Price i pricice (ljubav i tako to...)

utorak, 27.03.2012.

KULA OD PESKA

Čučim u mokrom pesku i pravim kulu. Pa i nije neka zabava....Šta ću kad sam sama. Tako mi i treba kad dozvolim da me roditelji „tegle“ za sobom. Lud provod, nema šta.. Eh, da sam sama. Odmah zamislim ranac, bus, društvo, pa izlasci sa tim istim društvom, večeri uz gitaru...Ah, bilo bi...nezaboravno...! Evo dvorac je gotov. Divim se svojoj kreativnosti, kad odjednom...nema više mog dvorca....Propade mi trud. Gledam besno u gomilu peska.

- Hej trapavko, možda bi mogao da pripaziš kuda ideš! I sklanjaj se već jednom sa Sunca, prestani da izigravaš suncobran!
- „Izvini, mala. Izvini, ja sam to namerno, ali ako ti je stalo do te kule, napraviću ti novu.“
- Hvala najlepša, koliko si smotan verujem da bi je završio do Nove Godine. I kako namerno?! Kako te nije stid? I...Kome ti mala...? – vežem ja kao navijena. Onda ga pogledam malo bolje....ohoo, baš je sladak.
- „Nemoj molim te da se ljutiš.“

Onda ja malo ćutim, al’ on opet počinje: - „Hej, mala...“

- Pa čuj ti, trapavko jedan, nisam ja mala...šta misliš koliko mi je godina?
- „Petnaest...“ – kaže on sa osmehom.
- Bravo! Pa ti si lud....Imam punih 18. godina.
- „A igraš se kao klinkica?“
- Šta te briga!...odgovaram drsko da bi izbegla pravi razlog bavljenja tim tipočno dečijim igrarijama, a on se udaljava od mene...
- „Ljutiš se?“ – pita sa vidnim kajanjem u pogledu.
- DA! – govorim praveći se da to pokajanje ne primećujem.

On sedi metar od mene ćuti i nezainteresovano gleda u vodu. Hm, kako je sladak. Eee, da je moja drugarica ovde znala bi ona kako treba sa njim...A ja? Prvo ga napadnem, a sad ćutim. Gle, naslonio se na moj šešir...

- E, jesi neki trapav tip...Pokupi svoje „šapice“ i beži...

On skloni ruku sa šepira i nastavlja da nezainteresovano gleda u vodu. I dalje ćuti..Preterala sam, otići će sigurno. Ali ja tvrdoglava se i da lje pravim nezainteresovanom, sunčam lice i žmurim. On ćuti, ali ne ide. Otvorim levo oko i vidim on pravi kulu. Pa i nije neki trapavko...Gotovo, završio je...

Naglo skočim i hoću da mu je uništim.Levom nogom, zatim desnom, pesak mi škripi pod nogama i gotovo je...Nerešeno – kažem ja. U tom momentu preplanule vrele ruke se sviju oko mene...njegove oči me seku...Tonem u njegov zagrljaj..Sada mi više ne smeta ono „mala“, sve dobija neki novi smisao. Leto više nije glupavo i dosadno, a ja više nisam sama. Ljubav je trajala jedno leto, drugo, treće sve dok nečija noga nije srušila našu kulu sreće.....

	ožujak, 2012					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

Travanj 2012 (4)
Ožujak 2012 (11)