Marijan M. (43)

Kamenje i pijesak, a nije plaža

Sad kad je sve prošlo malo se lakše mogu osvrnut na četvrtak, bloody četvrtak.
Naime, tog sam dana dvaput bijo gore na Rebru.
Najprije sam popodne otišo u posjetu baki, koja tam leži već para dana jer joj nekaj ne štima s bubrezima.
Nekoliko sati poslije evo mene opet, ovaj puta ja sam pacijent...
Booooooooooli doktore, vadite to iz meneeeeeeeeeeee!!!
Napao me unutrašnji neprijatelj. Kamenac. Pijesak. Something. Neznam točno, nije ni bitno, ali čovječe, boli k'o da te kolju s tupim nožem.
Od deset navečer do dva ujutro mislio sam da ću puknut od bolova. Jebate, imam skoro metardeveteset, skoro sto kila, a sjebe me nešto nevidljivo.
Najprije sve moguće pretrage i snimanja, a tek onda spazmex u guzicu. Spasonosni spazmex. Spasonosna droga. Spasonosna iluzija. Više ništ' ne boli, pa misliš da si zdrav, a nisi...
Još sam ujutro pišo krv, a onda malo po malo sve otišlo...
Nadam se nepovratno...