O televizijskoj frizerki

- Janice, što bi ti htjela biti kad budeš velika?
- Frizerka.
- A zašto bi htjela biti frizerka?
- A kaj ja znam, Ivek! Mi se to tak lepo vidi.
- Janice, a bi li ti htjela biti televizijska frizerka?
- Joj, Ivek, a gdo bi me primil na televiziju?
- Primit će te ako budeš dobra frizerka.
- Pak sam i sad već dobra, kaj ne? Pogleč moje kike! A šiške, ha?
- Janice, jesi li ti čula kako govore na televiziji?
- Aha!
- A bi li ti htjela da te ja naučim govoriti kako se govori na televiziji?
- A zakaj, Ivek?
- Zato što televizijska frizerka mora govoriti kako svi govore na televiziji, jer inače ne može biti televizijska frizerka.
- A ja ti već znam tak govoriti, Ivek. Em svaki dan gledim televiziju.
- Može onda da od sada govorimo kao oni na televiziji?
- A kaj buš i ti televizijski frizer, Ivek?
- Ne, ja ću biti astronaut. A u raketi se isto mora govoriti lijepo kao i na televiziji.
- Ivek, a kaj buju mi rekli japa i mamica kad bum tak govorila? Buju mislili da sam čistam ponorela.
- Pa ne moraš kod kuće tako govoriti, Janice. To će biti samo naša mala tajna. Može?
- A buju me zbiljam primili na televiziju?
- Janice, kaže se: A hoće li me doista primiti na televiziju?
- A hoće li me doista primiti na televiziju, Ivek?
- Janice, kako si to lijepo rekla! Siguran sam da ćeš biti najbolja televizijska frizerka. Štoviše, bit ćeš sigurno šefica svih televizijskih frizerki.