dnevnik plavuse iz zadnje klupe

Po ko zna koji put ispričavam se zbog nepisanja postova i nekomentiranja vaših postova.... znam da su ovo samo izgovori al fakat sam bila u žurbi =( prvo sve ovo oko državne mature, onda sam kraj šk godine, zatim neuspjesno svakodnevno traženje posla, a sada i more (gdje nisam imala pristup internetu) znam znam loša sam blogerica al ko prizna pola mu se prasta zato

Ovaj post posvećen je mojoj najboljoj prijateljici, mojem anđelu.... Iskreno ne znam kako bi započela. Početak bi valjda bio kako smo se upoznale... Bilo je to na novinarskoj u školi. Odmah smo se našle na istim valnim duljinamam kak bi ljudi rekli. Družile smo se prvo na novinarskoj, a onda smo polako počele se nalazit na kavama i tako... i tada je došlo do jednog susreta koji se puno toga promjenio. Uglavnom ja sam profurala s jednim od njenih best frendova, a ona je furala s njegovim best frendom cijelo ljeto mi smo stalno izlazili skupa i sve je bilo stvarno kao u nekoj bajci... I tako kroz stalne nezaboravne izlaske mi smo prvo postale best frendice, a sada bi se usudila reći da mi je kao seka koju nikada nisam zapravo imala. Ona je bila samnom kada sam se smijala, slušala me je kada sam bila u bedu, tješila me kada sam plakala.... Uz mene je u dobru i u zlu i na tome sam joj jako zahvalna. Molim te oprosti mi za svaki put kada sam bila nabrijana i na tebi se iskalila, nije bilo namjerno. Oprosti mi ako sam te na bilo koji nacin povrijedila, kajem se zbog toga. I najvise oprosti za svaki put kad si se brinula zbog mene (počevši od onoga oko rođendana, pa svaki put kad sam se čudno ponašala pa do zbog onoga zadnju večer na moru). Ne mogu riječima opisati koliko sam Bogu zahvala na tome šta mi te je posalo. Uvijek cu tu biti za tebe.... Anđele moj, želim da znaš koliko te volim i znaj da moj život bez tebe bi bio prazan i nikada zapravo ne bi saznala šta je prava nesebična ljubav i pravo prijateljstvo . Volim te i molim te nikada nemoj to zaboraviti...