dnevnik plavuse iz zadnje klupe

Ovaj naslov točno opisuje kako se ja osjećam. Stvarno nakon dugo vremena ja sam sretna. Moja sreća nema veze s ljubavi(što bi mnogi pretpostavili). I dalje sam sama, al nešto se promjenilo. Konačno sam prihvatila i shvatila neke stvari koje sam sama sebi stalno tupila, a to je da veza s nekim dečkom mi je samo jedna još dodatna obaveza i da bi mi dečko trenutno bio samo smetnja. Nije da ja govorim protiv veza, lijepo je imati nekoga s kim ćes šetati po parkićima, imati nekoga ko će ti poslati poruku za laku noć ( to će biti samo ako nađeš pažljivog lika) i naravno nekoga s kim ćeš se moći stalno bariti. To je fakat neš super, al eto jednostavno mislim da ja sada nemam vremena za to.
Prije nekoliko tjedana došla sam do jednog zanimljivog zaključka, pročitajte pa mi recite šta mislite o tome.
Mi cure smo stvarno komplicirana bića, dečki tu imaju pravo, no nisu ni oni niš jednostavniji. Mnoge cure misle ako nemaju dečka da nisu zgodne, da se nitko ne zanima za njih, da nisu dovoljno dobre i ostale gluposti. Ja sam isto to mislila do jedne večeri. Tu večer napravila sam glupost, ali kako se kaže svako zlo za neko dobro. Dotićni dečko mi je rekao nešto što nikad neću zaboraviti i ja sam mu zahvala na tome. Rekao mi je da sam lijepa. To ti najčešće kažu prijatelji i ljudi iz tvoje okoline i to u frazama tipa: " joj pa ti si jako lijepa i nemoj nikada sumljati u to", ili "pa prava je lijepota iznutra", ali ljudi prvo što zapaze jest ono izvana i ako ti osoba koja te ne poznaje kaže ti da si lijepa to ti ipak u neku ruku podigne samopouzdanje. Od te večeri ja sam se promjenila, moje samopouzdanje je stvarno jako poraslo i jednostavno postala sam drukčija, neki to još ne primjete, al ja imam osjećaj da sam se primjenila. Napravila sam nešto što nikada do sada nisam napravila, prišla sam dečku koji mi se JAKO JAKO JAKO JAKO sviđao i dala sam mu svoj broj. Nikada do tada se nisam to usudila napravit jer sam se bojala da ću dobiti košaricu, ni ovaj put nije prošlo bajno, al sama sam tu kriva ( dečko je vrlo vjerovatno zaključio da mi se sviđa njegov frend, a ne on, čak mi je na kraju i doveo svog frenda... ma lom živi) al nema veze, ja sam sama sebi dokazala da mogu to i to mi je jako drago. Sljedeći put kada je moja promjena došla do izražaja je bio rođendan od moje best frendice. Došla sam na tulum u minici, svi koji me poznaju znaju da ja minice oblačim jedino na moru i to od vikendice do plaže. Kasnije sam se cijelu večer zabavaljala, smijala, plesala i nije me bilo briga za ostale. U vrlo kratkom vremenu upoznala sam super ljude i stvarno sam sretna. Kada se ovo sve zbroji i oduzme, pomnoži i podijeli dobije se rezultat (heheh malo me pukla želja za matematikom) koji kaže da sam ja i dalje ista osoba, samo što prije se nisam previše usuđivala pokazati kakva sam zapravo, gdje opet dolazimo do samopouzdanja. Ljudi koji imaju samopouzdanja ne brinu se previše oko toga što će drugi reći, oni uživaju u onome što ima se pruža i svojom pozitivnom energijom privlače druge ljude i zato se za njih kaze da su "popularni". Oni nisu ništa drugačiji od ostali, oni su isti kao i mi samo oni se usude pokazati okolini kakvi su. Zapamtite cure, sve ste prekrasne, lijepe, mlade i posebne, pokažite okolini tko ste, što ste i uživajte u životu. Živio hedonizam XD.
I kako se kaže:
radi kao da ti novac nije potreban,
voli kao da nikada nisi patio,
pleši kao da te nitko ne gleda,
pjevaj kao da te nitko ne sluša.
Živi kao da je Raj na Zemlji.

p.s. Draga moja Dajana ja i dalje ne mogu vidit tvoje postove, otvori mi se blog, al mogu vidit samo boxove, postove nažalost ne mogu fakat ne znam o cem se radi, blog s pricama (koji si zatvorila) sam mogla normalno otvarat, al ovaj nes steka =( fakat ne znam o čem se radi
veliki pozdrav od vaše plavuše s mozgom

Evo konačno imam vremena da napišem pošteni post. Pa da nastavim o Govorničkoj školi. Kao što sam već napisala to je škola koja se održava dva puta godišnje i u njoj učite kako sastaviti javni govor i kako ga održati naravno. Po cijele dane imate predavanje, al je fora, nije naporno kako bi mnogi očekivali. Uglavnom, tamo upoznate mnogo ljudi i naučite puno novih stvari. Stvarno je super, znam da sam vec dosadna s time kako je tamo super i da stalno radim neku digresiju, al stvarno nema prave riječi za to kako je tamo. Za mene govorničak je nešto što ću uvijek pamtiti, moja ekipa (ŠPICA) je stvarno bila super, i dalje se viđamo koji smo u blizini, a ovi koji su malo dalje s njima se čujemo se preko msn-a. Ne znam što da više kažem, osim to je nešto stvarno posebno....
veliki pozdrav

Kao šta i sam naslov kaže, evo mene nazad. Priznajem malo sam zapustila blog i zato vam svima upucujem veliku ispriku. Razlog mojih nepisanja postova i nekomentiranja vasih postova je vrlo jednostavan, prokleta škola. Stanje je koma, testovi na sve strane, svaki sat ispitivanje, ma sta cu vam vise pricati i sami znate kako je to i sigurna sam da vam je pun kufer svega toga. Zapravo ono o cemu sam vam htjela pisat u postu je nesto vezano za skolu, ali ovo je drukcije. Ova skola ce vam promjeniti život. Ne u smislu da cete doživiti neku vrstu prosvjetljenja, nego da cete upoznati ljude koje cete sigurna sam pamtiti cijeli život. Riječ je o Govornickoj skoli. Ja sam proslih tjedan dana bila u Platu kod Dubrovnika u Govornickoj skoli. Kako je tamo stvarno je tesko za opisati. Po cijele dane imas predavanja, al uopce ti nije problem biti na njima. Atmosfera je opustena i odnos izmedu mentora iucenika je prijateljski. Svaki mentor ima svoju grupu od petnaestak ucenika iz cijele Hrvatske. To je stvarno nesto posebno, kada dodes, na pocetku jest malo nelagodno, al nakon pola sata imas osjecaj kao da te ljude znas cijeli zivot. Stvarno dok ne odete necete znati o čemu ja govorim. Stanje u govornickoj je nesto posebno, svi se druze skupa, dalmoši i purgeri, uopce nije vazno tko si i odakle si...
E ljudi stvarno sam umorna, tempo kojim zivim ovih dana me ubija i obecajem da cu vam nastavak napisat nakon Uskrsa kad se vratim od bake... saljem vam svima veliku pusu i svima unaprijed sretan Uskrs (bome puno ranim, al eto nece me bit opet neko vrijeme pa...)