davno valjda sam davno bila robinja. oprosti: nemam više vremena za ta sranja. nabavi robota, čovječe. nabavi nekoga drugoga. šteta i tuga. a tako sam te ćutila, ali sve je manje smisla u potrazi za tim vremenima, takva sam se zaboravila da sam bila, predugo, kao djelo muncha, vrištiš iz uglova, brusiš sve što me okutava, sve što mi daje mi oblik ti stavljaš na speed dial, digitaliziraš, i onda tražiš da budem ona stara. vrati mi tvoju iluziju mene, da nam ne ostane zapisana u karmi, pusti me, već je predugo prošlo otkako sam bila robinja, znaš to i sam. |