"Words are the source of misunderstandings"...

05.02.2005., subota

Jesam li ja to malo onako, ili su neki drugi malo onako? Naime, godinama se čudim što ljudi godinama rade i godinama ne dobivaju plaću (no, ne možda godinama, ali mjesecima svakako...)... A onda nazovem redakciju i pitam koliko su mi dužni honorara (jasno, ne znam gdje su mi ugovori... lakše mi je pitati nego tražiti ih po podu...). Posalju jedan mail i vele 14000. Onda dođe za koju minutu drugi mail i vele: Sorry, još 7000. Pa onda treći mail: Ali bez ovih zadnjih odrađenih poslova za koje još nismo stigli napisati ugovor.I tako, sve zajedno bi to bilo najmanje 35000. Kuna. Najobičnijih. A ja u minusu po svim računima i karticama. I toliko radim da nemam vremena ni voditi računa plaćaju li oni meni uopće za ono što radim ili ne. A moji doma vele: Pa oni te drže za norca! Da se nisi usudila više uzeti ni jednu knjigu dok ti sve ne isplate unatrag, a ubuduće unaprijed. Da, da, velim ja. I doista tako mislim. A u ponedjeljak će me pozvati u redakciju i uvaliti mi nove poslove. A ne platiti prethodne. A ja ću uzeti. Jer, oni nemaju novaca. A ja imam. Pa je red da ja kreditiram izdavača, zar ne? A mene kreditira Zagrebačka banka, hvala joj od srca! A da, za promjenu, počnem raditi za Zagrebačku banku? Ne vrijedi; ne bi mi ni oni platili. Jer, nije problem u drugima. Problem je u meni. Neugodno mi je što mi netko mora platiti. I to mi se na faci vidi. Pa zašto bi mi onda platili, to jest zašto bi me dovodili u neugodnu situaciju? Pa me onda poštede neugodne situacije tako što mi ne plate. E, neću više tako. Neću više ništa raditi. Sve dok mi ne plate. A što ako nemaju novaca? Hm, da, onda ću razmisliti...

- 19:01 - Komentari (5) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>