Mislim da po naslovu posta već otprilike možete skužiti o čemu se radi u postu.
Naime, već neko vrijeme razmišljam o diskriminaciji.
Nemam pojma zašto, samo mi je tako došlo na pamet. U mom razredu ima jedan dečko, prilično tamnoput i zovu ga crnac. To je za druge samo šala, a možda i za njega, ne znam, ali možda ga to i boli. Jedan drugi pak u razredu, je prilično nizak, pa ga zezaju na račun toga. U odnosu na prvoga, ja znam da ovome to smeta, iako to ne pokazuje.
E sad, možda sam malo skrenula s teme. To se možda i ne može nazvati pravom DISKRIMINACIJOM. Ali naravno, ima puno gorih slučajeva od ova dva.
Vidim, da se u zadnje vrijeme kreće dosta crnaca po gradu. Većinom su to odrasli ljudi, ali što bi bilo da je netko naših godina? Pitam se kako bi se naši vršnjaci ponašali prema crncu u razredu. Jel bi ga prihvatili ili bi ga maltretirali? Mene više vuče na ovo drugo, jer danas većina ljudi naših godina stvarno zna biti bezobrazna.
Isto tako, što bi bilo, da je npr. Srbin u razredu? Ja mislim da ne bi dugo izdržao ovdje. Ja sam sretna što kod nas nema Srba u razredu, a i u školi, i to ne zato, što ih ne podnosim, ili tako nešto, nego zato što bih se bojala, kako bi se neki dečki prema njemu ponašali. Mislim, često čujem kako govore "ubi Srbina!" ili slično. Prvo, oni taj rat uopće nisu ni doživjeli (ovo ne znači, da ikoga branim ili da mislim, da je pravedno, što su neki ljudi učinili našrem narodu). I drugo, djeca tih ljudi nisu ni za što kriva. Zašto se onda tako ponašaju?
A sada glavno pitanje: Zašto ljudi diskriminiraju druge?
Zašto sebe smatraju boljima, ponižavaju i vrijeđaju druge?
Zašto im toliko smeta, ako netko ima drugu boju kože, ako je druge vjere ili kaj ja znam što još?
Po mom osobnom mišljenju, ljudi to rade zato što NEMAJU SAMOPOUZDANJA. To je za mene jedini logični razlog. Zbog tog nedostatka samopouzdanja, omaložavaju druge, da bi se osjećali boljima. Ali za mene je to jednostavno jadno.
Ja većinom sve prihvaćam. Nije me briga, ako je nečija koža tamnija od moje ili ako je musliman, dok sam ja kršćanin. Moj tata ne voli turke (jel se to tako piše?), ali priznajem, da i meni ponekad idu na živce, iako su to većinom bezvezni razlozi. (Mislim ono, u Njemačkoj preko puta moje zgrade, žive sami Turci...) Ali to NE ZNAČI da ih osuđujem zbog njihove vjere ili izgleda.
Uglavnom, ono što sam htjela reći je: Nije bitno jel smo bijeli, crni ili zeleni. Svi smo mi ljudi. I trebamo prihvatiti one koji su drukčiji od nas.
Zahvaljujem se, ako ste pročitali cijeli post.
Pusa i do drugog posta!
komentari posta, 41
