Jučer me je zabilježio Radar. Pa rekoh, da ne ostanem dužan, zabilježit ću danas i ja njega.


17:00 Prije koncerta, na livadi.

- Gle, onaj tip tamo ti maše.
- Gdje?
- Onaj tamo! Vidiš?
- Ma ne maše meni.
- Ma, maše, maše tebi.
- Ne poznajem ga.
- ...
- Ili se pravim da ga ne poznajem.
- ...?!

- Vruće je.
- Je.


18:00 Kaiser Chiefs.

- Ruby Ruby Ruby Ruby RubyRubyRuby Rubyrubyrubyruby...
- A-a-A-a-a-aaaaaa...

- I predict a riot! I predict a riot!
- I predict it too!

- Onak', je l' da?
- Aha.


19:15 Intermezzo I.

- Vruće je.
- Je.


19:30 Placebo.

- Kako započeti osvrt na Placebov nastup osim klišeiziranom konstatacijom da glas Briana Molka ili voliš ili ne voliš?
- Pa pitanjem o tome kako započeti osvrt osim tako.
- Vi'š, stvarno.
- Genijalni su!
- Ooooo, jesu!


20:45 Intermezzo II.

- Gle - Igor!
- Vidi stvarno!
- Pa di si, Ajgore, kućo stara!?
- Eeeeee, Bronzika, Milouice i Milou, otkud vi ovdje?
- Eto nas malo. Nego, šta ima? Nismo se vidjeli... koliko? Dva dana? Tri? Ali nisi li ti rekao da u srijedu greš ća na more?
- U četvrtak.
- Aaaaaa... 'Ćemo popit' što?
- Naravno. 'š pivo?
- Š.

- Vruće je.
- Je.
- I bole me noge.
- I mene.
- Stari smo.
- Jesmo.


21:15 Queens of the Stone Age.

- Little sister... na-na-na-na-naaaa-...-na-na...
- Ok su, je l' da?
- Ha?
- Velim: ok su, je l' da?
- Aha.
- Ali ne kao Placebo, je l' da?
- Aha.
- Ali bolji od Kaiser Chiefsa, je l' da?
- Aha.

Nešto kasnije, mi četvero se, uz još dvadesetak ljudi uzduž desetak metara duge linije, uglas obraćamo nekoj pijanoj morončini iza nas: - Ma mamu si doma zalijevaj pivom iz neprazne velike plastične čaše piva zavitlane u zrak preko glava nevinih gledatelja, neka pijana morončino!!!


22:45 Poslije koncerta, na livadi.

- Vruće je.
- Je.
- I bole me noge.
- I mene.
- I leđa.
- I mene.
- Stari smo.
- Jesmo.
- Bilo dobro, je l' da?
- Je.

- Gladna sam.
- I ja.
- 'Ćemo si ić' nešt' kupit' za jest'?
- Kaj?
- Sendviče neke?
- Može.