|
Ovaj vikend ne da je bio sranje nego...sva moguća sranja na hrpi. Užasno sam umorna od tog vikenda, nisam rigala-do jučer navečer, sad mi je slabo i ne mogu učit, muči me sto stvari, ne mogu se koncentrirat a ispit preksutra...prekrasno. Tako se osjećam u nekoj bezizlenoj situaciji depresije. Neću rigat jer mi uopće nije do hrane, tako sam nervozna da se budim rano ujutro i kasno zaspim-katastrofa!!! Jedina ajde dobra stvar-za koju me trenutačno boli k-je da imam 51 kg, opet nemam pojma kako...ma, briga me! Šta će mi tih 51 kg kad mi je sranje na ostalim područjima života? Sad tek shvaćam kako sam prije bez razloga pizdila,sad stvarno imam dobar razlog. I tek je jutro, koji k. da radim ostatak dana? Nesposobna sam za bilošta. Najradije bi si kupila neke tablete za spavanje i prespavala par dana. Ali moram učit! Sere mi se.
Vidim da mi se javila djevojka u istoj situaciji kao i ja -Nesretnamia- i evo, da joj kažem par riječi. Gle, ja isto povraćam toliko koliko i ti. Od osmog razreda, sad mi je 23. I primjetila sam isto takve posljedice i poremećaje na sebi i to je užasno. Nekad ni ja neznam tko sam; nekad mrzim osobu koju gledam u ogledalu i slušam šta izlazi iz njenih usta. Nekad sam totalno histerična i toliko destruktivna da sam u stanju preokrenuti nebo i zemlju. Nekad imam tolike napadaje da gubim zrak. Nekad se kljukam tabletama da samo spavam i spavam. Rijetko kada mi sija sunce. Mada u zadnje vrijeme to je bolje jer sam odlučila reći "dosta" jer znam da se to može promijenti. Gledam da je život jedan i ne želim ga ovako potratiti jer sam onda naj običnija glupača. Trudim se promijeniti i donekle mi uspijeva-još ne potpuno; ali kolko sam zaglibila nije ni čudo. Pokušaj samo razmisliti o tome kakva si bila prije i kakav si sad. Zar zaista želiš bit tako depresivna i destruktivna osoba? Ima lijepijh stvari na svijetu kojih zbog mije ne možeš biti svjesna. Problem vjerovatno više nije ni tolko u kilama, zar ne? Neznam, ja sam potražila pomoć psihjatra i od tada je sve krenulo na bolje. Pokušavam razmišljati-kad mi dođe da rigam-zar stvarno želim i dalje biti ovakva osoba? Jer jedan dan riganja u nekoliko dana neriganja samo te vrati unatrag. Kažeš da si iz malog mjesta pa ne možeš potražiti pomoć-neznam, znaju li tvoji doma da to radiš? Ako znaju, sigurno im nebi bilo teško odvesti te negdje možda malo dalje kod nekog psihića ili nešto? I ja sam iz malog mjesta ali brijem da nitko nezna za taj moj problem; ma uostalom, baš me i briga. Uostalom, doktor ne smije pričati o pacijentu-neznam, ako te to brine?Pokušaj se prisiliti da nećeš to više-sigurno da ti neće odjednom krenuti-ali polako; pokušaj smanjiti psotepeno. To je kao svaka druga ovisnosti-navika sada usađena u um koja se stalno ponavlja jer smo ga tako naučili. Treba prekinuti tu linearnost i napraviti nešto drugačije. Kad ti dođe da jedeš-napravi nešto drugo. Odi negdje van kuće, bavi se nečim-probaj preći preko te želje. Ako i pojedeš nešto-natjeraj se da ne odeš u wc. Moraš samo početi a ne stalno ponavljati "od sutra" i slično. Jer to sutra nikada ne dođe. Vjeruj mi, mali pomak motivira za dalje; kad vidiš kako postaješ sretnija i kako se manje zamaraš nekim nepotrebnim stvarima, sve će biti bolje! Javi se ako budeš u krizi, nadam se da ti mogu nekako pomoći! I ja sam u tome, i ja pokušavam sebi pomoći, a zajedno ćemo biti jače sigurno!
Idem se sad zatrpati knjigama i uživati u jebenom odvratnom danu! Ostanite optimistični kao i ja:) haha, već me hvata histerija od muke! Pusa svima!
|
