< | lipanj, 2007 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
hardver HFPa Negdje duboko duboko u močvarama Hrvatskog fonda za privatizaciju, sve međ´šašem i trstikom, Premijerov lovački šeširić izviri ispod kamuflažne cerade - Ps-ps, S.. S.. S.. Stipe, Stipe? A srce ti irudovo.. Stipe?? Stipe??? Ma di ga je sad vrag nanija? Ispod lopoča ni dva metra dalje izroni par čupavih obrvica – Brlj-buć, plop-plop I.. plop, I.. plop I.. Ivo, Ivo, Ivoo! Evo me Ivo tebi s livo. -A Stip..glp! –zagrcne se Premijer iznenađeno – A Stipe gospetisinjske pa šta radiš pod tim lopočom!?! -Lomin mu kičmu! -Ma Stipe ne zajebaji jesi čuja, odma da si se kamuflira! Rastirat ćeš nam HFP ribu! I govori tiše krvtiissovu… -prosikće Premijer brišući znoj sa čela i mrseći sebi u bradu - …a je i mene vrag ludi gonja njega vodit u lov! Joooo di mi je pamet bila… -Ps-plop-buć-ps Ivo? Ps, Ivo?? Ivo??? –opet zazove uporni lopoč. -Šta je sad!?! –brecne se šeširić nervozno. -Jel´, jel´… jel´ tamo ima šta? -Jel´ima šta, jel´ima šta! A šta će bit majkuti nelovačku! Ako je i bilo šta ulova sad si ga sigurno otra!! Jooooo koga ja u lov vodin… - razdraženo sikne šeširić iz lovačke čeke. -Ma nemoj se ljutit, nisam ja.. ovaj.. nisam ja tako mislija… -Nisi mislija, nisi mislija! I ja mislin da nisi mislija, jer da si mislija ne bi me sad ode zajebava i pita ima li ode šta nego bi gleda ima li tamo šta, jebenti sunce žarko da ti jeben!!! –ispali Premijer nabreklih vratnih žila, skupa sa komadićima svog već prožvakanog šeširića. -Ivo, ma Ivo čovječe, to ti i oću reć´.. to da.. ovaj.. to jest.. da tamo ima šta.. odnosno ode ima šta.. to jest ode, jeli. Ima. Jeli. Ima. Da. -Ima jeli da –blijedo ponovi Premijer – Ima jeli? Ima!? ŠTA IMA!?! -Upravo tako. Ima šta. Da pogledi mogu ubijati lopoč bi u tom trenu putovao u Vječna lopočišta, no Premijer je ipak toliko uspio povratiti samokontrolu da iz sebe iscijedi slovo po slovo –m.a š.t.a u.p.r.a.v.o t.a.k.o č.o.v.j.e.č.e n.e.b.o.ž.j.i!?!*gr#%**!!!$!!! -Pa upravo tako, da ode ima šta.. jeli.. ima šta.. za vidit. Na ovo Premijer potpuno ispali -MA GOVORI VIŠE ŠTA IMA! ŠTA IMA!! ŠTA VIDIŠ ČOVJEČE!!! -Pa ribe bogati – ribe! -Ribe?! A kakve ribe? Krupne ribe? Sitne ribe? Ove HFP ribe?! -Ma ribe čovječe, ribe! Jadranka jeli, i Vesna jeli, i Đurđa, i Milenka, i Ingrid, i sve ove jeli.. naše ribe… buć-buć-bućkaju se jeli.. praćakaju, plivaju, sunćaju.. buć-buć bućkaju se!!! -Bućkaju se? –ponovi Premijer a na licu mu se stane širiti šeretski osmijeh –Veliš bućkaju se? He-he, bućkaju se veli on! Nego Stipe majstore.. deder.. deder makni se mrvu he-he, napravi mi mista da i ja vidim taj.. he-he.. lopoč.. oho-ho.. -Premijer zadovoljno protrlja.. ovaj.. rukama - E Stipe Maestro mislim da smo ulovili hardver! Lopoč zavidno digne gustu obrvicu –Već? Brlj-buć, plop-plop.. A ja već po´ ure pa nit softvera, majkumu |