Lasciate ogne speranza(voi chi leggete)...

Zašto bi molin te nakon kiše dolazilo sunce???ja ga ne vidin…još ga ne vidin…aha eno nešto…ma ne to je munja…meni nakon kiše ne dolazi sunce nego se nastavlja oluja…jako se lipo osjećan…ka da mi je kroz glavu proša uragan. Da san ikad volila zemljopis i da san ga ikad učila sad bi se udostojila napisati neku pametnu definiciju uragana,ali kako meni zemljopis drži Vuki,kako ga mrzin od petog razreda i kako ga nikad nisan pošteno učila onda neću (napisati definiciju).Uragan je proša. Otpuva je ono malo mozga šta je obitavalo u mojoj lubanji. Sad se osjećan ka šupljača.Čini mi se da mi nešto odzvanja mi u glavi,valjda nekakva jeka od one silne praznine. Ah,olakšanje,to je samo moja najdraža mamica koja očito smatra da ću je poslušati ako u pravilnim intervalima od svakih 15 sekundi zaviče upozoravajućim i polubijesnim glasom da spremim krevet. Ionako neću,ne znam zašto se uopće trudi!? Taj čin sam po sebi nema smisla,jer ću ga ionako zgužvati kad legnem,a ja ne volin raditi besmislene stvari.Ne mislin na gužvanje kreveta,to može biti jako korisno ako se radi na određen način(SPRD),mislin na spremanje.Ja njega ne razumin.Uragan,naravno. Taj uragan tvrdi da mi rijetko prolazi kroz glavu i da se rijetko nalazimo pri prolazu,a niti jednom me nije pita oćemo se susresti dok prolazi. Šta ja sve moran pitati? Uvik? Šta je najgore meni je uragan još jako drag i …bljak…da…a George Orwell was wrong when he claimed that the Thought police knows it all. G.Orwell had never met my friend Megi. If they had met he would have never written the book 1984. because he would have written the book about her. I mean,she knows everything about anything or anybody. I'm glad that they had never met because I really like the book. Ne znan točno šta je ovo bilo ali morala san ovo napisati,a nisan se znala izrazit na hrv.jeziku. Sad bi se teta Marelj-aga razočarala. Opasno san luda. I opasno tužna. Opasno san luda kad san opasno tužna. Ne volin kad san opasno luda i opasno tužna. Grozno je biti opasno lud i opasno tužan. Osjećan se ka Akakije Akakijević(Kabanica-Gogolj-za one koji ne znaju ili su zaboravili ili imaju tendenciju ka zaboravljanju toga).Beskorisno. Bezvoljno. Prozirno. Kao polupropusna membrana. Baš bi bilo dobro da san neki jednostanični organizam da me niko ne vidi i da nikog ne moran gledat.
Da ne razočaram Anu evo o Puli iako mi se baš nešto i ne piše sad o tome.Nakon dogovora da niko neće piti,na putu prema tamo nas 4 smo bile jedine koje nisu pile. Toliko o dogovoru. Nakon izlaska me bolilo grlo od pivanja,a Jopu je bolilo livo uho od mene(hehe). Kad smo tamo došli malo smo sidili na travici isprid Arene. Jopa nije mogla izdržat pa je zvala Dina da ga obavijesti da smo na travičici(ovo ti je poznato,jel tako?-Dinov rječnik).Malo smo se slikavali,a ja san se dobro zasrala sladoledon-točnije:oba rukava od jakete-ne znam kako mi je to uspilo?!? A nakon ležanja na Antinim leđima(jopin brat ante),od njegovih kostiju su me bolila leđa. Onda nas je Pamić(ne Krešo)vodija po nekin tvrđavicana,pentrali smo se po nekin stablima( točnije samo Ante i Ive-ispod je bila provalija pa se nama nije učinilo baš zgodno),slikavali smo se na topovima…onda smo otišli na misu u Arenu i stvarno je bilo lipo,bilo je toliko ljudi i super doživljaj. Onda smo išli na razvrstavanje. Jopu,Megi,Ivanu,Cvitku i mene je primija neki čovik koji je reka da su njegove kćeri tražile da budemo plavuše,šta god to značilo! Jebiga,dobile su samo jednu umjetnu. Putem smo saznale da mu je žena umrla i da ćemo biti na katu,u stanu sa njegovon mamom,koja je inače malo krupnija žena od kojih 70-ak godina. Upitavši nas odakle smo i dobivši odgovor pametno nas je pitala jel mi iz Dalmacije znamo šta je to pita od sira. Aj dobro. Nakon šta je žena izašla iz prostorije,Megi je poprilično rastreseno i u dubokoj histeriji iznila svoju teoriju da je čovik zapravo ubija svoju ženu i da će nas baba sigurno ubiti. Kad se baba vratila i izvadila nož da izriže pitu,Megi je poluglasno rekla:''Jesan van ja rekla! Izvadila je nož!'' i rekla da ona neće isti njenu pitu nego sendvič koji je njoj napravija njen tata. Računam da je baba bila bar donekle gluva i da to nije čula!!!. Nakon prvotnih šokova dobili smo obavijest da,sad kad smo večerali,MOŽEMO IĆI SPAVATI! Sva srića da smo Jopa i ja bile donekle prisebne da počnemo srat da mi ne možemo ići spavati jer kao moramo se naći s našim animatorima i da ćemo se kasno vratiti. Nakon dugih izmotavanja i zaplitanja u vlastite laži te jadnih pokušaja izvlačenja,baba je popustila i rekla da možemo ići,a da će nas ona čekati dok se ne vratimo jer ona ionako dugo čita KNJIGE O LJEKOVITOM BILJU. Ja san je pokušala nagovoriti da ostavi ključ vani ili da nam ga da,ali nisan uspila. Megi je još uvik bila uvjerena da će nas ubiti i dosta je glasno rekla da je ona premlada da umre. A luđakinje,ko zna koji su nju filmovi pucali…Zatim je baba uvatila pričati o tumorima i počela nas ispitivati jel znamo kako je to ostati bez jedne cice. Sad san se i ja počela bojati. Bilo je toliko čudno da se 5 ženskih sredilo za ić vani za 20 minuta-U JEDNOJ KUPAONICI! Izašavši vani nismo znali di ćemo pa smo pokušali ući u neki klub,ali nismo mogle ući jer smo navodno bile premlade. E sad,to san ja kriva jer je zaštitar gotovo pustija njih 4 unutra,al onda se Megi pomaknika pa je zaštitar vidija mene i mojih 157cm,odmirija me od glave do pete,slatko se nasmija i posla nas sva nazad. U nemogućnosti izbora poharale smo benzinsku,potrošile znatne količine love,ali se zato dobro opskrbile. Zatim smo primile poziv od Ante i Ante Čoge da dođemo u njihov apartman. Tamo je nekim čudom nestalo ono šta smo kupile. Vratile smo se kuću oko 3-4. Otvorila nam je baba u spavaćici. Taj ću prizor dugo pamtit. I sanjat. U najgorim noćnim morama. Naravno da se nismo mogle prestat smijat Sva srića da je baba otišla leći.Megi mi je uletila u krevet i počela pričat svoje nebuloze. Naravno da smo umirale od smijeha pa je baba intervenirala povikom da umuknemo. Onda smo se donekle smirile. Ujutro smo se oprostile s bakicom i otišle na misu. Ja san morala nosit narodnu nošnju na prinosu darova,ali je jako puva vitar pa mi se suknja stalno dizala. Jako. A crkva je bila nedovršena pa je i unutra puvalo.(inače,s menon je u nošnji bije čoga,hehe).Povratak busojn je bja isti ka dolazak,samo uz MALO više piš-pauza. ZADOVOLJNA?
Čak me ni prisjećanje na Pulu nije oraspoložilo. Baš san …šugava. I WANT TO BE VAPORISED!(Orwell)
I još samo nešto: Jope,koliko god se ti smijala ja ću tetovirati na svojoj pozadini onu šapicu s boce od Dalmatina. Kad-tad!!!