gusari, mi smo mislili da ste obične propalice koje galame po moru našega cara!" "Nema ništa od oprostite", bijesno će Jednooki Jek. "Vodite nas do svoga cara! Zato smo i došli u Kinesko more." Mornari nisu imali kamo nego ravno k svome caru, i to u pratnji pedeset dva gusara naoružana sabljama i kuburama.
- Sad bu pak bilo krvi do koljena, kaj ne?
- Janice, ako to preskočim, onda priča nije zanimljiva.
- Nek nije!
- Dobro! Nakon onoga što ne želiš slušati ostali su samo kineski car i Jednooki Jek. Pogledaju se njih dvojica i zamisle se. Onda progovori Jednooki Jek: "Ako ti sada mene ubiješ, tko će pljačkati po morima?" A kineski car na to odgovori: "Ako ti sada mene ubiješ, tko će vladati kineskim narodom?" "Znaš, što?", veli njemu Jednooki Jek, "daj da ti i ja popušimo lulu mira i raziđemo se kao prijatelji!" I tako su popušili lulu mira, zagrlili se i zaplakali od sreće.
- Joj, Ivek, to ti je zbiljam krasna priča. Sve su mi suze došle na oči.
- Idemo se malo igrati gusara, Janice? Ja sam Jednooki Jek, a ti si princeza koju ću opljačkati i baciti u more.
- Neću! Zadnji put kad smo se igrali gusara si me hitil v baru pak su me japa puknuli za vuho kad sam došla doma sa zmazanim širclinom.