Uvjeren sam u neke stvari koje nemaju smisla. Te stvari nemaju smisla jer ih takve volim. Jer kad bi u svemu bilo smisla, ja nikad nebu mogao reći da ga nema, a riječi «ovo nema smisla» su zabavne. Mnoge stvari stvaramo u onakve kakve želimo da budu tako da ih možemo eksplojtirat. Tipa recimo «baš m briga», što vas nije, jer kad bi vas bilo briga nebi govorili da vas je baš briga jer bi nestalo sarkazma, stoga bi govorili, baš me nije briga... što je u biti isto... kada se drugi jedni na druge deru onda to nema smilsa i ovak i onak. Razlozi za sve nisu tajni da bi se mi pitali koji su već zato što se boje da će ih naša tehnologija zaobići. Iza svijeta krije se nešto drugo, a sa te druge strane podjednako zbunjeni narod govori iste stvari kao i mi. I siguran sam da i oni, koliko god tehnološki napredniji, ne znaju zašto su stvari takve kakve jesu, no da znamo zašto su takve onda bi bilo razloga za strah. Previše znamo, mi ljudi, previše mislimo da znamo i previše se tražimo u razlozima koji su i ovak i onak pre prozirni da bi se mi zavaravali sa njima. Zrak ne vidimo od rođenja pa ga zagađujemo svo ovo vrijeme. Pa i za to treba biti razloga, no ni za taj nemamo odgovor. No i da imamo nebi ga iznjeli u javnost jer smo u biti mi krivi za to. Za mnoge smo stvari mi krivi no ne želimo znati za njih, možda ako zaboravimo na njih će oni zaboraviti na nas. Ovaj post nije bespotreban. Stoji tu kao priznanje da postoji. Eto. Tolko od mene.
|
