Upržilo, ljudi moji.
Upržilo.
Upržio zvizdan sa nebesa, dosta mi ga je za neko vrijeme. Jučer nam propade završna fešta za 600 milozvučnih glasova zbog mrkle i naravno, pogrešne prognoze. Pa se nekolicina nas grčevito borila s viškom jestvina & pivstvina
dok nismo popadali s nogu
. Koga zanimaju detalji, neka potraži ispod onog starog bureka, u komentarima.
Jedva sam došla kućici svojoj, teža za dva DVD-a za koje smo se borili i izborili ove sezone
.
Otud i ova prva borba, zaslužili smo sav taj ratni plijen, da ča
!!!
Volim vas i poštujem i ne pada mi na kraj pameti puštati vam išta od toga
.
DVD-i nisu
isprženi, ali ne morate zbog toga vi ispaštati, nije neko vrijeme za to
.
Jer je upržilo za po...pržit, jelte.
Kako nema smisla podizati temperaturu u tako delikatnoj situaciji, mužić se dosjetio jadu - ma nek'
prži onaj tko je plaćen za to
.
Teta Fadila
.
Rečeno - učinjeno.
Draga, dobra teta Fadila i barba Amil, kod njih je obično naš spas u zadnji čas, a uz ovo što vidite na slici ja skidoh 15 kila, pa vi odlučite jel' valja za proteinski un-dijetni dan
. I još je, kao svaka prava, iskusna domaćica podviknula na tetu
pržilicu da kakva je to mala pljeskavica i dodala još jednu, besplatnu, svojim starim mušterijama. Gdje toga ima?! Pa kod Fadile, eto
. Pljeskavica i pol, doslovce.
Nisam imala što dodati ovoj lipoti, osim još zdravije zelene salatice & ajvara.
Uprženog .
Nego, ekipice moja, što se ljeto bliže primiče, ja sam vam u sve jadnijem psihofizičkom stanju. Ne šalim se, ozbiljno.
Vriti sam, skroz vriti. Potloh. Slijedi opisni prijevod s čakavskog, don't worry.
Nemojte mi se izvlačiti na "ne razumijem", a-a.
Teško mi je, sve mi je užasno teško i svi su mi teški, naročito ja
.
Ne podnosim
pržionu, što sam starija, sve mi je žešći taj osjećaj
.
Tja, zimsko dijete...
Bojim se što će biti s ovim blogom kad dođe ljeto, bojim se jer mi i ovakvo proljeće teško pada. Samo ću kukati i naricati, a neću imati kome. Svi se razlete po godišnjim odmorima, samo se ja razletim u komadićke
. Oj, bit' će tih NLO-a po cijeloj kući
, moji životni supatnici već znaju i strepe. Zauzimaju obrambene položaje, kopaju rovove oko kuće i budno paze, jer nikad se ne zna kad ću izaći u revijalnom izdanju
.
Pržim ih na laganoj vatrici
.
Bakterija se samo smješka i trlja ručice.
Zato valja uvijek imati pri ruci 'ladno pivce za živce
.
Pa, živjeli i preživjeli
prženja svake sorte!!!
P.S. Bože, al' nadrobih slova & smajlova, a htjela sam samo maknuti onaj stari burek da pričamo ispod nečeg friškog.
Svašta.
Sorry, fakat mi je upržilo...
Još jedan pokušaj zatvaranja virtualnog gubeca,