Jedna od stvari koja mi je nedostajala kad sam došla ovdje živjeti definitvino je bio auto. Najprije sam izjegavala razmišljati o tome jer mi je Zagreb bio totalna nepoznanica. Kad sam se ušemila u sve tramvajske linije, pomišljala sam o autu, al tramvajski pravci i ovi drugi su ponešto različiti. A i križanja u gradu veličine Zagreba nisu baš prosta. Nakon nekog vremena sam se oslobodila, posudila bih u prijatelja auto, nije bilo većih problema (osim jednom u rotoru, al šta se može, 2 kruga više manje). Počela sam raditi raznorazne kombinacije kako da skupim dovoljno love za auto. Dovoljno za auto koje će voziti iduće 3-4 godine, a neće trošiti goriva kao mlažnjak. Dakle kad sam izvukla sve moguće kombinacije, spajala, prespajala, dodala i oduzela - shvatila sam da iduće 2 godine moja kupnja auta i nije nešto vjerojatno.
Nije da mi treba auto za ići na posao, auto mi treba za slobodno vrijeme - za kavu u Samoboru, za šoping u Jankomiru, za otići na ručak vikendom na Svetice bez da izgubim 2 sata na raznorazna presjedanja.
Posa mi je najmanja briga. Iako, sad kad su bile ove malčice niže temperature (ono, nije da je bilo -20, bilo je -15, dok je u splitu bilo 3-4), a obzirom da imam đuskat 10ak minuta do tramvaja (dobro šta sam unajmila stan u tramvajskoj zoni, šta bi tek bilo da nisam) poželila bih da imam auto samo da me baci do stanice.
I tako, ovih hladnih dana, hodam ja ka i obično oko 7:25, malo bržim korakom jer naravno kasnim. Nervozna ka i svako jutro koje mi svane prije 9 uri. Poluzatvorenih očiju. I nešto mi udara ravno u mozak kššš-kšššššš-kššš. Otvorim oči, ne vidim baš puno. Kššš-kššš. Otvorim oči i pogledam bolje po parkingu. Vidin jadne ljude, koji su iz kuće izašli vjerojatno još u 7, kako stružu led sa šoferšajbe. Gledam i ne vjerujem. Mislim se - glupačo pa ti bi auto, a ti si u 7 još u krevetu. Na parkingu 50ak auta i 30ak ljudi. Svaki ima drukčiji strugač. I svak gleda u svoju šoferšajbu. Pomislim na tren - pa ok, bar jedan od egzotičnih načina da upoznaš svog susjeda. Al vidim da nema tu previše socijalizacije. 7ipo je, ljudi stružu led i smrzaju se, ne vjerujem da su baš za čašicu razgovora. Dođem do stanice i pomislim - jesu li ostrugali led?
E da, da u Zagrebu kupim novo auto, defintivno bih morala kupiti i garažu. Nekako sam napokon shvatila onu "limeni ljubimac".