< | srpanj, 2007 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |
Ma nema ogavnije stvari od šporkog WCa! Čistoća vašeg da prostite – nužnika – pitanje je osobne higijene i jednako redovito kao što jutrom umivate vlastito lice trebalo bi biti normalno prati i vlastiti WC. Jer i to je u neku ruku vaše.. khm, khm – lice Ma priznajte, zar nije divota sjest i obavit posao u čistom WCu? Zar nije divota ući u miomirisno mjesto kamo i car ide pješke i ugledati naslagane zalihe finog WC papira (iako u muci - daj šta daš) bez straha da se da prostite nećete imati s čime obrisati? Meni je pomisao da mi gosti ostanu bez papira – noćna mora! Rađe glumim hrčka i stvaram zalihe mirisnih rola na vodokotliću nego da dopustim takvu nezgodu. Na kraju krajeva zar nije divota opušteno sjesti na kućno prijestolje? Ali ključna riječ je – trebalo bi. Trebalo bi prati WCe. Jer počesto iza nekog ulickanog i upicanjenog lišca čuči itekakav šporkaćun ili šporkulja s čijim se drugim licem i ličnošću upoznate tek kad nesretnim slučajem zalutate u njihov WC, a tamo… ajme! Zažalite dan kad niste stisli mjehur i otrpili do prvog da prostite – grma. Jer zaista nema ogavnije stvari od šporkog WCa! Ali neki ljudi nažalost kao da su cijepljeni protiv čistoće WCa. Neki ljudi kao da ne znaju čemu služi četka. Naribala sam dovoljno WCa u svom životu (što svoga, što kao sezonac i tuđih) da znam da je to nažalost tako. Ti jarane misliš da je za oprat WC dovoljno samo povuć vodu i dvaput probrćkat četkom – ali viša ti je to znanost prijatelju moj! Za oribat WC triba se spustit na kolina dečko, na kolina! Sjećam se jednog cimera koji je usprkos da prostite nišanu i ciljniku znao ispišat ali ne i oprat. Za njega se WC čudotvorno prao sam od sebe. I to je tako išlo dok mi čudotvornoj meni nije puka film i dok mu nisam pokucala na vrata: ´Dođider dečko vamo, nešto bi mi triba.´ I lipo dečka prid školjku plus lekcija iz higijene: ´Jesi mutav – nisi, jel´imaš ruke – imaš, e pa kad pereš WC prijatelju onda – poliješ domestoson pod rub školjke nek se kamenac toća, a onda uzmeš krpu il spužvu i domestosa u kantu vode, pa prebrišeš i pod ali i okolne pločice - jer ti dečko nišan nije centriran a ne bi tijo da ti ga ja centriram, pa onda klekneš na kolina dečko na kolina i opereš redom, dasku, naddasku, pod dasku, rub školjke i iznutra i izvana jer nema gore stvari od žuto-smeđih tragova šta se cide, i tek onda dečko uzmi četku pa po njemu brljaj tragove od kamenca, povuci vodu i na kraju zakači miris da ne vonja!´ Dečko je naravno poslije toga okolo pričao kako ima cimericu luđakinju, ali pričaj ti linguzi razmaženko šta oš´ - samo dok pereš svoje sranje za sobom, a ako neš´ - e onda plati. Plati čišćenje i održavanje linguzi prijatelju moj. A opet imala sam frenda koji je bio uzor čistoće, jer to kako je taj čovjek održavao svoj WC i kupatilo bilo je za diku. Posramio bi i mnogu žensku, jer vjerujte mi da održavanje WC higijene nema nikakve veze sa spolom. Samo sa odgojem i… drakonskim kaznama. Da zaključim, kad je onomad Niko Bulić tada ministar turizma, prošavši WC trasu od Zagreba do Dubrovnika, potpuno zgrožen s(r)tanjem ugostiteljskih WCa, donio strogu uredbu o održavanju istih – ovoj je naciji učinio golemu uslugu! Jer nužda je učinila svoje E Niko, Niko svaka ti dala! |