Soba 15, nemožeš me ubiti, gdje smo???, soba iz sna, ovo ti dobro stoji....
Kad netko zavrišti i cijelom prostorijom zavlada tama, a sekundu prije toga Snape se dezepartirao, ali to nitko nije primjetio. Pa tko i bi, kad svi znaju da se u Hogwartsu nemože dezepartirati, barem sam tako mislila. Ali ja nisam gubila vrijeme na otkrivanje Snapeovog odlaska, nego sam potrčala u predvorje, usput dozivajući kofer. Kofer je doletio do mene, stavila sam plašt nevidljivosti i to baš prije nego su Anna Gryffindor i Violet Granger dotrčale do mene, ali nisu me vidjele. Počele su tražiti me, pa su otišle jedna u jednom smjeru, druga u drugom. Baš kad sam mislila da sam se riješila, iza sebe sam čula korake. Kada sam se okrenula vidjela sam da je to Denny sa svojim koferom u ruci, a šta ćete ipak smo blizanci.
"Denny, Denny tu sam. Čekaj, uđi ispod." Pružila sam mu plašt pa se i on pokrio. Krenuli smo, znali smo našu odluku. Krenuli smo iz Hogwartsa, tko zna možda se i ne vratimo. Krenuli smo prema Hogsmeadu, tamo ćemo unajmit sobe i prespavati, pa ćemo onda vidjeti šta dalje. Došli smo, iako ne brzo, trebalo je snage proći sav taj snijeg. Ušli smo u toplu, zagušljivu prostoriju. Unutra je bilo puno vještica i čarobnjaka. Išli smo za šank tako da nešto popijemo, a i rezerviramo sobu. Ja sam si još više navukla kapuljaču.
"Molim vas dva pivoslaca." Naručila sam prvo što mi je došlo na pamet.
"I rezervirali bi sobu, jednu sobu." Nadopunio me Denny.
"Tako mali, a već zajedno u sobi." Dobacio nam je konobar i zavrtio glavom.
"Gospodine, mi smo blizanci."
"Ups, oprostite...."
Popili smo piće i krenuli prema sobi. Raspitali smo se za najbliže dućane. Denny je išao kupiti robu za nas dvoje, jer nam treba neka koja nas cijele pokriva. Ne samo da će nas tražiti Ministarstvo i Hogwarts, nego i Voldemort i smrtonoše. Ja sam se dokle uvalila u kadu i pokušavala se opustiti. Čula sam nekoga da je ušao u sobu, to je najvjerojatnije bio Denny. Osušila sam se i obukla. Otvorila sam vrata i odmah sam primjetila da je na vratima zaljepljen neki papirić. Uzela sam ga i unutra je pisalo:
Ako želiš svog brata natrag, dođi u sobu 15 i donesi sa sobom medaljon i prsten Salazara Slytherina.
Ajme, kako su uhvatili Dennya???? Moram ići, moram!!!! Uzela sam medaljon, prsten, štapić i plašt nevidljivosti, stavila kapuljaču i krenula prema sobi broj 15. Pokucala sam. Neki glas mi je rekao da uđem. Ušla sam i vidjela zavezanog Dennya, Snapea koji se smijuljio, još neka dva smrtonoše i Voldemorta. Osjetila sam strah, jer ja i Denny nemamo nikakve šanse za preživljavanje.
"Ma vidi, vidi. Mala Jones, tko bi ikad rekao da će kćer od mojih vjernih sluge biti Nosač Zvijezde. Pokaži mi ožiljak." Morala sam, jer tko zna šta bi onda napravili Dennyu. Pokazala sam mu ga, a njegove oči samo su bljesnule crvenim sjajem. Čula sam glas u glavi. Rekao je "Ne boj se, moći ćemo se iskobeljati iz ovoga. Čitao sam nešto u knjizi o Zvijezdi i piše da se Zvijezdanog Nosača dok ne odluči, nemože ubiti. Čak i ako ti zaprijeti i izvede kletvu, neće ti biti ništa." Ajme, pa to je bio Dennyev glas, šta mi možemo komunicirati? "Denny otkad možemo ovako komunicirati?" "Od sad, slušaj sad šta govore!"
"Jonesice, moraš odabrati zlo, jer ako ne, ubit ću i tebe i tvog brata."
"Hahaha, dobar vic. Ja ću odlučiti kad hoću, šta hoću. Možete slobodnu poubijati i cijeli svijet, meni to ne smeta."
"Dobro, sad ćeš vidjeti da se samnom ne zeza. Avada Kedavra!" Zeleno svijetlo poletilo je prema meni. Ali nešto ga je zaustavilo na metar od mene, neki srebrni štit.
"Šta???????? Kako je to moguće??" E pa Snape, nisi dobro naučio čitati...
Izvela sam tri pokreta štapića. U prvome, prostorijom je zavladala tama, u drugome, Denny je bio odvezan i u trećemu svi su smrtonoše sa Voldemortom bili uspavani. Ja i Denny uzeli smo medaljon i prsten te krenuli iz sobe. Brzo smo uzeli kofere i ono novo što je Denny kupio i nestali smo. Molim??? Di smo mi??? Neko nas je dezepartirao, i to u jednu prekrasnu vilu. A ispred nas bili su........naši roditelji. Glavom i bradom Nicole i Rupert Jones. Ja sam samo začuđeno gledala, a i Denny.
"Kako smo dopijeli ovdje???? Tko nas je dezepartirao???"
"Pa mi. Niste nas vidjeli, jer smo to brzo napravili. Zašto ste pobijegli iz Hogwartsa, tamo ste bili na sigurnom?!?!"
"Nicole, pusti ih. Pa znaš i sama zašto, zbog njezinog izgleda. A i uostalom, božićni su praznici. Sutra vam se pridružuju Andrew i Norah. Idemo do vaše sobe, sigurno ste umorni. Mary, uzmi torbe i stavi ih u njihovu sobu." Sad se već obratio prvoj kućnoj vili. Kako smo sve više upoznavali kuću, sve smo više mislili da je ogromna i da nikad nećemo uspijeti naći pravi put. To sam znala da i Denny misli zato što mi je rekao, u glavi. Na trećem katu bile su moja i Dennyeva soba, a na drugom Norahina i Andreweva. Svaki kat je imao svoju kuhinju, dva ogromna wc-a, dvije sobe, i još nekih soba u koje nisam ušla, neznam šta je u njima. Moja i Dennyeva soba bile su jedna do druge. Ja sam ušla u sobu, unutra je bilo, bolje da vam nabrojim šta nije bilo. Zidovi su bili nježno rozim nijansama boja, namještaj kričavo zeleno, na podu parket roze boje, iste kao i na zidu. Krevet je bio bračni, na stropu je visjela disco kugla, na zidu je bio LCD televizor, rozi laptop, ogroman ormar koji je radio na daljenski, velika terasa koju je prekrivala staklena stijena, prekidači na zidu na kojima je bilo nešto napisano kad stisneš nešto se u sobi promjeni, vrata u kojima je bio tobogan koji je vodio u dvorište do bazena, ogledalo preko jedne cijele strane zida, moja velika slika kojoj kad bi rekla lozinku vodila bi u neku prostoriju....
Soba iz sna, kako su znali da volim baš takve stvari???
"Ajme, ovo je predivno!!!!!" Rekla sam im sa divljenjem. Denny je ušao sa isto sretnom facom. A i moja soba mu je bila lijepa, samo što mu se malo gadila roza boja. Njegova je bila plavo crne boje, isto je sadržavala sve njegove najbolje stvari koje je oduvijek htio imati. Navečer sam se raspakirala, dodala par svojih stvari u sobu (postera i tih gluposti) i sredila sam se za večeru. Nije da će ikoga biti osim nas, ali dugo vremena nisam posvetila baš sebi. Obukla sam se najljepše što sam mogla, našminkala se, namirisala i krenula u Dennyevu sobu. Nije ga bilo. Odjednom sam ga vidjela kako izlazi iz svoje slike (portreta).
"Zašto si se tako sredila??"
"Pa neznam, dugo nisam. Ali ionako mi je trud uzaludan uz ovakve kričave oči, srebrnu kosu i krunu. Mogu malo i tebe srediti, mislim ne našminkati. Samo ti reći šta da obučeš i frizuru ti napravit??"
"Ok, ali ako mi se ne bude sviđalo maknut ću." To mi je bilo dovoljno. Izabrala sam mu za dole neku crnu trenerku koja je sa strane imala tri bijele crte, gore crvenu majcu na kapuljaču. Nekako mi je pasao taj sportski look. Kosu sam mu samo malo namijestila, ali ona nije bitna, zato što sam mu rekla da stavi kapuljaču, to mu lijepo stoji. Sišli smo u blagavaonicu, jedva smo je našli pa smo zvali kućnu vilu koja posprema naš kat da nas vodi. Ušli smo i tamo nas je dočekalo jedno iznenađenje....
Nastavit će se....
p.s. Slytherinov prsten:
p.p.s. hvala vam na svim komentarima, i svima koji me dosada nisu čitali, ali od sad da. i molim vas, opet mi ostavite toliko komentara, bit ću vam zahvalna. mislim, ovaj post je najbolji do sada, bar meni.
Čudovište i princeza
Ljudi, loše jako loše...Do sada mi je rekord bio 200 i nešto komentara, a sad odjednom prošli post 50 komentara!!! Mislim nije da mi je to važno, najvažnije, ali ipak... Uopće nemam volju za pisati kada pola njih ne pročitaju i ne komentiraju post.... Evo, samo sam to htjela reći....
Važno za priču!!! Prošlo je dva tjedna od onog incidenta u snapeovom kabinetu i sutra svatko ide kući jer su božićni praznici... I da, sada ću malo drukčije pisati, možda nećete promjenu ni skužiti, ali svejedno.
Ajme ljudi, da vidite šta ovdje ima novoga... Odlučili smo da ćemo za božićne praznike otići u vilu obitelji Jones i upoznati svoje roditelje. Chris i Roary su prekinuli, sad je on sa Stacy. Lu i Draco, oni su totalno ludi, već su dosadili i bogu i vragu sa svojim ponašanjem. Ja sam sve više povučenija u sebe, sve manje vjerujem ljudima, i Denny mi je velika podrška. Pogotovo sam se iznenadila za Snapea, ali odlučila sam da u svakom slučaju nikako neću reći Dumbledoru zato što mi on ne bi vjerovao. Baš me zanima kakav je taj stroj, i kako će Snape otkriti ko je to. Ali ne zamaram se baš time, šta bude, bit će. Evo, sad sam baš spakirala kovčege i čekam da se cure spakiraju pa idemo na večeru. Johnny i Denny ulaze u sobu. Ja se samo nasmiješim i u tome trenutku nešto se dogodilo, nešto u meni, osjetila sam. A očito je bilo da su Denny i Johnny to nešto vidjeli na meni, jer su napravili čudne face i dali mi ogledalo. Pogledala sam se i ugledala sam nekoga. Zapravo ugledala sam sebe, ali to nisam bila ja, to nije bilo moje lice. Iz ogledala mi je uzvraćala pogled cura kričavih ljubičasto-sivih očiju i svjetlećom, srebrnom dugom kosom. Na glavi mi se stvorila kao nekakva kruna, a u sredini krune oblik zvijezde. Mogla sam si i misliti, uvijek sam posebna zbog te zvijezde, zbog ničega drugog, samo zbog nje. Zapravo, to još nisam priznala, ali tako mislim. Počela sam se sve više mrziti, počela sam mrziti to što sam baš ja Nosač Zvijezde i što mi se uvijek nešto odjednom dogodi šta ima veze sa Zvijezdom. Samo bi htjela biti normalna, bez ikakve velike odluke koja će imati veze sa svakim živim bićem, ja sam odgovorna za sve. Vratimo se na temu, ugledala sam se i odmah bacila ogledalo u zid. A šta ćete, živci mi u posljednjih par dana nisu baš najbolje. Sad su se sve cure okrenule i vidjele mene koja sam izgledala nešto između čudovišta i princeze. Denny me zagrlio, znao je kako se osjećam, a možda i on sam osjetio. Ja nekad znam osjetiti nešto njegovo, što prije nego sam saznala da smo blizanci nisam uopće mislila da je to neka veza, ali sada znam. Suzdržavala sam se da ne počnem plakati, morala sam biti jaka za sve ovo. Uglavnom, samo sam "navukla" lažni smiješak, pokrila se kapuljačom i krenula prema dvorani. Sama. Na pola puta neka cura me zaustavila i pitala koji je put za veliku dvoranu, a ja sam joj rekla da dođe sa mnom. Saznala sam da se zove Melany Banks i da je nešto u rodu sa Rowenom Ravenclaw. Na brzinu sam večerala, htjela sam se što prije maknuti. I prije sam vam zaboravila napomenuti, iako sam metamorfomagus nije mi se izgled htio promijeniti, neznam zašto. Samo se nadam da nije onaj famozni stroj u pitanju. Baš kad sam napravila zadnji korak do vrata dvorane i mislila da je sve prošlo u redu, začula sam Annu Gryffindor koja mi je rekla da stanem. Ma mo´š si misliti, neću ja raditi šta ona hoće. Dotrčala je do mene i skinula mi kapuljaču. Cijela me dvorana vidjela, čudovište i princezu. Već sam pomislila da sam gotova, kad....
Nastavit će se...
p.s. ovaj put molim vas malo više komentara i unaprijed tnx…
p.p.s. pobjednik ankete je ron weslay (nisam mogla vjerovati, ali to je vaš ukus)...
evo malo njegovih slikica:
Snapeovo pismo
D:"Može mali savjet? Brzo se približavaju božićni praznici i vi i sestra i braća mogli biste ići posjetiti vaše roditelje."
ja:"To čemo još zajedno odlučiti. Možemo sada ići?"
on:"Ne dok ne dobite kaznu, a kazna je čišćenje kabineta od prof. Snapea. To je dovoljno."
ja:"Dobro, kada?"
on:"Sutra, poslije ručka."
ja:"Možemo sada napokon otići?"
on:"Idite, laku noć!"
Izašli smo iz kabineta i krenuli hodnikom prema društvenoj.
Denny:"Jesi ti normalna? Zašto si bila tako bezobrazna? Dobro da nismo dobili ništa gore."
ja:"Savršeno sam normalna. A on mi ide na živce s time da ja nešto krijem bez njegovog znanja, mislim i kada bi krenula za njom, ne bi mu rekla. A za čišćenje nam nije rekao da se ne smijemo služiti magijom, tako da ćemo biti brzo gotovi."
Došli smo do društvene, nije bilo nikoga. Ja sam otišla u svoju, a Denny u svoju spavaonicu. Opet sam sanjala onaj san, samo šta se ovaj put nisam probudila.
***
Otvorila sam oči. I razmišljala o onom jedno te istom snu. Sada sam postala kao Denny. Kada sam okrenula glavu da nešto pitam Lu, vidjela sam da u spavaonici nema nikoga. Pogledala sam na sat. Oooo ne, kasnim na drugi sat!!!!! Brzo sam navukla pelerinu i počešljala se te otišla na livadu ispred Hogwartsa, gdje je Hagrid predavao Slytherinima i Hufflepuffima. Došla sam do Lu.
ona:"Ne znam bila si čudna!"
ja:"Ali svejedno!"
Hagrid:"Vas dvije, dosta priče! Da vas sve upoznam sa novim Hufflepuffima. Evo, ovo je Silver Leonard Ravenwolf, Melissa Brown i Alex McRain. A sada idemo u šumu, učiti ćemo o prutcima."
Krenuli smo prema šumi i vidjeli smo dva majušna stvorenja koji su izgledali kao vilenjaci napravljeni od drva. Imali su kvrgave smeđe ruke i noge, po dva tanahna prsta na svakoj ruci i smiješna, plosnata lica čija je površina podsjećala na koru drveta. Kada nam je Hagrid rekao sve o njima, morali smo ga nacrtati. I tako je prošao i taj sat.
Treći sat smo imali Travarstvo. Učili smo o nekim travama koje lječe svakakve ogrebotine. Za zadaću smo morali napisati dva svitka pergamenta o njima, šta znamo.
Poslije ručka ja i Denny krenuli smo prema Snapeovom kabinetu. Pokucali smo i ušli, ali unutra nije bilo nikoga. Vidjela sam na stolu nekakve papire. Jako me zanimalo šta je na njima pisalo, pa sam došla do stola i počela čitati. Unutra je pisalo:
Gospodaru tame,
moramo nekako naći Zvijezdanog nosača. Znamo to da Zvijezda bira čarobnjaka koji nije ni na strani dobra, a ni na strani zla. A znamo i to da mora biti neki potomak od velikih četvorice. Provjerio sam danas u onoj knjizi kojoj ste me tražili, tako da dobijem više informacija o tome. Pisalo je da Nosač za ulaz do Zvijezde mora imati neku stvar od svoga pretka i da mora reći neku lozinku. Ne piše što je lozinka. Kako da provjerim tko je Nosač? Možda vam onaj stroj koji vam je rekao da je novoizabrani nosač u Hogwartsu kaže i tko je to. Ili mi recite koje da učenike provjeravam. Do brzog rješenja te velike zagonetke,
Vaš sluga Snape
Nastavit će se...
p.s. evo još par njihovih cool slikica:
p.p.s. evo vam link od mog bezjačkog bloga-kliknite ovdje i očekujem da ga posjetite i ostavite komentar, također posjetite moj novi zajednički blog, radi se o voldemortovoj armiji, klikni tu.
p.p.p.s. u boxu je anketa tko vam je najzgodniji u mojoj priči i molim vas glasujte, to mi je ful važno!
Potomci Salazara Slytherina
Nisam mogla vjerovati. Mislim, znala sam ja sve to, ali ipak nešto me u tome fasciniralo, dok sam čitala imala sam u sebi neki čudan osjećaj. Taj medaljon me podsjetilo na proročanstvo. Slova su bila urezana u njega tako da nisam mogla izmjeriti starost tog medaljona, a niti tko ga je napisao. U tome trenutku jedino što sam htjela napraviti je to da saznam šta više moguće o njemu. Odjednom mi se više uopće nije spavalo. I zanimalo me otkud to njima, otkud to mojim roditeljima??? Morati ću ih pitati. Ali ih nemogu pitati to preko pisma, previše je osobno. U razmišljanju me prekinula Emma.
ja, skrivajući medaljon:"Ma da, nisam uspjela zaspati, Dobro jutro!"
ona:"A šta ti je to u rukama?"
Shit, kako je skužila?
ja:"Ma ovaj...hm...lančić!!!"
ona:"Aha, ok, Dobro jutro!!"
Dobro je, uspjela sam se spasiti ali malo je falilo. Morati ću biti malo opreznija, rekli su da mogu reći samo najboljim prijateljima. Ma neću reći baš svima. Reći ću samo Lu, Dracu, Andrewu, Norah i Johnnyu. Denny već zna, njemu ću reći za medaljon, ali ovim drugima neću. I Emma već zna, ali ni njoj neću reći za medaljon. I kad im budem govorila sve za Zvijezdu reći ću im za Dennya, Andrewa i Norah, mislim da je vrijeme da sve priznam(o). Dobro da je sutra subota, ići ćemo u Sobu potrebe. Joj, kako mi se spava, ništa, idem spavati.
***
ja:"Neću se još dignuti, nema nikakve šanse!!!!!"
"Ok, mislila sam da te zanima kad ti prijatelj završi u bolnici!"
ja:"Molim, ko je završio u bolnicu, šta je bilo i koliko je sati?"
"Ha, ha kako sam te dobro zeznula! Ajde sad kad si budna diži se!!"
Kada sam se digla shvatila sam da me to budila moja nova zmijica.
"Najviše mi se sviđaju Kia i Glen. Ne znam točno, koja je tebi bolja??"
ja:"Pa, težak odabir. Možda mi je slađe Glen, iako to zvuči kao muško ime, baš mi je cool!!!"
I tako smo se složile da će se zvati Glen. To mi je ime baš fora!!!
Dogovorila sam se da svi oni kojima želim reći dođu u Sobu potrebe. Kad su se svi skupili (preciznije: Lu, Draco, Andrew, Norah, Johnny i Denny, iako je Denny bio tamo zato što sam njemu mislila reći za medaljon kada svi otiđu). Sa sobom sam uzela medaljon ali sam ga dobro sakrila i plašt nevidljivosti (ako mi bude trebao za nazad). Kada su svi došli počela sam pričati. Prvo sam pričala kako smo nas četvero (ja, Denny, Norah i Andrew) dobili pismo od naših mame i tate. I da smo saznali da smo zapravo obitelj i da smo ja i Denny blizanci. Reakcija je bila "Ne mogu vjerovati". Pa sam im ispričala da sam jedno jutro na vratu osjetila da mi muzika ide kroz tijelo i na ogledalu vidjela ožiljak u obliku Srebrne Zvijezde. I šta mi je Dumbledore ispričao o tome. Kada sam to pričala bilo mi je baš neugodno i pričala sam brže nego obično. Kad sam bila gotova svi su me gledali poluotvorenih usta.
Postavila je pitanje koje su svi htjeli postaviti, ali im je bilo glupo. Odmah sam znala da misli na ožiljak. Pokazala sam im ga. Tada su još više otvorili usta. Izgledali su kao ja kada sam prvi put čula to od Dumbledora. Nasmijala sam im se.
ja:"Ma ne, čega bi se imala bojati? Samo, to će biti teška odluka. Ali zašto bi se ja bojala, kada nema moćnije osobe od mene? Mislim, Dumbledore mi je rekao da samo ja mogu odlučiti, nitko me nemože prisiliti na to, tako da stvarno nema smisla bojati se. Ja se ne bojim zbog toga, ja se bojim zbog odluke. Ta odluka ovisi o svemu i o svakomu."
Johnny:"Koja zastrašujuća pomisao. Nema jaće osobe od samog sebe. Mel, sad te se još i počinjem bojati!!"
ja:"Ljudi, gledajte. To neće ništa promjeniti, i dalje ću ostati ista osoba."-svi su šutili i činilo se da nitko više nema šta za reći pa sam nastavila-"To ne smijete reći ama baš nikome, ni za živu glavu. Jeli vam je to jasno? A sad je vrijeme da idemo, već se smračilo."
Ja i Denny smo namjerno zaostali. Kada su svi otišli, pokazala sam mu medaljon. Uzeo ga je u ruke i pogledao.
on:"Mel, kako to misliš otvori ga? Ne može se otvoriti."
ja:"Kako...pa da, kako sam ja glupa, pisalo je da samo Izabrana ovo otvoriti može. Evo daj da ja otvorim pa ćeš pročitati."
Otvorila sam ga i on je pročitao. Po izrazu njegova lica i on je imao neki čudan osjećaj dok je to čitao. Nakon čitanja samo je prešao prstima po urezanim slovima.
on:"Znaš, mislim da iza ovoga ima još nešto, kao da taj medaljon još nešto u sebi krije. I ne samo to, najmagičnija stvar u ovoj prostoriji je zasigurno on. To je kao da istražuješ neistraženu planinu i nikako je ne uspijevaš vidjeti, tj. istražiti cijelu, uvijek otkriješ neki novi puteljak. Tako je i sa ovim medaljonom. Iz ovih rečenica se puno toga može izvući, a opet ništa. Ne znam Mel, ovdje možemo samo nagađati."
Tada nas je prekinuo zvuk otvaranja vrata. Automatski smo pogledali prema vratima i vidjele tri cure. Tri cure koje nikad prije nisam vidjela.
jedna:"Ma jeli? Ti si sigurno Slytherinka kada si tako sebična."
ja:"A vi ste sigurno Gryffindorke kada ste tako drske.!!!"
druga:"Da, mi smo Gryffindorke. Nove smo ovdje. Ja sam Vita, ovo je Yocelin (pokazala je na onu prvu), a ovo Arwen. Nas je Dubledore ovdje poslao, tako da se vi maknite."
ja:"Pa recite Dumbledoru da Melody Jones priča svom bratu blizancu o Gedvei Aydail i da me ne prekida!!!!!!"
Ovo nisu očekivale, pa su samo nešto dobacile i otišle. Nakon par sati i mi smo odlučili otići. Mislim, pa bilo je već oko pola noći. Kada smo bili na pola puta do društvene, začuli smo Filcheve korake. Baš sam htjela izvaditi plašt iz đepa, ali Filch je bio brži.
Rekao nam je nasmijano. I ja sam se nasmijala jer nam ravnatelj nemože baš ništa. Lozinka za njegov kabinet glasila je "Grah Sveokusnjak". Kada smo došli, Filch je počeo sa svojim dosadnim i zamornim govorom o tome kako smo osramotili školu i bla bla bla... Kada je završio Dumbledore mu je rekao da može ići i da će nas pošteno kazniti.
O, pa to se starkelja malo uobrazio, ako se hoće igrati, igrajmo se!
on:"Pa vidim da ste i vi odrasli. A vide se i vaše Slytherinske osobine. Sada vam trebam nešto reći. Vi i vaš brat blizanac, tj. vi (pokazao je na Dennya) imate prave Slytherinske krvi. Potomci ste Salazara Slytherina i Lord Voldemort vam je isto nešto u rodu, ali ne samo vama, nego i vašoj starijoj sestri i starijem bratu."
Nastaviti će se...
p.s. svi koji me imaju u likovima nek mi u opisu stave da sam potomak Salazara Slytherina i da mi je Lord Voldemort nešto u rodu iako to ne znači da ću se sada prezivati Slytherin, uvijek ću imati prezime Jones.
p.p.s. evo jedna sikica: (nema veze s postom)
evo znam da će hermy i ron biti zajedno, ali meni su ona i harry puno slađi...
Iznenađenje i Izabrana Gospodarica
Ovako ljudi, prije nego što počnem, želim vam nešto reći. Danas je moj rođendan u pravome životu. Na današnji dan prije (top secret koliko imam godina) rodila se u Puli djevojčica po imenu Katerina. Dovoljno je to da znate da idem u 6. razred, a s time znate koliko imam godina. Znam, mlada sam (
), bolje rečeno mala. Pa sad idemo na post!!!!!!!
Ugledala sam proslavu, proslavu mog i Dennyevog rođendana (15.). Bila je zastava na kojoj je pisalo MELODY I DENNY SRETAN VAM ROĐENDAN!!! Pa kako sam mogla zaboraviti na vlastiti rođendan????? Zapravo, pa naravno da sam zaboravila pored onoliko novosti ove godine. Unutra su bili svi Slytherinci i moji prijatelji iz ostalih domova (nije ih bilo puno).
ja:"Kako ste me nasamarili, uopće se nisam sjetila da nam je danas rođendan, pa niko mi niti nije čestitao!!"
Johnny:"Sretan ti rođendan, dođi, cijelo društvo ti je kupilo poklon, osim Dennya koji ti je sam kupio."
Shit, ja se nisam sjetila njemu kupiti poklon. Šta ću mu dati????
ja:"Denny sretan ti rođendan!"
on:"I tebi isto!"
Draco:"Ajde, dođi otvoriti!!!! I da, sretan rođendan!!!!"
Stalno mi je neko novi čestitao, pa se nisam uspjela probiti do tog poklona. I Norah, i Andrew, Stacy, Michelle, Roary, Chris, Emma, Avril, Maggie, Maya, Fanny, Zoe i Chloe. Napokon sam došla. Kada sam ga otvorila vidjela sam prekrasnu zmiju. Bila je smeđa, ali je imala bijele i zelene šare. A oko glave je imala nešto što je mene podsjećalo na kacigu.
Evo vam slikica:
Michelle:"Ajde, možeš porazgovarati s njom."
ja (na parselskom):"Bok, ja sam Melody. Znaš baš si lijepa, imaš lijepe šare. Mislim da ćemo se slagati i biti dobre prijateljice."
zmija:"Da, najljepša sam bila od braće i sestra. Sviđaš se i ti meni i mislim da ćemo biti dobre prijateljice. A onaj dečko sa plavom kosom mi je posebno drag jer se zna pretvoriti u zmiju."
ja:"Ma koji dečko, Johnny ili Draco? Nisam znala da je itko od njih animagus."
ona:"Mislim da sam čula da se zove Draco. I jako mi je drago da sam dobila vlasnicu koja zna parselski. Kada bi me tata vidio, ponosio bi se samnom."
ja:"Molim te, da me više nikad nisi nazvala vlasnicom, mi smo prijateljice. Poslije čemo odlučiti kako ćeš se ti zvati. Sad idi u spavaonicu i idi spavati jer sada nemam vremena pričati, imam proslavu. Laku noć!!"
ona:"Noć."
Stacy:"I šta je rekla????"
ja:"Da joj je Draco jako simpatičan."
Začuo se smijeh. I tako mi je Denny dao poklon od njega, Norah i Andrewa. U njemu je bio plašt nevidljivosti i neki prsten. Na prstenu je bila nacrtana zmija. Dali je to Slytherinov prsten ili običan sa zmijom????? Ah, nikada neću saznati. I tako je bila zabava sve do ujutro. Bilo je puno pijanih, neznam kako nas Snape nije čuo. Valjda mu je neko bacio Bešumato. Da vidite šta sam sve saznala. Evo, sada ću vam nabrojati. Da se Chrisu sviđaju i Stacy i Roary, da se Stacy sviđa Chris, da se Lu sviđa Dracu i obrnuto, da se Avril sviđa Johnny (molim?????
), i još svakakvih ljubavnih priča koje se nemogu mjeriti niti sa sapunicama. Dennyu sam rekla da sam zaboravila na rođendane pa da ću mu poklon dati kad ga budem kupila ili našla. Kad sam napokon došla u spavaonicu, bilo je 6 ujutro. Vidjela sam neku sovu sa paketom. Otvorila sam prvo pismo a paket ću kasnije. Unutra je pisalo:Draga Melody,
sretan ti rođendan!!!! Voljeli bi da te vidimo, ali ti si odlučila drukčije. Kada budeš spremna, slobodno nam kaži. Saznali smo od Dumbledora da je otkrio nešto posebno u vezi tebe. Ti znaš o čemu pričamo, nećemo pisati ako netko presretne pismo. Nemoj to nikome govoriti osim najboljim prijateljima i obitelji. Jer to je tajna, a ako slučajno Gospodar sazna, moglo bi biti problema, kako je reklo proročanstvo. Dajemo ti nešto šta će ti kada kreneš za time sigurno trebati. Lijep pozdrav i još jednom sretan ti petnaesti rođendan od mame i tate.
Nicole i Rupert Jones
Otvorila sam paket. Unutra je bio medaljon u obliku Srebrne Zvijezde koji je visio na lančiću. Medaljon se mogao otvoriti. Unutra je pisalo:
Nastaviti će se...
p.s. nemojte mi zaboraviti čestitati rođendan!!!!
p.p.s. i ako niste skužili, promjenila sam u boxu za likove slike pa mi recite ako se nekom ne sviđa svoja.
p.p.p.s. evo mi poklon, ovo vam je trailer i pjesma (u jednom) mog trenutno najdražeg filma (the fast and furious tokyo drift):
