31.08.2007., petak

Najbolji vikend u životu provela sam daleko od velikog Zagreba... Daleko od preseravanja, snobizma i lažnih osmjeha koji me dočekuju iza svakog ugla... Daleko od dečkiju koji plačaju kavu sa 500 kuna i umišljeno pokušavaju zavesti curu svojim jadnim prastarim forama misleći da su velike face... Provela sam ga u jednom malom gradu na istoku Hrvatske... Onom o kojem Shorty pjeva sa toliko ponosa... I tako... ja se poželjela ravnice... i došla u Vinkovce :) Provela se ko nikad u životu... Stvarno... bez pretjerivanja... Četiri najbolje frendice na svijetu... punooo alkohola... punooo plesanja... neograničeno punoooooo zajebancije... Četiri najbolja frajera u Vinkovcima... Haha... Došle purgerke, napravile pomutnju i nestale sa jesenskom kišom... Ekipa u Zagrebu mi se smijala kada sam išla... "Kaj ideš slušat tamburaše?"... Svi oni misle da je Zagreb neko čudo... sve što je manje im je selo... Nije da se moje mišljenje puno razlikuje...ali ono što sam tamo vidjela i doživjela ne može se mjeriti sa ničim što sam proživjela u metropoli... Totalno različit temperament ljudi... Svi su toliko otvoreniji... manje iskvareni... luđi... otkačeniji... Toliko zgodnih dečkiju na okupu... zajebancija... opuštenija atmosfera... Ma nemam riječi... Ostavljam to za sebe... Previše sam ljubomorna na te svoje osjećaje da bi ih potpuno podijelila sa drugima... Previše bi ih željela zadržati za sebe i ne dopustiti da izblijede u svakodnevnici ovog ludog sivog Zagreba.. Željela bih sačuvati svaki trenutak proveden sa svojim curama... skakanje po sobi sa novčanikom u jednoj ruci, a sa Autanom u drugoj pokušavajući obaviti genocid svih komaraca u blizini... ubijanje pauka u 6 ujuro... mazuckanje kremicama za samotamljenje... razgovori do zore u kojima smo jedna drugoj prepričavale se sitnice koje su se dogodile... onaj veliki "hug" prije odlaska... Hvala vam, cure... što ste me nasmijale do suza... i da... SVE JE TO ZBOG SIRA I VRHNJA...U SLJEDEĆOJ EMISIJI O SIRNOM NAMAZU... :) Ali mislim da ono najveće "hvala" zaslužuje jedan zgodni dečko... iako mi ne odgovara na poruku... I uopće nije važno hoćemo li se ikada više čuti i vidjeti... Važno je da sam negdje u onim njegovim provalama... u ludostima i teškim sranjima koje radi... u zagrljaju onih njegovih prejebenih ruku... u njegovim poljupcima pronašla onaj dio slagalice koji savršeno pristaje mome djelu... Važno je da me toliko izludio, napalio i oduševio da još ne mogu vjerovati da netko takav postoji... Da se iza maske opasnog dečka s kojim se nije pametno petljati i čije se gluposti prepričavaju danima poslije krije netko... Tko me mogao iskoristiti kako, kada i gdje je htio jer smo se prepijani i prenapaljeni nalazili negdje u njegovom autu... a on mi je govorio da se maknem od njega... da ga ne izluđujem toliko... da sa mnom ni za kakve novce ne bi sada napravio nešto zbog čega bi se ja poslije mogla osjećati iskorišteno... Tko je našao moju naušnicu ispod sjedala i donio mi je iako je par sati prije toga slupao auto... Pa HVALA mu... Što me uvjerio da postoji još dečkiju na svijetu koji me mogu zadiviti... koji mi se mogu svidjeti... Hvala mu na provodu mog života... I na tome što mi je vratio naušnicu :) Što reći... i've had the time of my life... And i own it all to him...

- 10:44 - Komentari (6) - Isprintaj - #

30.08.2007., četvrtak

Dva eticka pitanja (probajte, rjesenje je interesantno!) PROCITAJ DO KRAJA... 1) Zamislite da poznajete trudnu zenu koja vec ima 8 djece. Od njih je troje gluhih, dvoje slijepih i jedno je mentalno zaostalo. Dodatno ta zena boluje od sifilisa. Biste li joj savjetovali da pobaci? Razmislite i odgovorite u sebi. Procitajte sljedece pitanje: 2) Doslo je vrijeme da se bira predsjednik svijeta. Vas glas je odlucujuc. Slijedi nekoliko informacija o tri glavna kandidata: Kandidat A je povezan sa "sumnjivim" politicarima i ispituje astrologe. Imao je dvije ljubavnice, pusi danonocno i pije 8 do 10 martinija dnevno. Kandidat B je vec bio otpusten sa dva radna mjesta, spava do podne, pusio je opijate na fakultetu i popije 1/4l wiskija svaku vecer. Kandidat C je ratni heroj vec vise puta odlikovan medaljama. Osim toga je vegetarijanac, samo tu i tamo popije casu pive i nikada nije prevario svoju zenu. Izaberite sada potiho u sebi pravog kandidata za svjetskog predsjednika. Nakon sto ste odgovorili na oba pitanja, pogledajte rjesenja nize dolje. Kandidat A je Franklin D. Roosevelt Kandidat B je Winston Churchill Kandidat C je Adolf Hitler Ah da, jos o temi pobacaja - da ili ne. Ako ste odgovorili sa DA, upravo ste ubili Beethovena. Ugodan Vam ostatak dana...!!!

- 17:28 - Komentari (1) - Isprintaj - #

Upravo sam htjela napisati post o čudima, 'čuda se događaju, samo ih treba prepoznati u svome svakodnevnom životu' i to, al nisam se mogla ničeg konkretnog sjetiti pa sam odustala. Ali onda mi se nešto desilo, naime, pišem ovo na lap-topu i kad mi miš ne radi onda radim s ovim mišem koji je ugrađen u njega- ne znam kak se to zove. I sad mi je miš šteko i morala sam se mučit, al onda mi je slučajno baš u trenutku kad sam odustala od teme čuda miš (ovaj drugi, koji se ukopča) pao sa stola i vidi čuda proradio. Baš slatko, eto desilo mi se malo slatko čudo! Eto ljudi poanta je već rečena na početku: čuda se događaju, samo ih treba prepoznati. Svaki novi dan je čudo, ali mi to uvijek iznova shvaćamo zdravo za gotovo. Sjetite se svih jadnih i bolesnih i ne čekajte da i vi stradate u prometnoj nesreći da bi naučili cijeniti život. Život je prekrasan, prestanimo sa samosažaljenjem i učinimo nešto da doista postane takav. Pusa svima koliko vas ima!

- 16:38 - Komentari (1) - Isprintaj - #

29.08.2007., srijeda

Kao što ne pretpostavljate, ovo će biti jedan od onih postova koji su napisani iz dva razloga: kako bi se maknuo prethodni tekst koji je, iako neloš, pomalo passe i kako bi se izvršila flagrantna self-promocija u vidu ispraznog naklapanja o dosadašnjim blog iskustvima te nekim planovima za bližu i dalju budućnost. Pogađate, prvenstveni povod za ovaj tekst jeste moje ranijepomenuto uznapredovanje na blogocoolerskoj lestvici. Sada ćete sigurno pomisliti da vam predstoji čitanje brojnih rečenica o novopronađenom smislu života ali ne. Jedino što se od tada promenilo jeste da imam nešto više čitalaca i nešto više onih koji smatraju da je potrebno dodatno naglasiti da sam iznimno zatupasta. Ostalo je sve po starom. Ovih dana po raznim blogovima čitam još raznije stavove o blogocoolerskim listama. Moj lični stav je: ----- (prazno) -----. Sa jedne strane, na ovom domenu zaista ima puno blogova koji po svim kriterijumima odskaču od ostalih i koji zaista zaslužuju da budu istaknuti za primer ostalima. Sa druge strane, ti blogovi uglavnom nisu na blogocoolerskim listama. Bez namere da ulazim u uređivačku politiku, na ovim se listama ponekad nalaze i iznimno nezanimljivi, nekorisni, neduhoviti, neinformativni i nerado čitani blogovi. Kažem ponekad, jer ima i onih drugačijih. Da sam urednik (kao što nisam) na takve bih liste uglavnom stavljala novije blogove koji imaju potencijala da se razviju u nešto zaista dobro. Let's face it, takva ti je vrsta publiciteta najpotrebnija kada si na početku i kada ti je stvaralački entuzijazam na najvišem mogućem nivou. Kasnije već stekneš svoj čitalači kružok koji se vremenom uglavnom samo proširuje tako da možebitno osećaš manju potrebu za okolnim (samo)reklamiranjem. U skladu sa ovim, iako će ovo mnogima saterati dva prsta niz grlo, kao pozitivnu ocenjujem odluku uredništva da se malo podrobnije pozabavi reklamiranjem tekstova sa fresh liste. Priznajem, realizacija još uvek zakazuje tako da ponekad moramo da gledamo stvari tipa "kako sam vezala mamu za stolicu" ili "Blogomobil uslikao puža" no, u želji da preskočim uobičajeni cinizam, practice makes perfect, što mi ostavlja nadu da će se tu tek naći neki tekstovi vredni pažnje. Kada već spomenuh dva prsta u grlu, primetila sam da na blogu, kao i u životu, postoje raznorazni klanovi. Jedan klan je uredništvo, drugi klan su oni koji mrze uredništvo, treći klan su oni koji bi hteli da se dopadnu uredništvu, četvrti klan su oni koji bi hteli da se dopadnu uredništvu a da se pritom ne zamere onima koji mrze uredništvo, peti klan čine oni koje cela priča ni najmanje ne interesuje ... Priznajem, ja pripadam petom klanu. Mene te sapunasto-operaste spletke zaista ne interesuju. Niti se meni ko zamerio, niti se trudim da svoje vreme na blogu trošim kako bih nekome dokazivala da je zatupasti seronja. Ne. Zaista me se ne tiče. Mogu ja da imam mišljenje o ovome ili onome (i o ovomeonome) ali se radije zanimam za druge stvari. Recimo svoj blog. Ili vaše. Kada smo već stigli do mog bloga, priznajem da je možda malo nefer da sam na naslovnici završila tek sa ne-baš-tako-intelektualno-nadahnutim postom o polufinalnoj večeri Evrovizije. Da dokažem da roditeljska ljubav prema deci nije uvek jednaka, od tog teksta mi je nekako uvek bio draži ovaj. Ili ovaj. Ili ovaj. Ili ovaj. Ili ovaj. No, da se poklonu u zube ne gleda dokazuje činjenica da će neki od vas sada kliknuti na ovaj-ovaj-ovaj-ovaj ili ovaj tekst te da oni neće ostati nepročitani a ja večito obeležena kao zatupkasti evrovizijski fanatik. Jer nisam. Možda malo. Da ne bude da je grana na kojoj sedim uvek zelena, priznajem da postoji nešto vezano za moj blog što me strašno nervira: Domaćica iz pakla Dakle, stvarno. Fantastično je kako sam uspela u nameri da si napapirčim verovatno najdosadniji nick u svemiru. Dovoljno je da ga pogledam i da mi se prispava. Taj nick, da se razumemo, nema ama baš nikakve veze samnom. Osim pretpostavke da sam iz pakla, jer to mogućno jesam. Vođenje domaćinstva i ja teško da stajemo u istu rečenicu. Da ilustrujem, moj koncept čišćenja se uglavnom svodi na skupljanje mrvica sa poda čarapama te guranje istih u veš mašinu a o kuvanju i ostalom da ne govorimo. Dosta sam razmišljala o promeni nicka ali je potom lenjost učinila svoje. Dodatno, svi su se na ovo već navikli pa sam i tu pronašla izgovor za apsolutnu indiferentnost. Pretpostavljam da će se ovo jednoga dana promeniti ali tek kada mi nešto pametno padne na pamet. Ako vi imate koji predlog, rada sam da poslušam. Večiti sam dužnik onom dobročinitelju koji me izvuče iz okova domaćičkog života. Vreme: sad. Ono što me na blogu nikad ne iznervira, čak naprotiv, jesu vaši blogovi. Bez jeftinog laskanja, u nekima od vas se kriju pravi literarni geniji. Otkako ste mi zamenili sva ostala sredstva informisanja, moj je život zaista postao bogatiji. Možda na netu provodim više vremena nego pre ali se ne kajem. Zašto bih se i kajala kada ga, namesto na nešto krajnje zatupasto kao što su vesti i raznorazni isprazni sitcomi, trošim na nešto što je actually zabavno i korisno? Da imam dovoljno novca (ili novca uopšte) ozbiljno bih razmislila o pokretanju nekog magazina. Zamislite magazin za koji bi, in random order, pisali Ovaj-Onaj, Slobs, Cookie, Rock Roll, Marisi, Xiola, Jesus, Freestyler, TV Blog, Brand New Girl, Jezdimir, Pina i Melita, Zla jetrva, markomania, Ostap, dedarobber, Happy Child, Tajrd hors, Rabljeni političar, Trillian, živčani medo, utvara , Promatrač, Diverzant, Jagodi, Rozan, laprdava, Champs Elysees sa nezaobilaznom kolumnom druga Tita? Pa kladim se da bi on postao apsolutni must svima onima koji se iole snalaze u ovom našem srpsko-hrvatsko-bosanskom desperantu! Pored vaših blogova, priznajem da me uvek obraduju i vaši komentari. Znam da vam je ponekad teško da nađete pravi komentar za neka moja lokalna pisanija ali sam vam i dalje zahvalna na pokušaju. Iako blog-život nikada ne započinjemo zarad komentara oni na kraju ipak postanu važni, poput nekog priznanja, većeg čak i od dolaska na blogocoolerske liste. Ovaj već nadasve emotivni tekst bih još jednom iskoristila da vam se zahvalim na trudu i da izrazim nadu da uspevam da vam odgovorim istom merom! Kada smo već kod komentara priznajem da ima i onih koji me "vesele" više od ostalih. To su prvenstveno: 1. anonimni komentari pljuvačkog sadržaja 2. ne-anonimni komentari ustaško-četničkog sadržaja 3. (samo)reklamni komentari 4. komentari koji se sastoje od ":)" 5. komentari kojima se izriče sledeći nadintelektualni zaključak "hihihihihi, super si :))))" Više od svega ovoga zajedno, iz takta može da me izbaci samo sledeće: "hihihihihi, super ti je BLOGAČ" Pa nema reči koje bi mogle opisati moju potrebu da nekome nabijem pesnicu niz grlo kada vidim termin "blogač". Znam da je to uobičajeno hrvatsko tepanje ali od toga naprosto dobijam ospe. Moram li nadalje opisivati zašto ili je to kristalno jasno? Ovim vas putem najlepše molim da suzbijete svaki poriv da tako nešto napišete na mom blogu. U suprotnom, audio-vizuelna mučenja slede. A ima ih. I bole. Da priču zaokružim, postoji još nekoliko blogo-aspekata koji me vesele. Prvo interkontinentalno-geografska rasprostranjenost mojih čitalaca a zatim i keywords koji su ljude doveli na moj blog. Priznajem da sam, nakon što sam ovu opciju videla u svom svojem sjaju, počela itekako da pazim na to kako ja pretražujem internet. Već se unapred skrušeno sramim svega onoga što sam tražila pre nego što sam postala svesna ove alatke te koristim priliku da se izvinim svima onima koje su moje bespomučne potrage terale u nepatvoreni očaj!!! Pošto je keywords bilo puno, uz rizik da me ovi ljudi ponovo posete, izdvajam one najinteresantnije: - ja sam na raskrsnici, kuda dalje - zakon o trotoaru u Crnoj Gori - feng šui finansije - jebem li ga - kom je dosadno - stoka na pašnjaku - daj džabe - zadnji papa crnac - traži ime izvođača pod imenom pjesme - postrojmo se - voditeljka TV Pink pada u nesvest Tu su i teme koje muče svaku ženu koja drži do sebe: - mršavljenje uz humor - skidanje sala sa stomaka - uticaj kafe na skidanje kilograma - emancipacija i orgazam - emotivna telepatija - dlakava leđa kako se skidaju - nedostatak menstruacije - iz ugla advokata brak i porodica - Vila Marija serija šta se dešava dalje - prodaja tekućih usisivača na vodu u BiH - domaće kreme za obraz - pilule za jutro posle I neizbežni seks: - osnovnoškolski seks - ciganke sex - starija teta traži sex u Srbiji - maloletne slike porno free (iš bolesniku!) - sex sa Brenom (is there any?) - najveći penis i pička - silovanje male dece (?) - sex sa matorkama/sex sa bakama (putem ovih keywords me pohodi neslućeni broj ljudi, da se zna!) - oralni seks maltretiranje (eeeek?) - saveti i veze (!) za veći penis - silovanje dupeta (hmmm) - silovali su me (hmmmm part two) Pored ovih nadasve intrigantnih (?) potraživačkih potreba ima i onih koji su sasvim slučajno naišli na ono što su tražili: - svet od Vardara pa do Triglava - sexy domaćice - Beograd metropola HR (?) - Yu – interesantno, korisno, zabavno Naravno, bilo je tu i puno toga drugog ali i puno onih koji su me jednom našli na osnovu neke keyword i onda, nesposobni da zapamte ono rijama.blog.hr, nastavili da me putem tog keyword čitaju svakog dana! Iako sam vam zahvalna na tome što me čitate, skratite si muke i metnite me u favorites, može? Za kraj, moj najdublji naklon svima koji me na svojim blogovima spominju i linkaju i koji će pored mog odlaska u totalni mainstream nastaviti da dolaze i sa pažnjom čitkaju moje gluposti. Sa namerom da prekinem ovu plejadu psihopatetike, u nekoliko reči ću vam izložiti i svoje planove za budućnost: U daljoj budućnosti planiram da budem samo bolja. U bliskoj budućnosti ću morati malo da se povučem kako bih položila ispite. Iako ću se potruditi da vas posećujem a ponekad i komentarišem, to više neće biti tako redovno i religiozno kao do sad. Strpite se jer neće trajati zauvek. I da, nemojte slučajno da ste me zaboravili ok?! Toliko od mene u ovoj blog-fazi. Vidimo se uskoro :)

- 23:11 - Komentari (6) - Isprintaj - #

Velika subota i Veliki izlazak je iza mene. Krenula vanka oko 22h sa 2 prijateljice i odmah smo zauzele top poziciju u top kafiću u našem gradu. Lagala bih kad bi rekla da se svi nisu okretali za nama kada smo ušetale nas 3 u kafić, ali činjenica je da je bilo 90% muških. Oko 23h počela se stvarati strašna gužva i pridružili su nam se prijatelji te je zajebancija krenula, a uz zajebanciju i barenje... Ja sam tip osobe koja strašno voli barenje, tj. draže mi je bariti nego sve ono što slijedi poslje barenja. Ima nešto misteriozno u tom barenju, nikad neznaš što možeš očekivati od barenja, a uvijek pokupiš i malo pažnje koja je besprijekorno potrebna ženskom egu. Bit barenja je najviše u sigurnosti i smješku. Sigurnost u sebe daje ti snagu da provociraš( do nekih granica) i svi vide da si zadovoljna sa sobom, a smješak je ono zagonetno u tebi što privlači ljude i uvijek se pitaju što se krije u tvojim mislima iza tog smješka. Ja nikad nisam imala problema kod barenja. Naravno, ponekad je barenje uspješnije pa ispadne nešto više od samog barenja, a ponekad ipak shvatiš da osoba nije za tebe( ili u gorem slučaju ti nisi za nju). Ali neuspješna barenja mene ne sprečavaju da krenem dalje u magični svijet barenja. Feeling je predivan. Dakle, od trenutka kada nam se pridružio muški dio krenulo je barenje. Prvo sam malo barila prijatelja još iz osnovne škole(nazovimo ga K.) s kojim sam ostala u jako dobrim odnosima. To među nama traje već duže vrijeme i iz subote u subotu nas dvoje se barimo, ali nikad se još nismo izbarili. Uvijek smo slatkoriječivi međusobno i pokoji "slučajan" dodir te slatka šaputanja u zagušljivom kafiću krcatom ljudima, stvari su koje čine naše barenje uspješnim. Stvar barenja nije zabrijati s nekim ili se s nekim poševiti, već je upravo u trenucima prije brijanja, tj. koliko uspješno možeš "prodati" sebe drugoj strani da te odjednom smatra ultra privlačnom?? Sa moje lijeve strane stajao je M. kojem se ja strašno sviđam i želi nešto ozbiljnije samnom, a ja jednostavno nisam spremna za nešto ozbiljnije. Sa M. sam bila zabrijala na ovoj novogodišnjoj fešti i život jednostavno ide dalje. Njega nisam željela izravno bariti, ali nisam mogla izbjeći da ga par puta pogledam svojim "Barenje" pogledom. Sa M. imam poseban prijateljski odnos i to neželim kvariti. A i ništa nemože stati između nas što bi pokvarilo naše prijateljstvo, tako da pokoji nevini pogledi nisu na odmet. Oko ponoći odjednom se pojavio prijatelj iz srednje škole kojeg već dugo nisam vidjela a bili smo davno zabrijali i naravno ništa više od toga, osim što svaki puta kada se vidimo se barimo. I tako je on došao meni s leđa i počeli smo plesati i naravno krenulo je barenje s njegove strane. I tako smo plesali neko vrijeme i zajebavali se. Naravno, dečko mi je uskoro dosadio i tražila sam način da se malo ohladi od mene za neko vrijeme. Nije da mi on nije drag, ali njegov način barenja prešao je neke granice koje su za tu večer bile postavljene relativno nisko. I tada se pojavio zadnji bariša sa kojim također već duže vrijeme razmjenujem poglede i s kojim se na tajni način barim i da bi stvar bila na svom mjestu, došao je do nas također i prijatelj koji me 10tak minuta prije toga bario i nije nam dao mira. Naravno, njegov "pljen" biježi iz njegovih ruku na drugu udicu. LOL! Ostavila sam dečke na treutak da se dogovore, a ja sam si zaplesala s frendicama. Frendica me zatim pogledala i rekla da idemo doma, a tenutak kasnije prišao mi je ovaj posljednji tip samo mi je šapnuo: "Sam sam doma. Ideš?" Naravno, da je to došlo od nekog drugog, odmah bi odbila, a ovako od njega? ...dao mi je povod da čak i razmislim o ponudi... I tako ja u 7 ujutro, laganim korakom sa smješkom na licu krenula sam u svoj krevet na spavanac.A što se dešavalo između 3 i 7...hm...prepuštam vama na mašti.

- 23:10 - Komentari (1) - Isprintaj - #

Sad znam protiv koga se borim Čini mi se da makar bi blogovi trebali biti neki odmak od zbilje, opet je to ista stvar. Opet postoje ljudi koji su kul i oni koji to nisu, opet mi se čini da makar bi tu trebali biti iskreni skriveni iza lažnih imena (nickova) opet nastojimo ostaviti neki dojam, prikazat se u nekom svjetlu. Tu je možda čak lakše, ali s druge strane i teže jer kad nešto napišeš drugačije to izgleda napisano, nekako konačno. Kužim ja da ima svakakvih blogova, neki su osobni dnevnici, neki komentari trenutnih događanja, neki putopisi, neki su cinični drugi pozitivni, itd. Ali nekak mi se sve to čini previše nategnuto, kao da ljudi i dalje pokušavaju previše ostaviti dojam, kao da kad pišu više misle šta će drugi reć. Normalno, ima i iznimaka, ja samo pišem osobne dojmove. I onda, kao šlag na torti se pojave neki jezični čistunci koji počnu kenjat po tuđem pravopisu i tražit dlaku u jajetu. Jedan primjer komentara s jednog cool bloga ''kako netko ko ne zna hrvatsku gramatku može bit u cool blogovima... bože sačuvaj''. Pa ako ovo nije ljubomora, ne znam šta je! I kako da se neko nakon toga opusti i pokaže svoje pravo lice, jer odmah čeka 15-ero ljudi koji će te na taj tvoj hrabri pothvat posrat. Ovo je više komentar na blog male Elle, koja je, jer joj je tata poznat, pod povećalom naše blog-scene. Kad sam ja pročitala njen blog i komentare na njega, nije me toliko zasmetala njena naivnost jer, sori ljudi, svi smo mi bili takvi u njenim godinama, barem ja jesam, nego su mi užasni bili komentari na njen blog. Ti si onakva, ti si ovakva, kako možeš bit u kul blogovima ak ne znaš hrv gramatiku, itd. A jadna djevojčica je to zaslužila samo zato jer su joj je tata poznat . A zamislite vi zavidni ljudi, kako je njoj koja se s takvim komentarima i predrasudama ne mora suočavati samo na ovim stranicama nego i u svakodnevnom životu. Mislim da joj i nije baš lako. A što vi mislite? ;)

- 23:05 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.