![](("http://i404.photobucket.com/albums/pp130/Loricus2008/Njuskavac1-1.jpg)")
15.12.2019., nedjelja
Anja i ja
|
Anja i ja 2. Mučnina Nestrpljivo bacam poglede na sat i pogledavam u pravcu iz kojeg Anja uvijek dolazi. Kasni. Danas bi trebali odraditi deseti Anjin trening po redu. Jubilarni deseti i baš danas kasni. Upravo danas kad sam već u mislima pripremio mali govor bodrenja, jer sve do sad, do ovog vrućeg ljetnog jutra, Anja se vrlo dobro držala. Nikad nije kasnila, uvijek bi poslušala svaki moj savjet, trudila se maksimalno i često bi mi je puta bilo žao. Jadna se debeljuca mučila, naprezala tijelo nenaviklo na napor, a rezultat nije bio nikakav. U smeđim joj blagim očima često sam ugledao tračak tuge, ponekad i očaj. U takvim bi joj trenutcima rekao nešto ohrabrujuće, nastojeći je smiriti, nasmijati, opustiti. Dobrodušno je prihvaćala sve što bi joj govorio. Ratobornost je čuvala za cestu, za trčanje, koje još nije bilo pravo trčanje. Vodio sam je stazama većinom ravnim, sa ponekom blagom uzbrdicom i jednom zbilja napornom i prilično dugom uzbrdicom, nastojeći joj uliti snagu u mlohave mišiće sasvim nenavikle na bilo kakav napor. Trčali smo i hodali, polako, bez žurbe, ja se ne bih ni uspuhao, a Anja se znojila i stenjala i brisala znoj s lica, dok joj se silan umor čitao na crvenom od napora licu. Ali nije odustajala i to sam cijenio kod nje. Naravno, nisam joj to rekao: pohvale sam čuvao samo za krizne trenutke. Za koje sam znao da će ih biti. Danas kasni, prvi joj je to put i pitam se, nije li joj se što dogodilo?. Ipak je ona cura sa sigurnih trideset kila viška i svašta se može dogoditi. Prisjetim se svojih vlastitih početaka, kako sam istegnuo ahilove tetive i jedva se mukotrpno kretao mjesec dana. Ili kako sam ... odbacim te misli: o povredama je bolje ne misliti. Misli uzrokuju stvarnost i treba ih pažljivo birati. Još jednom pogledam na sat: dvanaest minuta Anja kasni! Dosta je, nikoga ne čekam toliko dugo, pa ni nju. I tada, u trenutku kad sam zakoračio da ovog jutra sam obavim trening, ugledam Anju kako žuri prema meni. Obučena u crne tajice, usprkos ljetnoj vrućini i isto tako crnu majicu kratkih rukava, trzajućim koracima lagano trči prema meni, dok joj se na licu skupljaju graške znoja. - Oprosti! - promuca stigavši do mene. - Što se dogodilo? - mrzovoljno upitam. - Viša sila. Ženske stvari. - Oh! - zbunjeno rečem i svi oni prigovori koje sam pažljivo pripremio, otprhnu visoko gore prema nebu, nestajući u vrućem zraku, a zbunjenost ih zamijeni. - Možda bi današnji trening ... - Ne! - prekine me Anja odlučno. - Odraditi ćemo i njega. - Kako hoćeš - rečem joj, a ugled joj poraste u mojim očima. - Odraditi ćemo lagani trening, bez uzbrdica. I bez protestiranja, molim. - Biti će sasvim dovoljno - reče Anja uz osmijeh. Krenemo. Lagano, sasvim lagano. Sad je već bilo i ljudi na ulici, žurili su na plažu, odajući svoje namjere s ručnicima koje su nosili u rukama. Sasvim lagano trčimo jedno uz drugo, ne govoreći ništa, osluškujući šum koraka, dok ja nastojim čuti i pratiti Anjin ritam disanja. Jutros je osobiti težak, hrapav, nekako bolan. Krišom joj pogledam lice: zgrčilo se u bolnu grimasu, sasvim okupano znojem. Usta su joj poluotvorena i požudno grabe već sasvim vruć zrak. Ljeto se razmahalo, svakog je dana sve toplije, vrućina caruje. - Imam jednu novost - odjednom progovori Anja sasvim tiho i jedva je čujem, jer neprekidni promet teče uz naše bokove. - Reci! - ohrabrim je, nadajući se da je novost dobra. - Jutros je vaga pokazala kilogram manje. Pogledam je ne remeteći korak. Ne uzvraća mi pogled, ali lijepo vidim da joj se oči zadovoljno sjaje. Ponos joj poput aure titra oko podignutog lica. Na trenutak je zaboravila na težinu trčanja, potisnula je bol u mišićima, u trbuhu i čitava se predala tom malom zadovoljstvu. Nagradi njenom mučenju. - Čestitam! - rečem joj i po prvi puta od našeg poznanstva, od dana kad smo se rukovali pružim ruku i potapšam je blagonaklono po leđima. - Od sad će sve biti lakše. - Misliš? - s nadom u glasu upita i pogleda me. Nasmijem se i klimnem. Dlan, kojim sam je potapšao, sasvim mi je mokar od Anjina znoja: luđački se znoji, mast se topi, izgara. Radujem se toj Anjinoj maloj pobjedi. - Sad će početi mršavljenje - ohrabrujući je rečem joj dok smo se spuštali laganom nizbrdicom prema moru. - Najteži i najgori dio sad je već iza tebe. - Ozbiljno? - s nevjericom na licu upita. - Sasvim ozbiljno - odvratim. - Ne primjećuješ li nešto? - Što to? - zbunjeno upita. - Trčiš i razgovaraš, Anja. Kad si to prije mogla? Ne odgovara, ali joj se na sretnom licu čitaju odgovori. Smijulji se nečujno i trči i primjećujem kako ubrzava korak. - Hej! - opomenem je. - Lakše malo. Ali Anja ne sluša: radost ju je čitavu obuzela i Anja trči sve brže i iznenada zatetura i jedva se zaustavi, sprečavajući tako pad na vreli asfalt. Gledam je kako se saginje, dlanove polaže na uzdrhtala koljena i povraća, dok joj trbuh podrhtava od naprezanja. Cijena nepažnje, idući put će poslušati opomenu. Šuteći mirno čekam pored nje. Ako klone … - Oprosti - promuca konačno ispraznivši želudac. - Ne mari - rečem i obgrlim joj ramena, po drugi je put u ovom jutru dodirnuvši. - Idemo sad lagano prema nazad. Za jutros je dosta. - Sad mi je dobro. Možemo ... - Ne! - prekidam je. - Nećemo nastaviti. Dosta je bilo. Imamo vremena, ne treba žuriti. Na licu joj čitam umor i olakšanje. Briše znoj s rumenog lica i zbunjeno se osmjehuje izbjegavajući mi pogled. Neugodno joj je zbog povraćanja. - Što se tiče povraćanja, ne brini - rečem joj umirujuće. - Bezbroj sam puta povratio na treningu. Naučiti ćeš prepoznati granicu koju ne smiješ prijeći. Poslušaj je. Uvijek. Klimne glavom koračajući uz mene. Vrućina je sve veća i rado bi se bućnuo u more koje je udaljeno od nas svega stotinjak metara, ali sjetivši se Anjine "bolesti" ne spominjem tu mogućnost. - Idemo na pivicu - rečem joj. - Zaslužili smo. I konačno, moramo proslaviti, zar ne? - Što? – upita Anja posprdno. – Moje povraćanje? - Ne, nego deseti jubilarni zajednički trening. Čestitam! - Oh! – zbunjeno reče prihvaćajući moju ruku: uživam u Anjinoj zbunjenosti, tako je simpatična. Copyright © 2019. by misko- zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora. Oznake: mučnina |
- 16:09 - Budi (2) - Iskren - #
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga:
Priče iz života o životu...  photo gallery A R H I V A 2005 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 2006 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 2007 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 2008 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 2009 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 2010 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 2011 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 2012 1 2 3 4 5 6 7 - 9 10 11 12 2013 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 2014 1 2 3 4 5 6 9 10 2015 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 2016 1 3 4 5 - 7 8 9 10 11 2017 1 4 7 8 10 12 |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||