Ne mogu da šaljem pjesme ne mogu da lažem da ne ljubim te
ljubim te i bojim se jer ja svoju dušu poznajem ja neznam dali voliš me
a dobro znam da naša ljubav nema sretni kraj
ali ja znam da ti nisi čovjek loš i znam da ljubav bi cvjetala
da me poljubiš i zagrliš kako bih dušo bila sretna
ovaj dan nebi bilo tuge ovaj dan sve bilo bajno
reci mi dušo dali bi bilo trajno kada bih te poljubila dali bih tvoje
usne izludila dali bi me poželio do ludila i postala bih tvoja voljena
zato prijatelju sretan budi i u zoru moje usne ljubi
jer ljubim tvoje usne i moje misli tebi
lete brzo poput komete
ako ti suza krene oprosti zbog mene jer teško je voljeti tebe
a znati da ljubav tvoja i moja nema put budučnosti
okreni glavu znam da boli jer ako nestanemo nestat če i iskrene ljubavi
zato ljubi me strasno i svaki tren sa tobom daje
snagu da krenem moja je duša siromašna pa nije ni čudo
šta je ranjena ali kad vidim da i bogati plaču samo oni se stide ne žele da drugi suze vide
moje suze ne krijem neka teku samo zašto uvjek jako peku
zato neka poteku u ime ljubavi zbog tebe jer volim te ostani kraj mene
u nočima dugim kad mi tuga srce dira ti si kraj mene i znam da sam živa
kad u san krenem pomislim na tebe poželim ti laku noć i pomolim se bogu
čuvaj mi ga jer ako ode kiša če mi biti opet najbolji prijatelj