Spiegel da smo se volili polako, i promišljali kako se voliti više, možda bi još uvijek uspijevali nadmašiti strune svakodnevnice, virtuozno, kao neki koje znamo, ali mi nismo laštili gudala, nismo mijenjali žice, nismo se ugađali, i sada smo tu, raštimani, čekamo, da nam dopuste da se razdvojimo da budemo svaki sam o sebi, nešto je tu i tužno i radosno, ali znaš, stvarno mi je žao što nismo mogli više. |