Eh sudbino šta si ponekad okrutna ne daš mi da ljubim voljenog čovjeka
da sa njime usnem san i poželim mu u zoru dobar dan
tako bih mu usne ljubila grlila davala poljubce svoje baš ga trebam
sudbino zar sam ti kad prkosila daj ublaži svoj zakon
i daj mi voljenog čovjeka umirem bez njega
zar ne vidiš osmjeh moj kad sam sa njim zar ti nije dosta suza
mora se skrivati od tebe sudbino i kradomice moje usne da ljubi
zar ti nikad nisi se zaljubila sudbino kleknit ču na koljena
i moliti te ako treba pomozi mi sve bih dala ove noći
da sam kraj njega treba me i trebam ga
želim mu biti sve jer sudbino mi volimo se
ne kuni me sudbino jer volim ne želim da plačem nemogu više
nikad nisam nikog molila ali tebe sudbino molim
pomozi dosta mi je suza i boli i molim te sudbino
ne kuni ime moje već ublaži uzdahe moje
i pomozi mi da ljubim i budem ljubljena
sudbino priznajem da volim ga
da volim te viknut ču iz sveg glasa
da se čuje preko brda i dolina
volim te ljubavi i kad u san pođem idem
sa tvojim imenom na usnama
Post je objavljen 14.09.2006. u 00:00 sati.