'bit ce sve dobro' kažeš, dok ti se koža ljušti svih pitanja koja se nisi usudio pitati godinama, kao ožiljcima, brojim ti popucale kapilare u ranama, 'ne ljušti kraste', govorila je moja mama, a želim noktima ti odrati bescijenje kojem se prepuštaš. 'bojim se' ne izgovaram, jer onda bi znao da nas koža drži skupa, a ti ne misliš o stvarima na taj način. možda je tako i bolje. |