Anyone who says sunshine brings happiness has never danced in the rain..

„Čudno kako se vrijeme tako naglo promijeni..“- Čula sam Anastacijin zamišljeni glas.
„Da, to će jako utjecati na metloboj, čitala sam da je iznimno teško igrati metloboj po snijegu!“- Pričala je Peyton, no nisam bila sigurna da li je itko sluša.
„Koliko je sati?“- Rekla sam te zijevnula.
„Ne brini se, nisi zakasnila na doručak..“- Odgovorila mi je Stacy.
Pospano sam ustala iz kreveta.
„Nego, na što si mislila kad si govorila o nagloj promjeni vremena?“- Upitala sam je dok sam se rastezala.
„Pogledaj kroz prozor..“- Rekla mi je i izašla iz sobe. Stacy nas nikad nigdje ne čeka, jednostavno je drukčija, ili, da se bolje izrazim, svoja je i ne prilagođava se ako ne želi.
Pogledala sam kroz prozor. Vani je padao snijeg.Predivno je izgledalo. Na ostalim kulama Hogwartsa je bio debeli pokrov snijega, a jezero je bilo zaleđeno. Sitne pahulje su se odbijale od prozora, ciljajući prema tlu. Snijeg u Hogwartsu je nešto što se jednostavno mora vidjeti.. U daljini se nazirao Hogsmeade, jedva vidljiv od snijega.
„Cool...“- Zadovoljno sam prošaptala.
„Nije uopće 'cool', pa zar ti nimalo ne mariš za naše treninge? Ovaj snijeg mora prestati padati do prve utakmice.“- Peyotn se našla iza mene i počela brbljati.
„Ti stvarno znaš pokvariti doživljaj..“- Namrgođeno sam promumljala.
Uputila sam zadnji pogled prema prozoru i otišla do ormara. Hmm.. Moram obući nešto toplo, sudeći po vremenu vani.
Iskopala sam tamne traperice i bijelu tuniku sa dna ormara te ih navukla na sebe. Ispod kreveta sam našla bijele patike i obula ih. Jaknu, šal i rukavice sam stavila na krevet, bilo bi mi vruče da ih odmah obučem.. Opušteno sam sjela na krevet, čekajući da se sve cure spreme.
„Danas ćemo se u Hogsmeadu izgrudati samo tako! Jedva čekam..“- Čula sam kako Donna govori Jessici. Pa da, zaboravila sam na grudanje, kako sam glupa. Ja inače nisam baš spretna kad je grudanje u pitanju pa sam izvukla Plašt Nevidljivosti iz kufera i spremila ga u jaknu. Sa ovim trikom sam se poslužila i prošle godine. Lijepo sam se sakrila ispod njega i gađala sve oko sebe, dok su se učenici čudili odakle dolaze grude. Tiho sam se zahihotala sebi u bradu i sjela na krevet. Pogledala sam što rade druge cure. To mi je zabavno, jer se uvijek dobro nasmijem. Peyton je još sama sa sobom raspravljala o metloboju. Bolesno.. Rosse i Hermy su se upravo natezale oko neke majice.
„Naprijed Rosse!“- Uzviknula sam, a Hermione me ošinula pogledom.
Mary-Kate nisam vidjela ali sam je čula, i to jako dobro. Upravo je pjevala, bolje rečeno, kreštala pod tušem. Donna i Jessica su čavrljale dok su čekale da se ostale spreme.
„S kim idete u Hogsmeade?“- Upitala sam, ne znajući ni sama koga.
„Ja idem sa Jessijem“- Rekla je Jess zaljubljenim glasom.
„Ja sa Taylerom..“- Javila se Donna.
„Ja ću sa Tomom.“- Rekla je Rosse, koja je sad u rukama držala poderanu majicu, no nije bila nimalo uzrujana zbog toga.
„A tko ti je taj?“- Zbunjeno sam je upitala.
„Dečko...“- Rekla je odsutno.
„Khm, nisi nam se pohvalila za njega...“- Rekla sam sa osmijehom...


* * *

Kad su se sve spremile, sišle smo na doručak. Sad sam kod Tri Metle, čekam Jaspera, dogovorili smo se da se nađemo ovdje. Našla sam dobro mjesto, odmah pokraj prozora i sjela.
„Bu!“- Netko mi je nakon pola minute šapnuo u uho.
Poskočila sam, a Jasper se počeo smijati.
„Isuse, prepao si me!“- Rekla sam, praveći se da sam ljuta.
„Oprosti..“- Rekao je sa smiješkom i uopće nije izgledao kao da se kaje. -„Kako da ti se iskupim? Evo, častit ću te pivoslacem.“
„Ma ne treba!“- Brzo sam rekla, no on je već otišao do šanka.
Platit će mi za to. Hvala Bogu da ima snijega.. Mračno sam se osmjehnula.
„Hvala..“- Rekla sam kad se vratio sa dvije boce pivoslaca.
„Ma ništa.“
Otvorila sam bocu i potegnula velik gutljaj. Iako sam prije sat vremena pila za doručkom, bila sam jako žedna.
„Mogu te nešto pitati?“- Nesigurno je rekao.
„Naravno, o čemu se radi?“- Nisam znala što da očekujem, sudeći po njegovom nesigurnom glasu, činilo mi se da je nešto važno.
„Khm.. Čuo sam da si ti vampir...“- Ovo mi uopće ne izgleda kao pitanje.. A koje on gluposti pita.. Istina, ja jesam vampir, ali zanima me od koga je to čuo. Došlo mi je da se nasmijem njegovoj boji glasa kad me je to pitao. Kao da ću ga pojesti.
„Da, jesam..I?“- Rekla sam, susprežući osmijeh.
„Pa, jel' ti piješ krv, ili tako nešto?“- Zbunjeno je upitao.
„Vidi, ja sam dobila nekakvi oblik moći.“- Počela sam mu objašnjavati. -„Hmm.. Kako da ti objasnim. Ja mogu piti krv, ukusna je, ali ne privlači me. Jedem ljudsku hranu, pa zar me nikad nisi vidio da jedem za doručkom ili ručkom?“- Nekako mi ovaj razgovor nije imao smisla..
„Aha.. Ok. Sorry, ako ti je neugodno pričati o tome..“- Ovo zadnje je izrekao kao pitanje.
„Ma nije, ako te još što zanima, samo pitaj..“- Rekla sam te se iscerila, otkrivajući zube.
I on se nasmiješio.
„Danas će biti gađanja snijegom..“- Rekao je, pogleda uperenog prema prozoru. Pogledala sam gdje i on. Neki prvašići se već gađaju.
„Hajmo van?“- Upitao je nakon 5 minuta tišine.
„Ok..“- Rekla sam i ustala. Zajedno smo izašli van.
Kad smo izašli, odnekud se stvorio Mike i prišao nam.
„Kraj Vrištave Daščare je pravi rat grudanja! Pridružite nam se..“- Rekao je uzbuđeno.
„Može.“- Rekla sam i, zajedno sa Jasperom, krenula za Mikeom.
Mike je imao pravo, kad smo došli do Vrištave Daščare, tamo su bili mnogi učenici koji su se grudali.
“Hej, Jasper, dođi ovamo!“- Viknuo je neki dečko iz Hufflepuffa.
Jasper je krenuo nešto reći, no ja sam ga prekinula.
„Ma, hajde s njima, ja ću naći svoje prijateljice..“- Stala sam ga nagovarati. Stvarno bi bilo dobro da me posluša, jer želim staviti Plašt, a Jasper ne zna za njega, i ne namjeravam mu reći.
„Ma ne treba, mogu biti s tobom..“
„Ne! Ideš s prijateljima i gotovo! Idem ja naći Rosse..“- Rekla sam, glumeći ozbiljnost.
„Ok.. Al' nemoj se ljutiti kad te izgrudam..“- Rekao je sa smiješkom i otišao.
„Vidjet ćemo i to..“- Rekla sam kad se udaljio dovoljno daleko da me ne može čuti.
Sakrila sam se iza nekog stabla i izvukla Plašt iz jakne.
Pazeći da me nitko ne vidi, stavila sam ga na sebe i krenula u akciju. Napravila sam jednu veliku grudu i dotrčala do mjesta gdje je stajao Jasper sa svojim prijateljima. Lijepo sam stala iza njega i pogodila ga točno po sredini leđa.
„Auu...“- Uzviknuo je i okrenuo se da vidi tko ga je pogodio. Očito ga je zaboljelo. Ja stojim pored njega a on me ne vidi. Bezglasno sam se zahihotala.
Otišla sam od njega, a on je još uvijek pogledom tražio osobu koja ga je pogodila. Nakon par trenutaka je odustao i nastavio se grudati.
Malo sam gađala neke petaše pa mi je dosadilo.
Hermiona je dotrčala do mjesta na kojem sam stajala i uzdahnula. Ni ona nije baš vješta u grudanju. Možda bih se mogla zabaviti s njom. Zgrabila sam sa pod punu šaku snijega i utrljala ga Hermioni u kosu.
„Aaaa..“- Počela je vrištati i mlatarati rukama. Tipično za nju. Okrenula se prema mjestu na kojem sam ja stajala i počela zbunjeno gledati. Pobjegla sam od nje i nastavila se zabavljati.
Dok sam tako gađala nekog prvaša, zapela sam za kamen i skoro pala. Plašt je otkrio moju glavu. Nespretno sam ga na brzinu navukla i naslonila se na obližnje drvo. Koji peh. Osvrnula sam se da vidim jesu li drugi išta primijetili. Svi su se grudali kao da ništa nije bilo, no samo je Alienor zurila u mjesto na kojem sam stajala. Znala sam, ona tako dobro primjećuje.
Krenula je prema meni.
„Khm, nisi mene pozvala da ti se pridružim..“- Prošaptala je, nasmiješeno gledajući u daljinu.
„Ti moraš sve primijetiti.. Ali ako baš moraš..“- Rekla sam te joj pružila dio Plašta da se skloni.
„Hvala. Hoćemo li izgrudati Hermionu.“- Predložila je.
„Cool, ona me ionako u zadnje vrijeme pomalo živcira..“
Alienor sam upoznala preko Donne i ubrzo smo postale prijateljice.
„Eno je, skriva se iza nekog kamena!“- Uskliknula je Alienor.
„Hajdemo onda..“- Rekla sam te smo, sa grudama u rukama, otišle do Hermione..





Post je gotov..
Ja mislim da sad ima više opisa.. Nezz..
Nije baš kratak, valjda vam ne smeta to?
Ako vam se ne čita, ne morate..xD
Bye..

Evo jedna obavijest..
Naime, napravila sam novi blog na kojem ću pisati priču.. Ta nova priča nema veze sa magijom.. Evo link novog bloga: KLIK!..
To ne znači da neću više pisati ovaj blog, naprotiv, radim na novom postu.. Samo što neću imati toliko vremena kao i prije, ali stići ću..

Eto, to bi bilo to..
Bye..

"Drrrrrrrrrrr..."
Budilica me sa svojim iritantno kreštećim zvukom probudila..
Mamurno sam ustala iz kreveta.
Ostale cure su spavale. Blago njima kad ne čuju budilicu..
Krenula sam prema kupaonici, no na putu do svog cilija sam se spotaknula o nešto, i našla se na podu.. Potražila sam uzrok svog pada.
Ah, pa da, moja metla.. Jučer sam je stavila pored kreveta da ne bih zaboravila na kvalifikacije.
"Samo se nadam da nisam bezveze potrošila toliki novac na Vatrenu Munju.."- Tiho sam promrsila u sebi i digla se sa poda.

Kad sam se umila i obukla, probudila sam cure.
Izgledale su kao da su cijelu noć kopale. A kako i ne bi, kad smo sinoć išle leći tek u ponoć..
"Koliko je sati?"- Pospano je upitala Peyton.
"7 i 30, a ako ne požurite, zakasnit ćemo na doručak!"-Rekla sam, pomalo sa prijekorom.
"Peyton, jel' ideš danas na kvalifikacije?"-Upitala sam Peyton, koja je oblačila patike.
"Aha, oćemo zajedno?"-Upitala je.
"Ok, može.."-Veselo sam joj odgovorila..
Zbog onog nestanka profesorice Sprout, kvalifikacije su bile odgođene.

Kad su se sve obukle, sišle smo na doručak.
Dvorana nije bila puna što znaći da smo ipak malo zakasnile.
Zauzele smo mjesta i poćele jesti. Dok sam jela, pogledala sam u strop. Vrijeme je bilo vedro, znaći kvalifikacije se neće opet otkazati..
U miru smo jele i nitko nije pričao, osim Hermione.. Sigurno je opet ponavljala nešto za povijest magije. Hermiona mi je super prijateljica, ali nekad se stvarno iznenadim kako može biti opsjednuta učenjem.
Svaki put kad profesori najave testove, ona je cijela nervozna i nonstop je u knjižnici.. Malo čudno.
Ja sam prva pojela.
"Idem ja na predavanje.."- Rekla sam im.
Prvi sat nam Travarstvo. Taj mi predmet nije baš drag jer se često zaprljam.
"S kim si u paru za travarstvo?"- Upitala me Jessica dok sam odlazila..
"Dogovorila sam se sa Jasperom.."-Okrenula sam se na peti i odgovorila joj..
"Khm.. Ok!."- Rekla je, susprežući hihot.. Kako mi to nekad zna dići kosu na glavi.
Ne mora uvijek znaćiti da sam zaljubljena u nekog dečka samo ako mi je dobar prijatelj..
Pa postoje i muško-ženska prijateljstva??
Kako su Hermione i Ron super prijatelji..Zapravo, oni dvoje su propali slućaj.. Svi smo predviđali da će se Ron napokon dovoljno ohrabriti da pozove Hermy na spoj, ali ništa od toga..
Kraj izlaza iz Velike Dvorane je stajao Jasper.
"Ei.."- Veselo sam ga pozdravila..
"Ej.. Kako si?"- Osmjehnuo se..
"Super.. Hajmo, da ne zakasnimo na sat."- Uhvatila sam ga za ruku i krenula..

"Sutra se ide u Hogsmeade, pa sam te htio pitati bi li htjela ići sa mnom?"- Upitao me dok smo hodali do staklenika.
Jedna od njegovih vrlina je ta što nije nesiguran kad treba nešto pitati.. Nekim dečkima bi trebalo pola sata da me pitaju nešto ovakvo..
"Znaš da hoću.."- Rekla sam te se iscerila..
"Jučer sam bio na kvalifikacijama za vratara Ravenclawske metlobojske ekipe..."-Rekao je te pustio da mu rećenica ostane nedovršena..
"I?? Je si li prošao?"- Upitala sam ga, sa natruhom nestrpljivosti u glasu.
"Pa.."-Argh.. To ćini samo da bi se naljutila. Iz nekog bizarnog razloga, njemu je bilo slatko kad bi se ja naljutila.. Doduše, nije imao baš puno prilika vidjeti mene razljućenu..
Njemu za prkos, ostala sam mirna i suzdržana..
"Ja imam vremena na bacanje, pa kad se odlućiš reći mi, znaš gdje me možeš naći.."- Toćno sam znala reći jer je popustio.
"Pa dobro, prošao sam! I bio sam najbolji.."-Rekao je sa velikim smješkom na licu, a u glasu mu nije bilo ni mrvice samodopadnosti..
Moja suzdržanost je odjednom nestala.
"Super, drago mi je zbog tebe!"- Rekla sam i zagrlila ga..
"Usput, meni su kvalifikacije danas, poželi mi sreču.."-Dodala sam.
"Ma naravno.."
Preostali put do staklenika smo prošli u veseloj tišini..

Kad smo došli do staklenika, ispred vrata su bila većina ućenika..
Neki dečko je prišao Jasperu..
"Hej, Jasper, s kim si u paru za travarstvo.."- Upitao ga je, odmjeravajući me.
"Danas tu čast ima Fleur.."-Odgovorio mu je Jasper s osmijehom..
"Um, okej.. Usput ja sam Mike, a ti?"-Upitao me.
"Ja sam Fleur, drago mi je.."-Nasmiješila sam se.
Minutu poslije, došle su Mary-Kate, Jessica, Donna, Rosse, Stacy, Peyton, i Hermy..
Malo smo pričali pa je došla prof. Sprout..
"Dobro jutro djeco.."- Rekla je..

* * *

Evo me u durštvenoj prostoriji, 16:30 popodne je i čekam Peyton da odemo na kvalifikacije..
Ah, evo je. Čekam je već 10 minuta..
"Gotova sam, hoćemo li?"- Nervozno me upitala.
"A što je tebi, što si tako nervozna.. Hoćeš da i ja tebi pripremim iznenađenje da se razvedriš?"- Upitala sam ju, smijući se jer sam se prisjetila onog iznenađenja koje su ona, Rossel i Mary-Kate meni spremile..
Iz nekog ćudnog razloga, sad su mi ti događaji bili smiješni..
"Haha, nemoj me podsjećati na to, još gore mi je!"- Obrecnula se.
"Okej, sorry, a sad mi reci što te muči.."-Smireno sam rekla.
"Ma bojim se da neću proći.."-Priznala mi je nakon nekoliko trenutaka..
"Ma samo smireno, i pokaži im što si sve naučila preko praznika.."

* * *

"Yes! sve maljce sam poslala gdje treba!"- Ponosno mi je rekla Peyton..
"Da, da vidjela sam.. Jesam ti rekla da trebaš samo biti smirena..."- Rekla sam joj..
sad smo na metlobojskom igralištu. Sad će doći moj red..
"Fleur Luna Delacour.."- Chris je pročitao moje ima sa liste..
"O, hej rodice.. Za koje mjesto ćeš se ti kvalifikacirati?"- Veselo je upitao Chris.
Chris Brider je inaće moj rođak, tj. Donnin brat.
"Za tragaća.."- Rekla sam mu te se nasmiješila..
"Imaš valjda vlastitu metlu?"- Upitao me.
Pokazala sam mu Vatrenu Munju.
Podigao je obrve.
"Prilićno dobra metla.."- Rekao je zamišljeno..
"Pa hajde onda, vini se u zrak, a ja ću pustiti zlatnu zvrčku."- Dodao je.
Ućinila sam što je rekao.. Obožavam letjeti i kad sam u zraku, osjećam se tako slobodno.
Chris je pustio zvrčku, a ja sam je krenula tražiti, ponesena osjećajem ushićenosti...

* * *

Evo me u sobi. Na kvalifikacijama sam prošla.. Peyton je također prošla.. Sad sjedi u društvenoj i čita "Metloboj kroz stoljeća".. Postala je naporna, cijelo vrijeme priča o metloboju, ovisna je o tom sportu. Ah, valjda će ta "ovisnost" utjecati na njezinu igru, u pozitivnom smislu.
"Fleur, meni je dosadno.."- Rekla je Rossel, zijevajući.
"Oćeš sa mnom gnjaviti Hermy?"- Upitala sam je, znajući odgovor.
"Super! Naravno da hoću.. Čula sam da je u knjižnici!"- Uskliknula je i skočila sa kreveta.
Oćito joj više nije bilo dosadno..
"Ponesi i taj tvoj Plašt nevidljivosti.. Imam jednu ideju."- Dodala je.
U zadnje vrijeme smo ja i Rosse poćele smišljati spačke za Hermionu, iako nemamo nikakav razlog za to.
Hermiona se valjda ne ljuti, pa mi se samo šalimo..





Post je gotov.. Njega sam duže vrijeme pisala jer nisam imala baš inspiracija.. Ovo je mali predah od napetijih tema, ali već sam ukratko smislila teme za sljedećih 5-6 postova.. Bit će tu svega, doći će novi likovi itd.., ali neću ništa reći..
Bye..

Osjetila sam oštru bol u cijelom tijelu, kao da me netko reže...
Pokušala sam zavrištati, ali nemam toliko snage. Kad sam udahnula zrak, osjetila sam miris nekih jakih lijekova od kojih me zapekao nos...
Bol je bila tako jaka...
Sa onom mrvicom snage što sam je još imala, napola sam otvorila oći i zaškiljila u strop.
Ma, gdje sam ovo, i što mi se dogodilo. Jedino čega se sad mogu sjetiti je to da sam umrla.. Ili nisam?
Bol se povećala..
Netko pokraj mene je jecao. Zapravo, nije samo jedna osoba jecala. Bilo ih je više. Otprilike 5 ili 6, ne znam...
"Fleur, dušo, da li me čuješ?"-Netko je prepuklim glasom šapnuo u moje uho. Odmah sam prepoznala taj glas: to je bila moja mama..
Pogledala sam u smjeru odakle je dopirao njen glas..
Oči su joj bile nateknute od suza, a lice joj je imalo mučenićki izraz..
Njezin glas mi je dao snage da progovorim.
"Mama...gdje sam..."-Nekako sam uspjela izreći te riječi.
Nakon što sam to rekla, neka žena mi je gurnula čašu sa crvenkastim napitkom u ruke.
"Popij to, bit će ti bolje!"-Strogo je rekla ta žena..
Poslušno sam iskapila cijeli napitak. Bio je vrlo ugodna okusa, a i ona oštra bol se malo povukla, tako da sam sada mogla normalno gledati i bar donekle normalno govoriti..
"Dušo, u bolnici si.."-Mama mi je odgovorila na pitanje.
"Zašto? Što mi je bilo, i zašto me sve boli?"-Imala sam toliko pitanja na koje sam trebala odgovore..
"Spotaknula si se i pala niza stube.. Zadobila si mnogo ozljeda.."-Rekla je te poćela plakati..
Spotaknula se niza stube?
Hmm... Sad se sjećam da sam padala, ali zašto?
Pokušavala sam se sjetiti, ali izgubila sam osjećaj za vrijeme..
Koliko sam već ovdje?
"U nesvijesti si bila nešto duže od mjesec dana.."-Mama je odgovorila na moje neizrečeno pitanje.
"Molim?!"-Zgranuto sam upitala..
Mjesec dana?! Kako to?
Nešto je u meni puklo, i odjednom sam se svega prisjetila, od čega mi nije bilo bolje, nego mnogo gore.. Što je sa Jasperom, Genesis, Odajom Tajni, a profesoricom Sprout?!
Poćela me obuzimati panika...
Što ako je mrtva?
Napokon sam pogledala druge osobe koje su stajale oko mog kreveta..
Do mame je stajao tata, a s moje desne strane su stajale Rossel, Peyton, i Mary-Kate..
One su se, tako reći, kupale u suzama..
"Zašto toliko plačete?"-Zbunjeno sam ih upitala
"Za sve...smo..mi krive..."-Peyton je propentala te riječi kroz suze..
"Ma za što ste vi krive?"-Sad su me već poćele i živcirati..
Mary-Kate je bila nešto pribranija pa mi je sve objasnila.
"Sječaš se kad sam ti rekla za iznenađenje?"-Upitala je, a ja sam potvrdno kimnula glavom."E, pa iznenađenje je bilo takvo da se Rossel pretvorila u Jaspera, misleći da će te to u najmanju ruku barem nasmijati jer smo vidjele kako si prvi dan zurila u njega.. Ali očito smo se prevarile..."
"Nije mi jasno zašto si se tako preplašila?"-Rossel se prvi put oglasila..
"Ma niste vi krive, ja sam trebala u tom trenutku misliti glavom. Pa on je iz Hufflepufa, a i dečki ne smiju u ženske sobe!"
Sad sam tek skužila kako sam glupa, i da sam na te ćinjenice tada mislila, ne bi mi se desilo ništa od ovoga...
Rossel je otvorila usta da još nešto kaže, ali ja sam je prekinula.
"A gdje je Jasper? On i njegova sestra su oteli profesoricu! Možda su je dosad već i ubili?! Trebamo to reći Dumbledoreu!!"-U jednom dahu sam izgovorila sva pitanja koja su me mučila..
"Sve se razriješilo, Fleur.."-Poćeo mi je objašnjavati tata..-"Ono uopće nisu bili pravi Jasper i Genesis McNair. Fenrir Greyback i njegova žena Rosetta su koristili višesokovni napitak tako što su oteli pravog Jaspera McNaira i njegovu sestru. Uzeli su njihove vlasi kose, a njih su držali zatočene u Odaji Tajni zajedno sa profesoricom Sprout. A što se tiće njihovog plana, ćim su popili VeritaSerum, priznali su da su imali namjeru ubiti Albusa Dumbledorea. Nemam pojma odakle im ta luda ideja. Fenrir i Rosetta Greyback su vukodlaci i služe čarobnjacima koji se bave crnom magijom..."
Zblenuto sam zurila u njega.
"Aha, sad znam zašto si se prepala kad sam se ja pretvorila u Jaspera.. Ti si već znala da je on, dobro, ne pravi on, ali znala si da su oteli prof. Sprout..."-Zaključila je Rossel..
"Dušo, pokušaj malo odspavati.. Mi ćemo te sad ostaviti, moramo ići"-Rekla mi je mama, i poljubila me u čelo..
"Ok, kako želite.."-Odvratila sam joj i prevrnula se na bok..
Opet me zaboljelo pa sam prostenjala..

* * *

Kad sam se probudila, bila sam sama u sobi..
Madame Pomfrey je najvjerojatnije bila u svom uredu..15-ak minuta sam samo ležala i razmišljala o svemu što su mi rekli...
>>Knock-knock<<-Netko je pokucao na bolnička vrata..
Madame Pomfrey je izašla iz svog ureda i otišla otvoriti vrata..
Nisam vidjela tko je tamo jer Madame Pomfrey nije otvorila vrata do kraja..
Čula sam samo da je rekla "Ah, kad već moraš.."
Otišla je od vrata i ponovno ušla u svoj ured..
Netko je polako otvorio vrata.. Pokraj njih je stajao netko koga nisam ni najmanje oćekivala-Jasper...
Blago sam se lecnula ugledavši ga.
Zatvorio je vrata za sobom i prišao mi.
"Hej.."-Tiho je rekao.
" 'si ti pravi Jasper McNair?"-Prekasno sam skužila kako glupo zvučim..
Tek mi je sad došla do glave ćinjenica da ja uopće ne poznajem pravog Japsera McNaira..
"Aha, jesam..Došao sam ti se ispričati..."
Sad sam se smela..
"Ispričati mi se? Zašto?"
"Pa, zbog mene si se spotaknula, a onaj Fenrir, ili kako već, je sigurno bio grub prema tebi--"
"On bi se trebao ispričavati a ne ti.. Ti mi nisi ništa napravio!"-Upala sam mu u riječ..
"Ok... Nadam se da je tebi bolje.."
"Ahaa.. Je."
Sad sam ga već napola slušala..
Promatrala sam njega. Visok je, ima brončanu kosu, dobro građeno tijelo,zaglađene crte lica, blijedu kožu... Ukratko- Prelijep je, ali nešto na njemu je bilo najuočljivije, ujedno i najljepše, a to su njegove oči.. Učinilo mi se kao da mijenjaju nijanse. Kad je došao bile su zelene boje, a sad su se ćinile nekako plave...
"Oči ti mijenjaju boju?"- Izravno sam ga upitala..
"Khm, da..."- Izgledao je kao da mu je neugodno.
"Jako je lijepo.."- Rekla sam mu.
"Stvarno?"- Zvučao je iznenađeno..
"Da.."
Osjećala sam se neobično ugodno uz njega... Kao da ga godinama poznajem..



Nekih pola sata smo pričali o sebi, prijateljima, školi i ostalom, a onda je došla Madame Pomfrey do nas i rekla da je vrijeme posjeta gotovo..
Pozdravili smo se i on je otišao..
"Kad ću ja moći izići iz bolnice?"-Upitala sam Madame Pomfrey.
"Za 10-ak dana."-Odgovorila mi je..
Prostenjala sam.. Uopće mi se ne stoji još 10 dana u bolnici..

* * * Nakon 10 dana * * *

Napokon izlazim.. U bolnici je užasno dosadno..
Posjećuju me prijatelji(Čak i Jasper, s kojim sam u posljednje vrijeme postala super prijateljica!), ali svejedno, nisam u bolnici proživljavala neko super iskustvo.
Skočila sam iz kreveta(Sad me ništa nije boljelo), presvukla se i otišla pozdraviti Madame Pomfrey.
Poppy Pomfrey je stroga ali jako brižna dama..
Došla sam do njezina ureda..
"Idem ja, hvala vam na svemu, i doviđenja.."-Rekla sam joj.
"Doviđenja"-Hmm.. Nije bila baš rječita..
Na izlazu me čekala Donna..
"Ah, napokon si izašla!"-Rekla je i zagrlila me.
"Da, napokon!"-Uzdahnula sam.
"Čula sam da si se vrlo dobro sprijateljila sa Jasperom.."- Izjavila je dok smo šetale hodnicima do velike dvorane.(Subota ujutro je pa idemo na doručak..)
Pravila sam se da nisam ćula kako je naglasila riječ "sprijateljila".
"Ma nemoj.."- Odvratila sam joj.
Došle smo pred Veliku Dvoranu..
"Stvarno sam se zaželjela malo ljudske hrane.."-Rekla sam Donni dok smo ulazile.
"Ne brini, ja sam jela za tebe."- Iscerila mi se.
Pogledala sam prema Hufflepuffskom sotlu, sa nekom čudnom nadom da ću vidjeti Jaspera..
Želja mi se i ostvarila. Ćim me je ugledao, Jasper mi se nasmiješio..
Mahnula sam mu..
"OoOoo.."- Čula sam Donnin zvižduk iza sebe..
Bubnula sam je laktom i otišla sjesti..
Nekako mi se ćinilo da će od sada sve krenuti na bolje...



Post je gotov...
Oni koji nešto nisu skužili u prošlom postu, nadam se da je sad sve razriješeno..
Ovo nije kraj, bit će i nastavaka..
Sad moram smišljati nešto napetije..xD
Bye..

"Fleur, što ti je, cijela si nekako napeta danas?"-Upitala me Peyton za doručkom..
"Da istina je.."-Brzo je dodala Rossel-"I mi smo preplašeni zbog one otmice, ali Dumbledore će to srediti..Pa on je veliki čarobnjak. Brzo će se naći profesorica, nemoj biti toliko uspaničena.."
"Ništa vi ne znate..."-Tiho sam si promrsila u bradu, više za sebe nego za njih. Oćito nisu čule ovo zadnje jer su se počele došaptavati..
"Hej, u društvu se ne šapće!"-Prekorila ih je Mary-Kate.
Peyton i Rossel su ušutile i zagrizle u prepećenac.
Ja i nisam marila za to što one pričaju. Više sam razmišljala o onome što me večeras ćeka. Nitko me ne sili na to, ali nekako, ne znam ni sama kako, želim otići u Odaju tajni..
Zvonilo je..
Tek sam sada shvatila da nisam ni taknula zobene pahuljice koje su mi bile u tanjuru. Jednostavno nisam mogla misliti na hranu u ovom trenutku..
Otišla sam sa Anastaciom na predavanje.
Primijetila sam da se Rossel i Peyton opet došaptavaju, ali sada je s njima bila i Mary-Kate.. Čudno-pomislila sam, no nisam se puno zamarala time..
Prije izlaza iz Velike Dvorane, nagonski sam pogledala prema Hufflepufskom stolu. Jaspera i Genesis nije bilo.
Stresla sam se.
Anastacia je to primijetila jer je hodala priljubljena uz mene.
"Fleur, što ti je?"-Tiho me upitala..
"Ma ništa..Samo mi je malo hladno..."-Na brzinu sam smislila laž, a onda sam to i požalila..
"Hmm.."-Zamišljeno je rekla-"Ako ti tako kažeš.. Ali meni bi bilo vruče da na sebi imam tako debelu jaknu..."-Značajno je pogledala moju jaketu..
Sad kad me podsjetila na to, stvarno mi je postalo vruče..
"Hajde, požurimo, inaće ćemo zakasniti na predavanje!"-Brzo sam promijenila temu..
Nijedna od nas nije više ništa rekla dok smo hodale hodnicima.. Čulo se samo naše jednoglasno lupkanje cipela po kamenom podu.


* * *


Evo me u Društvenoj prostoriji..Sad sam došla sa zadnjeg predavanja danas- Povijest Magije..
Profesorima nisam posvećivala ni djelić svoje pažnje, ali oni to kao da nisu ni primijetili. Sigurno su bili, blago rečeno, vidljivo napeti..
A sad mi se još nešto poćelo motati po mislima.. Rossel, Peyton, i Mary-Kate su cijeli dan bile zajedno i nonstop su se došaptavale..
To mi je malo išlo na živce, a i postala sam znatiželjna.. Što je to tako važno da ja ne smijem znati? Inače su mi sve povjeravale i znaju da nikad ne bi odala tajnu, a sad ovo..
"Hej, Fleur, dođi nešto u sobu.."-Doviknula mi je Mary-Kate sa stuba i prenula me iz misli..
Podigla sam se na noge i, odjednom vrlo poletno, došetala do nje..
Gorila sam od znatiželje, misleći da će mi napokon reči o ćemu su tako tajanstveno pričale..
"Što je?"-Upitala sam, nadajući se da ne ćuje znatiželju u mom glasu..
"Cijeli dan si nekako tmurna i preplašena..."-Poćela je."...Pa smo ja, Peyton, i Rossel smislile jedno iznenađenje za tebe i nadam se da ćeš se napokon malo nasmiješiti..."
"Znaći, o tome ste se cijelo vrijeme došaptavale?"-Ups, izletjelo mi je!..
Automatski sam rukom prekrila usta.
Mary-Kate mi se kratko iscerila i rekla-"Da, o tome smo pričale.. Valjda se ne ljutiš?"
"Naravno da ne, ali koje je to iznenađenje, ako bi se moglo znati.." Jer sam sigurna da me danas ništa ne može nasmijati-Dodala sam u sebi..
"Vidjet ćeš već. A sad, odi u sobu, tamo je iznenađenje..."
"Ok, ok..."
Poćela sam se uspinjati stubama, ali Mary-Kate nije išla sa mnom. Svalila se u fotelju pokraj kamina i poćela pričati sa nekim dečkom..
Pitam se, zašto?
Došla sam do sobe i vrlo oprezno otvorila vrata.. Iskreno, ne znam što bih očekivala pa mi je još gore..
U sobi je bio mrkli mrak, iako je tek 7 sati.. Štapićem sam upalila svijeće koje su obasjale cijelu sobu..
A onda sam pogledala svoj krevet. Na njemu sjedio Jasper.. A gdje je iznenađenje...
Čekaj malo..Jasper?!
Jasper na mom krevetu!
JASPER!!
Trebalo mi je 20-ak sekundi da mi ta misao dopre do mozga.
Skamenjeno sam stajala na vratima i zurila u njega.
A onda mi je prišao..
"Ej, mala!"-Rekao mi je nekim čudnim, grubim glasom, koji kao da nije pripadao njemu, pa je izgledalo kao da se guši ili tako nešto..
O, ne! Dolazi me ubiti!! Sigurno je saznao da sam ja prisluškivala njega i njegovu sestru!! To mi je tek sad sinulo.
"Aaaaaaaaaaaaaahhhhhhhhh!!!"-Ispustila sam prestravljen vrisak i otrčala iz sobe koliko me noge nose..
Nisam gledala gdje idem, kao da sam slijepa. Kad sam trčeći došla do stuba, spotaknula sam se o nešto oštro i poskliznula se...
Poćelo mi se mutiti u glavi dok sam padala, čula sam prestravljene vriskove oko sebe, ali nisam više mogla misliti o tome..
Sad mi je samo jedna misao bila na umu: To je to, kraj, mrtva sam!
Nakon pola sekunde sam izgubila svijest...






Evo, ovo bi bio post... Pisala sam ga samo sat ili dva..
Neki će primijetiti i da radnja ide brzo, ali imam svoje razloge za to..Ovo je tek poćetak...
Malo je kraći nego inače, ali nadam se da vam to ne smeta..
Oni koji pročitaju do kraja neka se ne zbune: PRIČA JOŠ NIJE GOTOVA!..
Sutra ću pisati novi post..Nezz kad ću ga objaviti, ubrzo..xD
Oprostite na gram. greškama, znam da ih ima...
Bye...

Btw.. Ja mislim da mi ovaj post nije baš nešto.. Nezz....