Demiurg Mu Se Smije U Lice

utorak, 22.08.2006.

zbilja ne želin ne želit živit
zbilja
zbilja
i padat niz stepenice ne želin
ineću sebe ozlijeđivat
ozlijeđivat ću pod
umri pode, ja ne želim želit umrit
ne želim
to će proći
proći će
stvarno
znam

em ajl olredi ded
ajv lost di eksis of maj lajf
nau
aj disprs

ne da mi se
ljudi koji znaju da se vole si to ne rade
ne volim je ni ona mene
ali ja nju da

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

blokalo slovo

ma
šta ću kome ja
kasno pametan
kasno
kasno
kasno živ
rano mrtav

i kad umrem
ne želim raj
ili pakao
želim da me nema
da nema demiurga koji me pozdravlja
da nema ničega
nek nema ničega
ubija bi se da ne virujen u vječni život
cilu jebenu vječnost bit mrtav dok živim

ne mislit
to želim
da me nema
da ne mogu napisat post
da ne mogu napisat poruku
da ne mislin kako san glupo umra
baš glupo
i kako me boli briga
jebote kako me boli briga
samo želin da jebeni zid pati

nek pati ka ja
zašto samo patim
daj mi malo radosti, o živote
malo više nego šta san zaslužija
nek zaboravim

nek umrem i oživim
ali to je samo isusu uspilo
nek me egzorcist
ubije
nek me spale na lomači

bojim se vječnog života
sigurno nije znala
da san osjetija bol u srcu
i u livoj ruci
oštru bol
i nada se da je infarkt

ni trčat nisan moga
a tija san
ali ko jebe moje želje
ne smin želit

ako mi je vrime, umrit ću
ne bi si oprostija vječni život
da sebi to napravin
jebeni pakao
ne želin u pakao
nastavit ga
dosta pakla
aj vona
disapijr
ali ne kao da me nikada nije bilo
želin da mi dođe tisuću ljudo na sprovod
i nek im bude smiješno
kako je glupo umra

nek mi drže govore
i da nitko ne spomene, zapravo, zašto je mrtav
niti otklad
i nitko neće znati
da je izgubija osovinu života
i sam je kriv
a nije
jer je glupo
samo projekt satira, sukuba i čega već
i već pomalo
otupljujem
ljutnja
prošla
prolazi
i vraćam se
oću ništa
neću razgovor
neću pogled
neću 'onu pozu'
neću suze
neću

ne tirajte me da ugasin svoje srce i mozak
jer možda ima vječnoga života
otupit želim
opet
jebote
baš san zaboravija na ovaj osjećaj
i ništa
vegetirat ću
nek mi barem malo dostojanstva ostane
bojim se smrti
jer me srce jako steže
jako
i bole me aneurizme u glavi
i onda će puknit
i umrit ću
i onda mi neće tribat hrana
i neću tribat san
i samo ću moći u miru razmišljat
i poželit ću umrit
i neću moći

smrt je moja utjeha
ona uvik triba bit blizu
prigrlit je želim
opet jebeno grljenje
ne želin mislit
ne smi me uzet
jer ne želin mislit
u narkozi nisan mislija
samo san se probudija pola dana posli
bez nekoliko organa
narkoza

ostavite me na miru
bižite od mene
jer san ja jebeni projekt
i netko mi se smije
nek se smije
ajm šta ne želin pričat
OSTAVI ME
jebote
ostavi

ovo je afekt
nadam se
ali ja stvarno nemam zašto živit
znan zašto san živija
znan
zbog koga

kako san glup
al platit će zid
jeben mu mater
i neće bit tako čist
nego ću ga krvlju svojom zamrljat
pa nek se onda smije
i mene to boljeti neće
jer on je kriv
on će platit

opet
srce, liva ruka
zar san fizički ovisan
mislija san da je sve u psihi
mene stvarno boli srce
jako
i ruka


oću li u život vječni

smirila se
trčat ću
nek opet boli
ako je vrime, umrit ću
možda je ipak ništa poslije smrti
nadam se

vječnost tišine
pa da
zar su pjesme vječne
prvo bude tišina
pa stavim pjesmu nek svira
pa ona završi
kako koja
ali svima je karakteristično da kad završe nastupa tišina
one samo zauzimaju beskonačno mali prostor u vremenu
beskonačno veći od moje želje za tim prostorom

a sve je relativno
tako ni ne znam želim li prestati svirati
pause ili stop
ili play
ili fast forward
ili backward
ne
to ne može


ali
da mi je barem lako
prijeći preko svega
šta sebi san napravija
šta njoj san napravija
da mogu volit i druge
ili da mi se i sviđaju
a da se ne moram samozavaravat
jer više se ne mogu
ne osjećajte se uvrijeđenima, vi zbog kojih se samozavaravah
nije vrijedno toga
mene neće biti
nema me
sve će moje vanjske ljuske bit tu
iznutra ništa

amputiran
punktiran


ostavi me na miru
pišem

da je bilo bit psihoapt
ka prije
bez ljubavi
za ikoga
samo sa jakim nagonom za preživljavanje i derfor izraženim
egoizmom
čak ni to nije bila ljubav za sebe
nagon
no smiles
no feelings
just
learn everything you can
to survive
mejbi ajl lrn nau
možda ću bit uzoran
opet
i svi će se divit geniju
i svi će mu zavidit
njemu
mrtvomu

gudbaj sviiti
neću više o tome
ic ouvr

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv