Čudna je ova noč srce želi pobječi iz moga tjela san ne dolazi na oči
bojim se sa drugom si ženom osječam to boli me šta mi se to dešava
zar sad kad sam te izgubila tek shvačam koliko te volim
osječam to je naša zadnja noč znam sama sam kriva za rastanak naš
a ja sanjam te nočima i usne ti dajem nedaš mi mira u mojem svjetu
tko to remeti moj mir tko to krade moj san a želim se nadati
da če san donesti zaborav ne želim ni pomisliti da negdje ljubiš druge usne
znam sama sam kriva prodala te za jedan poljubac
i malo uzdaha izdala našu ljubav poklekla pred životom i izgubila te
šta mi vrijedi da se kajem kad izgubila sam te želim otići
ti me više ne želiš mene i ja plačem a suze te ne diraju ti dušo više nevoliš me
kažeš da nisam više ona tvoja čista duša tvoja nevinost
izgubila sam te a voljela te izdala te iz izgubila te sad živote neka patim
i molim kad vidim da on druge usne ljubi pognut ču glavu stisnuti srce
u reči idi gdje ti je bolje jer ja nisam za tebe i ako dušo volim te
stisnut ču glas sakrit ču bol grešnica jesam ali te ljubim
srce drhti nešto priča sama si kriva sad plači i moli a tako te volio
i tako te molio samo nemoj tuđe usne da poljubiš ko boga te molio
ali ti u trenutku slabosti si ga prodala i sad pati i moli jer on te više nevoli
ne želi tvoje usne i tiho ti šapuče došao je kraj budi sretna i ne misli na mene
toliko sam te volio a ipak na kraju ostavljen sam bio postajem patnica
i gubitnica jer to zaslužujem i sad kome da kažem
da me srce boli kad vidim da on drugu voli
shvatiš ipak na kraju šta si imao tek kad izgubiš

Suze zar opet suze kako možeš da mi to radiš volim te
svim srcem a opet suze u mojem životu nemogu ni pisati
od suza oči me peku zar sam ja tako neznam kako
ne razumiješ moje srce da te iskreno ljubi voli te više nego i koga na svjetu
kao neshvaćaš da umirem za tobom da te volim svim srcem
a ti slamaš me ubijaš me svojim riječima mač mi zabijaš u srce
zar nisam zaslužila ljubav tvoju voljela bih da te mrzim ko nikoga
s ve sam ti dala sve stavljam na kocku za ljubav tvoju a ti meni tako
ako me voliš sve češ da mi dozvoliš ako ne ne voliš me
ma ko si ti da mi sudiš kako ja tebe volim ucjenjiješ me a ja volim te
i sve dajem i ovaj bjedni život ako treba samo mi nemoj davati suze
nemogu više da plačem stvarno nemogu bojim se da kad suza nebude
da če mi se slomiti san i neče svanuti više sunčan dan
i baš me briga ponekad mi sve ravno dosta mi suza ali stvarno dosta

Eh sudbino šta si ponekad okrutna ne daš mi da ljubim voljenog čovjeka
da sa njime usnem san i poželim mu u zoru dobar dan
tako bih mu usne ljubila grlila davala poljubce svoje baš ga trebam
sudbino zar sam ti kad prkosila daj ublaži svoj zakon
i daj mi voljenog čovjeka umirem bez njega
zar ne vidiš osmjeh moj kad sam sa njim zar ti nije dosta suza
mora se skrivati od tebe sudbino i kradomice moje usne da ljubi
zar ti nikad nisi se zaljubila sudbino kleknit ču na koljena
i moliti te ako treba pomozi mi sve bih dala ove noći
da sam kraj njega treba me i trebam ga
želim mu biti sve jer sudbino mi volimo se
ne kuni me sudbino jer volim ne želim da plačem nemogu više
nikad nisam nikog molila ali tebe sudbino molim
pomozi dosta mi je suza i boli i molim te sudbino
ne kuni ime moje već ublaži uzdahe moje
i pomozi mi da ljubim i budem ljubljena
sudbino priznajem da volim ga
da volim te viknut ču iz sveg glasa
da se čuje preko brda i dolina
volim te ljubavi i kad u san pođem idem
sa tvojim imenom na usnama

Hej ti maleno zrno te malene šare kome bi poljubac dale.
Vidim da si sretna da se smiješ koga to ljubiš da mi je samo znati
Možda onog bubamarca šta tamo stoji pa ti nježno okica miga
a ti nemožeš da mu odoliš
Što si tako pocrvenila zar si se ti zaljubila
zar ti neznaš da on jako voli druge bube ljubiti opasan
ti je on mali nema čak ni dom svoj nema već luta od bube do bube i sve voli ljubiti
ali tulipani šaputali o ljubavi
da kad on poljubi svaka buba za njim poludi zato opez u glavu
ako ga ljubiš gledaj da ti njega izludiš da nemože da živi bez tebe
bez usana tvoji bez poljubaca .I zato ti savjet moj pazi koga ljubiš
kome usne daješ dobro razmisli prije nego se zaljubiš i skroz izludiš
I ja sam se zaljubila moram ti priznati ali to če biti naša mala tajna
I ja sam usne dala kad me je nježno poljubio rastopila sam se ko sladoled
i priznala mu svoju ljubav a on meni o ludice moja i ja tebe volim
a tek sladoled njemu nikako nemogu da odolim još ako se rastopiš u vaniliju
voljet ču te više i od svjeta i svih nebeskih planeta

Gledam a ne vidim kuda da pođem želim da moje noge krenu žele poći
a nemaju snage krenite molim vas ne mogu tako
molim a ne dobivam odgovor plačem a suze nitko ne briše
ljubila a ljubljena nisam grlila a zagrljena nisam
godine su prolazile a moje nade pale su u vodu
a onda dolaziš ti budiš u meni život počinjem voljeti život
ali strah je jači tjeram te od sebe jer se bojim da i tebe ne izgubim
hladnoća mi prolazi tjelom prsti mi drhte suze žele krenuti
bez pozdrava i poljubca ti misliš da meni nije dosta suza
bole me i peku a dali ti imaš srce da shvatiš moju bol
dali ti imaš suzu
bar jednu da ispustiš za naše noči za naše poljubce
ili je sve bila igra riječi šta moje srce želi da čuje
venem bez tebe ja lutam noćima trebam te
pogledom u daljinu vlak staje ja nisam u njemu nemam hrabrosti
oko suzu ne želi ispustiti
srce se stisne i kaže sretno ti bilo i ako znam
da ču plakati ali srce nema hrabrosti priznati
da venem za tobom i volim te do beskraja

Suze samo suze zar je srce krivo šta ljubi koga ne bi smjelo
suze mi trgaju dušu komad po komad suze me peku
usne su samo htijele da se ljube a ne i da se zaljube u sunce na istoku
koje se budi nisam htjela suze već ljubav a dobila bol i dala bol
Naša ljubav je bila poput sna ujutro ustanem pomislim
gdje si šta radiš uzimam mob ali ruka zadrhti i odustane od poziva
jer zna da ti još sanjaš moje usne one noći kad si me prvi put poljubio
bio je drhtavi poljubac nježan poželila te do bola rekao si ne želim te povrijediti
i rekla sam čuvaj me od sam sebe a sad ja sam ta koja je ljubav slomila ja
angel plavi postajem ove noči pali angel koji više ne želi da mu usne nitko ljubi
srce mi krvari i moja bjelina gubi sjaj ko sam ja da rušim nečiju ljubav ko mi daje pravo
zar sam ja angel ljubavi koji ne može da izdrži ljubav pa sve mora da se pretvori u prah
znam mrziš moj osmjeh i ja mrzim samu sebe
šta sam tako ludo zavoljela tebe ove noči postajem anđeo sa greškom
zar sam kriva šta sam te poželila i iskreno poljubila ali dušo želim da znaš
nisam se pokajala i ako sam gorko zaplakala

Svaki dan postaje čežnja i riječi staju u grlu
srce se stisne jer žarko ljubi a tijelo treba tvoje dodire
Riječi upučujem tebi moja ljubavi nježno neka lete na krilima
vjetra do tvojeg ledenog srca da ti zagriju dušu
Znam šta misliš znam da sam kukavica ali ta kukavica živi za tebe
i želi biti tvoja jedinica tvoja mezimica ali srce je tako varljivo
želi silno želi pa pukne do bola i ne želi sa nikim da djeli svoju ljubav
ljubim te i želim ali tvoji poljubci nestaju kao proljetna magla kad sunce
u zoru se probudi i opet postajem ona stara dobra djevojka
koja je srce poklonila jednom čovjeku i u moje srcu ostaje samo praznina
ponekad me ta praznina uplaši ko si ti upitam se da moje srce odjednom
tako divljači lupa na spomen tvojeg imena da želi da iskoči od radosti kad te pogledam u oči
a dodir tvoj nježan poput nježnog povjetarca a naša ljubav kao u bajki
volimo se dok se zora ne probudi ti postaješ leptir poljubiš nježno i odlaziš
a ja leptirica gledam dugo u daljinu i pitam se kad če opet ponoć doć
a da si samo rekao leptirice moja i ja bih pošla sa tobom na krilima vjetra daleko
i sve bi bilo ko u bajci i ljubav nebi bila ranjena i duša nebi poželila da nestane daleko u noć
pitajući se dali češ opet doći