Neotkrivena pričalica
srijeda, 29.03.2017.
Kratka priča- Sreća (treći dio)
Sreća
Kako li je samo dobro osjetiti zadovoljstvo. Ispunjenost. Napokon! Osjetiti obavijenost slatkoće ludila.
I dok tražimo sreću, pitajući se postoji li ona zaista, nameće mi se samo jedan odgovor. Postoji! Itekako postoji. Ona je u nama, u našim mislima, htijenjima. Potpuno je drugačija u svakome od nas. Ima tisuću i jedno lice. Stotine nepresušnih mogućnosti koje zapisane leže u srcima.
Moja je sreća ispunjenje mojih htijenja. Dobila sam je. Pronašla me napokon. Ili sam ja nju pronašla. Ne znam. Svejedno je. Imam je. Držim je čvrsto, gotovo grčevito.
Zarinuvši se potpuno u njene čari koje mi pruža, ne puštam je od sebe olako. Nevjerojatno osjećanje. Ona pokreće i daje živost. Zatamnjeni um bistri euforičnom bistrinom čistog ludila, poželjnog i lijepog. Sreća koja me trenutno dodiruje ima nečije obrise. Približava mi se kroz nečiji pogled koji prati moj korak i trag. Prilazi mi snažnim intenzitetom.
Zapljuskuje i udara me čvrstinom silovite vode koja probija zatvorena vrata. Nisu dovoljno snažna kako bi podnijela pritisak siline. Naglo popuštaju, a voda tj. sreća zapljuskuje moje lice. Opet i iznova. Gubim se u njenim blagodatima, u osmijehu na licu koji ne iščezava, već se udvostručuje, utrostručuje…
Pokušavam oteti čim više te uzvišene energije koju mi sreća dobacuje. Hvatam je. Borim se rukama i nogama da je dohvatim u što većoj količini. Otimam je sve više i više, udahnjujem je u sebe pokušavajući je osjetiti u cjelini. Teško razaznajem uživa li više moj um, srce ili tijelo. Lebdim…napokon!
Negdje sam između sna i stvarnosti…štipkam se kako bih samoj sebi dokazala da živim ljepotu sna u surovoj stvarnosti.
Nastavlja se...
Oznake: sreća, zadovoljstvo, ispunjenost
