Dobio sam traperice iz Aljaske. Prave američke. Uske. Nikad prije nisam ovako uske traperice nosio. Vrijeme se mijenja, valjda. Čak si izgledam seksi u njima. Volim se gledat u prolazima u odbljesku od stakla svih tih prodavaonica. Ziher, neki podavači u njima misle da kontempliram o kupnji ovih novih cipela u izlogu al ne, samo prolazim, gledajući se kako hodam. Osjećam se nešto kao što bi se nesigurne djevojke trebale osjećati dok stupaju na prvi dejt, i to naslijepo, i sredile su se full i sad klipsaju do trga sve nesigurne i gledaju se u refleks s opravdavaju svaki element osim onoga kojeg ne gledaju jer znaju da nisu zadovoljne sa njime. Ja sam drugačiji, ja buljim u točno te elemente. Jel mi guzica prevelika u ovim trapericama? Je. Imam predebelu guzicu. Vidi kak je debela. U pičku materinu. Cijeli život nosim široko i sad najednom mislim da znam o čemu se sve to radi, te uske pizdarije. Prvenstveno, noge bolje izgledaju u njima. Ako imaš dobre noge. Koga da pitam imam li dobre noge? Kakvo bi to muško ja bio da dođem do nekoga i pitam, ej, kakve su mi noge? Curke se to smiju pitat, i često pred muškima koji, povođeni valovima neobjašnjivog optimizma, smatraju da je pitanje "kako mi sise izgledaju u ovome" vode u nekakav prelude nekoj seks sceni iz lošeg pornića iz 60tih. Istovremeno, curke znaju zašto pitaju jer znaju što mogu očekivati, ja nemam pojma kakve su to lijepe noge u muškarca. I kako bi zapravo trebao saznati? Koji je to Cosmopoliten za muškarce? Mens Health? Nisam siguran da postoji. Imam par gej prijatelja za pitat ali se ne mogu oteti dojmu da bi samo moje pitanje predstavilo kakav poziv ili prijedlog tom muškom umu, jednako kao što kod djevojaka ne bi. Muško mozak je muški mozak, bez obzira na preference po spolovilima. Plus, tu je i onaj alpha mužjak gard kojeg moraš održavat, i kakav to pater familias pita kakve su mu noge? Čuo sam negdje da postoji Playgirl, za djevojke, jel, i nikako mi to nije jasno jer ja nisam upoznao djevojku koja masturbira na porniće. Sve na maštu, na neki imaginarni scenario gdje je seks prisutan ali dovoljno obskuran da, ne znam, zadrže svoju čistu bijelu mantru čistoće, valjda, jer mnoge moje frendice ne vizualiziraju što im fjarer radi nego više tko je taj frajer na prvom mjestu. Čudna neka kobinacija. To je čudno kod drkanja na fantazije. Zbilja je. Nakon nekog vremena istrošiš sva poznanstva. Svako zabranjeno voće, svaka frendica koja ti ne da, svaka susjeda koja ti je možda a možda nije rekla da si joj sladak u tim hlačama. I onda stojiš tamo, ili ležiš, što već, sa erekcijom i provedeš prvih par senzacija tražeći osobu adekvatnu za ovodnevni drk, i skužiš da nema nikoga na koga već nisi sto puta do sad, i sad ste kao stari par i svaki dio tijela znaš napamet, i kako se glasa i što voli, kreirao si vlastite male ličnosti u glavi koje, uvjeren si, nešto slično djeluju i u real life. Možda čak i malo lošije. I znaš si ostavit nešto za rezervu, nekoga koga ne diraš dok ni fakat ne zatreba, i kužiš da ni to više ne pali – pornografija ti je jedini izlaz. I zato djevojke nikad ne pređu na porniće. Ne drkaju dovoljno. I to mi se, negdje u primogu, odvijalo dok sam si gledao refleks u prozoru birtije kraj dućana dok mi nije prošlo kroz um da me možda već polako gledaju sa druge strane sa stanovitim čuđenjem. Je li ja to gledam njih i koji kurac buljim. I u trentku kretanja, primjetio sam da sam zadovoljan sa svojom guzom. Alarmi koji su se tada popalili i urlali da jedan heteroseksualac ne smije tako razmišljati o svojoj guzi, i kad smo već kod toga, da je tako zove, zvonili su sve dok samopouzdanje nije dalo neki zeleni mig i kada sam skužio da mi je ugodno hodati u ovome. Sjetih se odmah nakon, kako ne volim kad curke nose uske hlače, koliko god seksi im noge bile, jer više volim haljine i ne kužim kak ih curke odbijaju nositi. I sad, negdje u hodu do haustora, ja kužim zašto. Toliko kužim da napravim krug oko zgrade noseći ih. Poželim stanjiht svu svoju garderobu, puknut ih na pranje pod preniskom temperaturom ili nešto, i ako već budem izgledao smiješno, stavit ću englesku zaastavu na sebe i tvrdit da sam pankić! Što je šteta jer sam totalno zaljubljen u ovu indie spiku. Zašto indi rockeri ne nose usko? Svatih, gotovo instiktivno, da sad mogu komotno u šambalu. Ili što već. I mislim da hoću. Obrijat ću se i sredit frizuru i stavit neku usku košuljicu na sebe i pravit se da imam para jer se to ne može improvizirat. I kada uhvatim neku curku i kad se odemo pipat, ova uska spika sigurno čuda radi za ono preko odjeće. I shvatim, hodajući svoj treći krug oko zgrade, da bi se u ovom hlačama bacio u more. To mora da je jeben filing. Možda i odem, ovih dana. Pa da, još imam vremena. I kada me netko pita nešto samo ću ih uputiti na ove hlače, i sve će biti jasno. Ili jasnije. Ili jasno nimalo ali dovoljno konfuzno da nitko ne traži nikava objašnjenja.
|
