O lažnim Marsovcima


- Zamisli, Janice, jučer u podne vidio sam kako iz gostionice izlaze tri pijanca.
- To je zbiljam čudno, Ivek. Inače ne izlaziju dok ih gazda Martin ne stera z brezovačom.
- Ali to nisu bila naša tri pijanca, Janice.
- Još mi je i bilo tu nekaj čudnoga…
- Janice, pazi kako govoriš! Stalno zaboravljaš da ćeš jednoga dana biti televizijska frizerka.
- A kaj morem kad mi naveke zbegne…
- Janice!
- Dobro, dobro…
- Izađu ta tri pijanca iz gostionice i upute se prema meni…
- Su se fest gegali ili čistam malo?
- Janice!
- Pardon, pardon!
- Upute se oni prema meni, naklone se i pitaju: "Ava kana ek vuru nek?"
- No, ti su si fajn pocugali…
- Janice! Pazi kako govoriš!
- A njima nisi rekao da paze kako govore?
- Kao prvo, oni ne misle biti televizijski frizeri, a kao drugo, pusti me da ispričam do kraja pa će ti sve biti jasno. Dakle, pitaju oni mene: "Ava kana ek vuru nek?" i nasmiju se. Pogledam im ja malo bolje u usta, a u ustima im zlatni zubi s crvenim dijamantima i zelenim biserima…
- Ivek…
- Čekaj da završim! Odmah mi je bilo jasno da traže mehaničara za svoj svemirski brod koji se pokvario. E, ali gdje da im nađem mehaničara kad naš Janko radi u Zagrebu i ne vraća se do popodne…
- … mrtav-pijan…
- … pa smislim najbolje rješenje. "Idem ja s vama", ponudim se. "Još nisam počeo učiti za mehaničara, ali gledao sam puno filmova o svemirskim brodovima i sigurno ću pronaći kvar." A oni meni: "Frla vrla ini ufo-ufo?" Sad mi je postalo sve to malo sumnjivo pa ja upitam njih: "Uk ela ovci-Mars mel tom, žbiri biri fon?" Oni me uplašeno pogledaju i počnu vikati: "Sili viro, viro, ši-bri ši-bri, trk-trk!", pa potrče što su ih noge nosile. Shvatili su da sam otkrio kako su oni najobičniji marsovski kriminalci koje traži policija.
- Je, je, v Martinovu se krčmu dotepe čudaj huncutof…
- Janice!
- Dobro, dobro, evo govorim lijepo: Baš ti zavidim što si vidio crvene dijamante i zelene bisere.
- Ah, nije to ništa! Imali su oni i gumbe od žutih kristala i cipele od plavog bakra.
- Tak su se dobro zakamuflirali a ti si ipak skužil da nisu dobri Marsovci?
- Pa to je bilo lako, Janice! Kad sam ih pitao: "Uk ela ovci-Mars mel tom, žbiri biri fon?", a to znači: "Jeste li vi dobri Marsovci ili da zovem policiju?", oni su se prepali i zbrisali.
- A zakaj su ti postali sumnjivi?
- Zato što su me pitali: "Frla vrla ini ufo-ufo?", a to znači: "Zar ti zbilja znaš popraviti svemirski brod?" Dobri Marsovci sigurno bi znali da ja to znam i ne bi me pitali takve gluposti.
- A ti zbilja znaš popraviti svemirski brod?
- Sad i ti pitaš gluposti kao i oni Marsovci-kriminalci?
- Pa, morti sam i ja Marsovica-kriminalistica!
- Janice, Marsovice imaju zlatne zube s crvenim dijamantima.
- Znaš, Ivek, kad ja postanem televizijska frizerka, bum si dala narediti bar jednoga zlatnoga zuba. To je tak šik!
- Nemoj, Janice! Ti se meni sviđaš i bez zlatnog zuba.
- Baš dobro, Ivek. Tak i tak me je strah zubara.